Папа Северин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Северин

Северин
Северин

Пуно име Severinus
Датум рођења око 585
Место рођења Рим (Византија)
Датум смрти 2. август 640.
Место смрти Рим (Византија)
Гроб Базилика светог Петра
Народност Римљанин
Редослед 71.
Понтификат 12. октобар 638. (de facto)/28. мај 640. (de iure) – 2. август 640.
Претходник Хонорије I
Наследник Јован IV

Папа Северин (лат. Severinus; Рим, ВизантијаРим, Византија 2. август 640.) је био 71. папа од 12. октобра 638. (de iure 28. маја 640.) до 2. августа 640.

Животопис[уреди]

Римљани су већ однмах након Хоноријеве смрти дана 12. октобра 638 изабрали за његовог наследниа Лабијеновог (Labienus) сина Северина. Пошто су себи византијски цареви – тадашњи владари Рима – приджали потврђивање избора, су Римљани послаи у Цариград изасланство. Цар Ираклије је хтео папу присилити, да потврди његов верски декрет Иктизис, који је подржавао јерес монотелитства, а коју је научавао и заступао цариградски патријарх Сергије I.

Само под тим условом га је после избора хтео потврдити за папу. Ипак је папа остао чврст чак и тада, када је царева војска послата од равенског егзарха под водством војсковође Мавриција (Mauritius) опљачкала Латеранску палату у Риму. Такође делегаицја, коју је цар годину и по дана задржавао у граду на Босфору, да би барем они потписали његов верски декрет, је остала неомајна. Кад се цар разболео, папа га је ипак преко свог апокризијарија (= нунција) успео наговорити, да пристаје на његов избор, што је цар коначно прихватио. Папа је стварно владао иза тога тек добра два месеца као посвећени понтифик.

Ту се је опет на делу показао цезаропапизам. То јесте начин владања, где државни поглавар или државни органи не владају само у држави, него се имају и за свештенике, а државни поглавар игра улогу врховног свештеника. Такав начин владавине зове се цезаропапизам; карактеристика јесте начина владања византијских царева, већ од Константина даље.[1][2]

Смрт[уреди]

Папа Хонорије је умро добра два месеца после потврђивања за папу у Риму од стране цара Ираклија, а да се је до краја успешно противио јереси монотелитства. Сахрањен је у Риму, у Базилици светог Петра у Ватикану.

Извори[уреди]

  1. ^ Metod Benedik (1989). Papeži od Petra do Janeza Pavla II.. Mohorjeva družba Celje. стр. 65. 
  2. ^ Ferenc Chobot (1909). A pápák története. Pátria, Rákospalota. стр. 107. 

Литература[уреди]

  • M. Benedik: Papeži od Petra do Janeza Pavla II., Mohorjeva družba Celje 1989.
  • F. Chobot: A pápák története. Pátria, Rákospalota 1909.
  • F. X. Seppelt –K. Löffler: Papstgeschichte von den Anfängen bis zur Gegenwart. Verlag Josef Kösel&Friedrich Pustet, München 1933.
  • Zgodovina krščanstva. Državna založba Slovenije & Ognjišče, Ljubljana 1992 (оригинал: The history of Christianity, Revised edition copyright 1990 Lion Publishing).
  • Metod Benedik (1989). Papeži od Petra do Janeza Pavla II.. Mohorjeva družba Celje. стр. 65. 
  • Ferenc Chobot (1909). A pápák története. Pátria, Rákospalota. стр. 107. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Папа Северин