Парагвај

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 19°-27° ЈГШ, 54°-62° ЗГД

Република Парагвај
República del Paraguay
Tetã Paraguái
Застава Парагваја Грб Парагваја
Застава Грб
крилатица: Мир и правда
(шп.
Paz y justicia)
Химна
Paraguayos, República o Muerte
Положај Парагваја
Главни град Асунсион
Службени језик шпански и гварани
Председник: Орасио Картес
Независност: Од Шпаније
14. маја 1811.
Површина  
 — укупно 406.752 km² (59)
 — вода (%) 2,3
Становништво  
 — 2013. 6.783.374 [1] (103)
 — густина 14/km² 
Валута гварани (PYG)
Временска зона UTC -5 до -3
Интернет домен .py
Позивни број +595

Парагвај, или званично Република Парагвај (шп. República del Paraguay) је држава на прелазу јужног у средишњи део Јужне Америке [2], без излаза на море. На северозападу граничи са Боливијом, на североистоку са Бразилом и на југозападу са Аргентином. Због своје централне локације у Јужној Америци, Парагвај се понекад назива Corazón de América (Срце Америке).[3]

Географија[уреди]

Река Парагвај дели земљу на два дела: на северозападу је равни и ретко насељени Гран Чако, док је исток рељефно разноликији (на југоистоку се налази највиши врх, Керо Перо, висок 842 m) и насељенији (у њему живи 95% парагвајског становништва).

Клима је у Гран Чаку тропска са великим варијацијама температуре, а на истоку суптропска.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Парагваја

Европљани су стигли на ово подручје почетком 16. века, а 1537. Шпанци су основали Асунсион који је убрзо постао средиште колонијалне покрајине. Језуити су кроз мрежу мисија колонизовали остатак источног Парагваја, али су у другој половини 18. века протерани. Године 1776. цело подручје је постало део Вицекраљевства Рио де ла Плата са седиштем у Буенос Ајресу. Парагвај је прогласио независност збацивши локалне шпанске власти 14. маја 1811.

Рат Тројног савеза, којег је земља од 1864. до 1870. водила против Бразила, Аргентине и Уругваја, скоро ју је уништио. Изгубила је две трећине мушког становништва и 140.000 km² територија. Следећих пола века Парагвај је економски стагнирао. У Рату за Чако од 1932. до 1935. успео је обранити западни део земље од боливијског напада. Од 1954. до 1989. земљом је владао диктатор Алфредо Стреснер, прво близак САД-у, а касније Бразилу. Развој демократије коче корупција и недостатак демократске политичке културе.

Становништво[уреди]

Парагвајско становништво је међу најхомогенијима на континенту: 95% чине местици Шпанаца и Америчких Индијанаца који углавном говоре гварански, а три чевртине становништва користи се и шпанским. Мање заједнице досељеника из Немачке, Јапана, Кореје и других земаља делимично су задржале свој језик и културу. Верски, становници углавном припадају римокатоличкој цркви, уз мање групе менонита и других протестаната.

Привреда[уреди]

Парагвај има тржишну привреду са великим сектором сиве економије због традиционално нижих цена него у суседном Бразилу и Аргентини. Значајан је извоз пољопривредних добара и електричне енергије. Струја се производи у великој хидроелектрани Итаипу, највећој на свету по инсталираној снази, која се налази на реци Парани на граници са Бразилом, и такође великој електрани Јакирета на граници са Аргентином.

БДП је за 2005. процењен на 4.555 УСД по становнику, мерено по ППП-у.

Референце[уреди]

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ „Paraguay, corazón de América (1961)“. IMDb.com Приступљено 18. 7. 2013. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :