Упоредник
.png)
Упоредник или паралела је круг који повезује све тачке исте географске ширине на површини Земље. Према другој постојећој дефиницији, паралела је обим кружног пресека земљине кугле са равни која се налази у свемиру ортогоналној Земљиној оси. Обично се обележавају сваке десете или двадесете паралеле.
Паралеле окружују Земљу у правцу исток-запад и воде паралелно са екватором, док су меридијани окомити на паралеле и увек се додирују кроз оба пола Земље. Екватор је највећа паралела, а северно и јужно од њега паралеле су све краће. Северни и Јужни пол су најмање паралеле смештене 90° јужно и 90° северно од екватора. За разлику од паралела, сви меридијани су подједнако дуги и сваки почиње од једног, а завршава се на другом полу . Удаљеност између две паралеле је свуда приближно 111 км.
Паралеле се деле на северну и јужну, у зависности од тога да ли се налазе северно или јужно од екватора, који је према томе нулта паралела и дели Земљу на северну и јужну хемисферу . Иако произлази из природе ротирајуће сфере, нулти меридијан у Греенвицху је произвољно распоређен.
Круг географске ширине или линија географске ширине на Земљи је апстрактни мали круг исток-запад који повезује све локације око Земље (занемарујући надморску висину) на датој координатној линији географске ширине.
Кругови географске ширине се често називају паралелама, јер су међусобно паралелни; односно равни које садрже било коју од ових кружница се никада не секу. Положај локације дуж круга географске ширине је дат њеном географском дужином. Кругови географске ширине су за разлику од кругова географске дужине, који су сви велики кругови са центром Земље у средини, пошто се кругови географске ширине смањују како се растојање од екватора повећава. Њихова дужина се може израчунати заједничком синусном или косинусном функцијом. Шездесета паралела север или југ је упола краћа од екватора (не узимајући у обзир мање спљоштење Земље за 0,335%). На Меркаторовој пројекцији или на Гал-Петерсовој пројекцији, круг географске ширине је окомит на све меридијане.[3] На елипсоиду или на сферној пројекцији, сви кругови географске ширине су локсодроме, осим на екватору.
Величина паралела и меридијана[уреди | уреди извор]
Радијус паралеле опада са косинусом географске ширине β према половима и према томе је тачно на сфери полупречника Р тачно р = Р · цос β . Насупрот томе, меридијани увек имају исти радијус јер почињу и завршавају се на Земљиним половима.
Посебне паралеле[уреди | уреди извор]
Постоји пет главних кругова географске ширине, наведених у наставку од севера до југа. Положај екватора је фиксан (90 степени од Земљине осе ротације), али географске ширине осталих кругова зависе од нагиба ове осе у односу на раван Земљине орбите, те стога нису савршено фиксиране.[4]
Екватор[уреди | уреди извор]
Екватор Земље је најдужа паралела и дели га на две хемисфере. Да је Земља имала облик стварне сфере, (Р = 6371,2 км), екватор би био дугачак 40.032 км. Али Земља је спљоштена за 0,3 %, тако да је екватор заправо дугачак 40.075 км, док је дужина меридијана 40.009 км.
Повратници[уреди | уреди извор]
Посебност појединачних повратника, Рака и Јарца, је у томе што их одређује најсевернији и најјужнији положај Сунца у зениту на Земљи. Због нагиба еклиптике, оба се налазе на 23° 27 ' географске ширине, северно и јужно. У подне је Сунце у зениту на почетку астрономске лета или зиме (у северној хемисфери је она 21. јуна и децембра 21, а у јужној хемисфери).
Поларници[уреди | уреди извор]
Поларни кругови
Арктички круг је најјужнија географска ширина на северној хемисфери на којој сунце може непрекидно да остане изнад или испод хоризонта 24 сата (у јунском и децембарском солстицију). Слично, антарктички круг означава најсевернију географску ширину на јужној хемисфери на којој сунце може непрекидно да остане изнад или испод хоризонта 24 сата (у децембарском и јунском солстицију).
Географска ширина поларних кругова је једнака 90° минус Земљин аксијални нагиб.
|
|
Тропски кругови[уреди | уреди извор]
Тропик Рака и Тропик Јарца означавају најсеверније и најјужније географске ширине на којима се сунце може видети директно изнад главе током јунског солстиција, односно децембарског солстиција.
Географска ширина тропских кругова једнака је аксијалном нагибу Земље.
|
|
Кретање тропских и поларних кругова[уреди | уреди извор]
По дефиницији, положаји Тропика Рака, Тропика Јарца, Арктичког круга и Антарктичког круга сви зависе од нагиба Земљине осе у односу на раван њене орбите око Сунца („нагиб еклиптике“). Да је Земља „усправна” (да је њена оса под правим углом у односу на орбиталну раван) не би постојали арктички, антарктички или тропски кругови: на половима би Сунце увек кружило дуж хоризонта, а на екватору би Сунце увек излазило на истоку, пролазило директно изнад главе и залазило на западу.
Положаји тропског и поларног круга нису фиксни јер се аксијални нагиб споро мења – сложено кретање одређено суперпонирањем многих различитих циклуса (од којих су неки описани у наставку) са кратким до веома дугим периодима. Године 2000. средња вредност нагиба била је око 23° 26′ 21,406″ (према IAU 2006, теорија П03).
Главни дугорочни циклус узрокује да аксијални нагиб варира између око 22,1° и 24,5° са периодом од 41.000 година. Тренутно се просечна вредност нагиба смањује за око 0,468″ годишње. Као резултат тога (приближно и у просеку), тропски кругови се померају ка екватору (и поларни кругови према половима) за 15 m годишње, а површина тропских крајева се смањује за 1.100 km2 (420 sq mi) годишње.
Аксијални нагиб Земље има додатне краткорочне варијације због нутације, од којих главни термин, са периодом од 18,6 година, има амплитуду од 9,2″ (што одговара скоро 300 m северно и јужно).[5] Постоји много мањих чланова, што резултира различитим дневним помацима од неколико метара у било ком правцу.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Maling, Derek Hylton (1992), Coordinate Systems and Map Projections (second изд.), Pergamon Press, ISBN 0-08-037233-3
- ^ Monmonier, Mark (2004), Rhumb Lines and Map Wars: A Social History of the Mercator Projection
(Hardcover изд.), Chicago: The University of Chicago Press, ISBN 0-226-53431-6
- ^ Kher, Aparna. „What Are Longitudes and Latitudes?”. timeanddate.com. Приступљено 15. 4. 2020.
- ^ „Trópico en movimiento (in Spanish)”. Приступљено 2014-05-13.
- ^ „Basics of Space Flight, Chapter 2”. Jet Propulsion Laboratory. Jet Propulsion Laboratory/NASA. 2013-10-29. Приступљено 2015-03-26.
Литература[уреди | уреди извор]
- Moritz, H (септембар 1980). „Geodetic Reference System 1980”. Bulletin Géodésique. Berlin: Springer-Verlag. 54 (3): 395—405. Bibcode:1980BGeod..54..395M. S2CID 198209711. doi:10.1007/BF02521480. (IUGG/WGS-84 data)
- Taff, Laurence G (1981). Computational Spherical Astronomy. New York: Wiley. ISBN 0-471-06257-X. OCLC 6532537. (IAU data)
- Sykes, M.; Comstock, C.E. (1922). Solid Geometry. Rand McNally. стр. 81 ff.
- „Equinox: Almost Equal Day and Night, By Aparna Kher”. Приступљено 5. 11. 2021.
- „Definition of equator”. OxfordDictionaries.com. Архивирано из оригинала 23. 5. 2018. г. Приступљено 5. 5. 2018.
- William Barnaby Faherty; Charles D. Benson (1978). „Moonport: A History of Apollo Launch Facilities and Operations”. NASA Special Publication-4204 in the NASA History Series. стр. Chapter 1.2: A Saturn Launch Site. Архивирано из оригинала 15. 9. 2018. г. Приступљено 8. 5. 2019.
- Luzum, Brian; Capitaine, Nicole; Fienga, Agnès; Folkner, William; Fukushima, Toshio; Hilton, James; Hohenkerk, Catherine; Krasinsky, George; Petit, Gérard; Pitjeva, Elena; Soffel, Michael; Wallace, Patrick (2011). „The IAU 2009 system of astronomical constants: the report of the IAU working group on numerical standards for Fundamental Astronomy” (PDF). Celest Mech Dyn Astr. 110 (4): 293—304. Bibcode:2011CeMDA.110..293L. S2CID 122755461. doi:10.1007/s10569-011-9352-4
. - „General definitions and numerical standards” (PDF). IERS Technical Note 36. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 12. 2018. г.
- Instituto Geográfico Militar de Ecuador (24. 1. 2005). „Memoria Técnica de la Determinación de la Latitud Cero” (на језику: шпански).
- „Climatological Normals of Libreville”. Hong Kong Observatory. Архивирано из оригинала 26. 10. 2019. г.
- „40 days without the sun. How? Polar Night begins in Murmansk”. Auroravillage.info. 3. 12. 2018. Приступљено 24. 3. 2022.
- Burn, Chris. The Polar Night (PDF). The Aurora Research Institute. Приступљено 28. 9. 2015.
- „Obliquity of the Ecliptic (Eps Mean)”. Neoprogrammics.com. Приступљено 13. 5. 2014.
- Berger, A. L. (1976). „Obliquity and Precession for the Last 5000000 Years”. Astronomy and Astrophysics. 51 (1): 127—135. Bibcode:1976A&A....51..127B.
- Liddell, Henry; Scott, Robert. „Arktikos”. A Greek–English Lexicon. Perseus Digital Library.
- Liddell, Henry; Scott, Robert. „Arktos”. A Greek–English Lexicon. Perseus Digital Library.
- Burn, Chris. The Polar Night (PDF). The Aurora Research Institute. Приступљено 28. 9. 2015.
- Всеволод Липатов (2011-04-26). „Город на Полярном круге”. ToGeo.ru (на језику: руски). Архивирано из оригинала 08. 08. 2014. г. Приступљено 16. 02. 2023.
- Nuttall, Mark (2004). Encyclopedia of the Arctic Volumes 1, 2 and 3. Routledge. стр. 115. ISBN 978-1579584368.
- Marsh, William M.; Kaufman, Martin M. (2012). Physical Geography: Great Systems and Global Environments. Cambridge University Press. стр. 24. ISBN 978-0-521-76428-5.
- Olver, F. W.J.; Lozier, D.W.; Boisvert, R.F.; et al., ур. (2010), NIST Handbook of Mathematical Functions, Cambridge University Press
- Snyder, John P (1993), Flattening the Earth: Two Thousand Years of Map Projections, University of Chicago Press, ISBN 0-226-76747-7
- Snyder, John P. (1987), Map Projections – A Working Manual. U.S. Geological Survey Professional Paper 1395, United States Government Printing Office, Washington, D.C.
- Rapp, Richard H (1991), Geometric Geodesy, Part I, Ohio State University Department of Geodetic Science and Surveying, hdl:1811/24333
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- U.S. Naval Observatory - mean obliquity of the ecliptic Архивирано октобар 12, 2007 на сајту Wayback Machine
- Temporal Epoch Calculations
- Useful constants See: Obliquity of the ecliptic
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
