Париз

Из Википедије, слободне енциклопедије
Париз
фр. Paris

Paris - Eiffelturm und Marsfeld2.jpg
Панорама Париза

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Француске Француска
Регион Париски регион
Становништво
Становништво (2008) 2.211.297
Агломерација 12.089.098
Густина становништва 20.980 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 48°51′00″N 2°19′00″E / 48.85, 2.333333
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 33 м
Површина 105,40 км²
Париз на мапи Француске
{{{alt}}}
Париз
Париз на мапи Француске
Остали подаци
Градоначелник Бертран Делано
Веб-страна paris.fr

Париз (фр. Paris, лат. Lutetia) је главни и највећи град Француске. Налази се у центру Париског басена, над реком Сеном (La Seine). Реком је подељен на два дела: на северну „Десну обалу“ и на јужну, мању, „Леву обалу“. Град представља политичко, економско, образовно и културно средиште централизоване француске државе, а и Европе. Париз је један од најзначајнијих светских градова. У њему су седишта међународних организација УНЕСКО, ОЕЦД и неформалног Париског клуба. Са светом је повезан преко 2 велика аеродрома и 6 главних железничких станица. У Паризу се налазе многе знаменитости и туристичке атракције. Са историјом дугом 2 миленијума, овај град је био место значајних историјских догађаја и стециште уметника. Због тога сваке године Париз посети до 30 милиона туриста[1]. По броју туриста Париз је најпосећенија светска туристичка дестинација. Такође је познат по имену „Град светлости“. Град има преко два милиона становника (2.211.297, процена из 2008[2] ), а урбана зона преко 12 милиона (12.089.098[3]). Ова непрекинута урбана зона Париза (без сателитских насеља) је највећа у Европској унији.

Административни статус[уреди]

Ајфелова кула.

Париз је засебан департман у Француској са бројем 75 и седиште административног региона Ил-д-Франс (Île-de-France). Сем Париског департмана у његов састав улазе и: Есон (Essonne) број 91, Сенски висови (Hauts-de-Seine) број 92, Сена Сен Дени (Seine-Saint-Denis) број 93, Сена и Марна (Seine-et-Marne) број 77, Долина Марне (Val-de-Marne) број 94, Долина Оазе (Val-d'Oise) број 95 и Ивлен (Yvelines) број 78.

Париз је подељен у двадесет нумерички организованих области (арондисмана). Арондисмани су распоређени по спиралној шеми, са првим арондисманом у центру града.

Географија[уреди]

Париз се простире на 105,4 квадратна километра. Град има две велике градске шуме које га одвајају од предграђа: Булоњску и Венсенску. Река Сена повезује Париз са унутрашњошћу земље (Бургундија) и са каналом Ла Манш. Близина велике реке је била разлог за оснивање града на овом месту и најважнији фактор његовог развоја. Већи део града, који се налази на десној обали, посвећен је институцијама трговине и финансија, док је лева обала са Латинском четврти универзитетски и стамбени центар. Острво Де ла Сите се налази у срцу града. Ту је настало прво насеље у доба антике. Године 1584. краљ Анри III је повезао мања острва и добио већу површину за изградњу. Временом је острво од 8 хектара порасло на 17. Мост који повезује обале Сене преко овог острва, „Нови мост“ (Pont Neuf), је најстарији сачувани мост у Паризу. Некадашње Острво лабудова (Île aux Cygnes) је 1773. спојено са Марсовим пољима. Највише природно узвишење у граду је брдо Монмартр са 129 метара висине. До његовог врха вози жичара. Ту се налази црква Сакре кер („Свето срце“).

Клима[уреди]

Град се налази у умереној климатској зони. Средња годишња температура износи 10,8 степени, док је просечна годишња количина падавина 647 милиметара. Најтопллији је месец јул са просеком од 18,4 степени, а најхладнији јануар са 3,5 степена. Највише падавина има у мају, а најмање у фебруару.


Клима Париза (1961—1990)
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Апсолутни максимум, °C 15,3 20,3 24,7 27,8 30,2 34,4 35,4 39,3 32,7 28,0 20,3 17,1 39,3
Средњи максимум, °C 6,3 7,9 11,0 14,5 18,1 21,6 23,9 23,6 20,8 16,0 10,1 7,0 15,1
Средња температура, °C 4,2 5,3 7,8 10,6 14,3 17,4 19,6 19,2 16,7 12,7 7,7 5,0 11,7
Средњи минимум, °C 2,0 2,6 4,5 6,7 10,1 13,2 15,2 14,8 12,6 9,4 5,2 2,9 8,3
Апсолутни минимум, °C −13,9 −9,8 −8,6 −1,8 2,0 4,2 9,5 8,2 5,8 0,4 −4,2 −25,6 −25,6
Количина падавина, mm 55 45 52 50 62 53 58 46 53 55 57 55 642
Извор: Relevés Paris-Montsouris 1961-1990


Историја[уреди]

Настанак[уреди]

Најранији археолошки знакови сталног људског насељавања париског подручја датирају око 4200. п. н. е.[4] Претпоставља се да је Париз касније име добио по келтском племену Паризи, који су населили подручје крај реке Сене средином 3. века пре наше ере око келтске тврђаве под именом Лутеција. Тврђава се налазила на острву Де ла сите. Име Лутеција се по први пут помиње године 53. п. н. е. у шестој књизи Јулија Цезара из циклуса De bello Gallico.

Када су се римљани приближили овом насељу 52. године п. н. е., Паризи су спалили Лутецију и све мостове. Римљани су освојили париски базен 52. п. н. е. и на левој обали Сене саградили нови град на брду које ће касније бити познато као брдо Свете Женевјеве.[4] Галско-римски град изворно је називан „Лутеција“, али назив је касније галициран у Лутеце. У римској Галији овај град се звао Civitas Parisiorum, или Паризија, и није имао већи значај. Током следећих столећа знатно се проширио, прераставши у напредан град с форумом, палатама, купатилима, храмовима, театрима и амфитеатром.[5] Пад Римског царства и германске инвазије у петом столећу, означили су за Париз почетак периода опадања. До 400., Лутеце, тада увелико напуштен од својих становника, био је скоро само гарнизон утаборен у ужурбано утврђеном средишњем острву.[4] Свеци заштитници града су Свети Жермен (Saint Germain) и Света Женевјева (Sainte Geneviève), за које се верује да су убедили хунског ратника Атилу да поштеди град у 5. веку. При крају римске окупације град је поново назван именом „Париз“.

Средњи век[уреди]

Париз 1493.
Катедрала Нотр Дам

Долазак Меровинга у 5. веку је означио крај римске владавине. Године 508. Париз је постао престоница меровиншке државе под краљем Клодовехом I. Током владавине Каролинга град су више пута нападали Нормани. Владари династије Капет су Париз прогласили престоницом Француске. Краљ Филип II Август (1165–1223.) је утврдио град и саградио палату Лувр. У то време се на десној обали развило занатство. Прва наткривена пијаца је отворена 1181. Почетком 14. века из више мањих школа се развио Универзитет Сорбона. Краљ Шарл V је на левој обали Сене подигао зидине за одбрану града од Енглеза. Године 1370. подигао је зид и на десној обали. Током Стогодишњег рата, Паризом су од 1420. до 1436. владали Енглези.

Париз је био католичка тврђава за време верских ратова у Француској у другој половини 16. века. У Бартоломејској ноћи 24. августа 1572. хиљаде француских протестаната (хугенота) су побијени у Паризу. За време владавине Луја XIV уведено је улично осветљење, модернизовано снабдевање водом и изграђене болнице. Он је наредио рушење градских зидина и изградњу великих градских булевара. Краљева резиденција се преселила у Версај. Ипак, Париз је остао, без премца, политички, привредни и демографски центар Француске.

Француска револуција 1789. (пад Бастиље)

Године 1789. у Паризу је избила Француска револуција која је утрла пут збацивању монархије и оснивању француске Републике. Нова градска утврђења су подигнута 1844. на месту данашњег Периферијског булевара. Са дужином од 39 километара, са 94 бастиона и 16 тврђава, ово је представљало највеће утврђење на свету.

У другој половини 19. и првој половини 20. века у Паризу је одржано шест Светских изложби (1855, 1867, 1878, 1889, 1900. и 1937.). Ове изложбе су подвукле глобални културни и политички значај Париза. Немачке трупе су освојиле Париз 1871. Уследила је народна побуна позната као Париска комуна. Период од 1871. до 1914. се означава као „Бел епох“ (лепа епоха, belle époque). Град је у другој половини 19. века доживео велике архитектонске промене по плановима барона Османа. Цели блокови кривудавих и уских средњовековних улица су срушени да би се изгрдиле широке авеније, булевари и неокласицистичке фасаде које су слика Париза данас. У то доба су изграђене железничка станица Лион, зграда Опере, мост Александра III, и препознатљиве станице метроа у стилу ове епохе.

Летње Олимпијске игре су одржане у Паризу 1900. и 1924.

Париз је био под немачком окупацијом у Другом светском рату од 1940. до 25. августа 1944.

У мају 1968. Париз је био центар студентских демонстрација, масовних штрајкова и нереда. Године 2005. нереди су избили у сиромашним имигрантским предграђима и проширили се на друге градове Француске.

Демографија[уреди]

Демографија
1982. 1990. 1999. 2006.
2,176,243 2,152,423 2,125,246 2,181,371

У старом и средњем веку, а и касније, становништво Париза је пролазило кроз бројне ратове, епидемије и периоде глади, тако да је њихова бројност стагнирала. Тако је рецимо, 1832. у епидемији колере страдало 20.000 људи. Тек је период Индустријске револуције у 19. веку означио почетак снажног демографског развоја. Од 1846. до 1876. број становника се од једног милона удвостручио. Године 1921. у Паризу је живело 2,9 милиона људи. До данас је број становника у ужем, централном Паризу опао, али се њихов број у Париском региону попео на више од 9 милиона. По густини становништва у ужем центру, Париз је први међу милионским градовима света. По закону, француски пописи становништва не смеју да прикупљају податке о етничкој или религијској припадности становништва. Међутим, по подацима пописа из 1999. види се да је 19,4% становништва рођено ван европске Француске. По томе је Париз веома мултикултуралан град. Највише нових имиграната пристиже из Кине и Африке. Историјски, у Париз су се досељавали Италијани, Јевреји из централне Европе, Руси после Октобарске револуције, Јермени, људи из француских колонија, шпански, португалски и северноафрички економски емигранти од 1950-их од 70-их.

Религије[уреди]

Од 80 процената становника који се идентификују као верници, 75 % припадају католичкој цркви. Град има 94 католичке општине, око 15 грчких и руских православних, као и једну српску (парохија Светог Саве у Паризу), која се налази на североистоку Париза, у 18. арондисману. У Паризу постоји седам синагога за око 220.000 Јевреја, и две џамије за 50.000 муслимана. Неки подаци говоре да су 15% становништва Париза муслимани. Само 12% хришћана и 15% Јевреја су активни верници.

Знаменитости и култура Париза[уреди]

Тријумфална капија
Јелисејска поља
Музеј Лувр

Француска престоница има на стотине вредних историјских грађевина, цркава, улица, тргова и паркова, око 160 музеја, 200 уметничких галерија, око 100 позоришта, преко 650 биоскопа и више од 10.000 ресторана. Стално постоји богата понуда културних догађаја, попут концерата, изложби, фестивала и модних изложби. Дворци Фонтенбло и Версај (оба у предграђима) и обале Сене су на УНЕСКО-вој листи светске баштине. УНЕСКО има своје седиште у Паризу.

Градска катедрала Нотр Дам изграђена је у готском стилу између 1163. и 1235. Друга знаменита црква је базилика Сакр кер на брду Монмартру из 1914.

Најзначајнији музеји у Паризу су: Музеј Лувр, Музеј Орсеј (посвећен уметности 19. века, нарочито уметности Импресионизма), Центар Жорж Помпиду (Национални музеј савремене уметности), Музеј човека (етнологија и антропологија), Пикасов музеј, Роденов музеј, Париске катакомбе итд.

Мазаренова библиотека из 1643. је најстарија јавна библиотека у Француској. Национална библиотека Француске се налази на две локације. Зграда „Ришеље“ је у другом арондисману, а крило „Франсоа Митеран“ у 13. Број књига у овој библиотеци се процењује на 30 милиона. У Паризу постоји 55 јавних библиотека.

Због историјске политике централизације у Француској, сва најбоља позоришта, опера и балет Француске су сконцентрисани у Паризу. Најпознатија позоришта су Комеди франсез (Comédie-Française, основано крајем 17. века) и Позориште на Јелисејским пољима (Théâtre des Champs-Élysées, основано почетком 20. века). Национална опера Париза наступа на две локације. Једна је стара зграда опере (Опера Гарније, по архитекти Шарлу Гарнијеу), отворена 1875, која је са 11.237 m² највећи светски театар. У њој наступа и балетска трупа Париске опере. Друга локација је Опера Бастиља, отворена 1989. Забавни и ревијални програм је репрезентован у театрима попут Мулен ружа и Лида.

Познате грађевине, авеније, паркови и четврти Париза су још:

Панорама Париза снимљена са Ајфелове куле

Образовање[уреди]

Периска регија има 17 јавних универзитета са 359.749 студената (податак из 2005.). То је највећа концентрација студената у Европи. Велике школе и приватни универзитети образују још 240.778 студената.

Универзитет у Паризу (Сорбона) основао је Робер де Сорбон 1257. као заједницу школа које су постојале на левој обали Сене у Латинској четврти. Ове школе су већ имале европску репутацију, а предавања су била на латинском језику. Током 19. века, на Сорбони се учило: право, наука, медицина, фармацеутика, књижевност и теологија.

После Студентских нереда 1968. јединствени универзитет је подељен у 13 делова (Париз I до Париз XIII). Године 1991. основана су још 4 универзитета у предграђима (укупно 17).

Привреда[уреди]

Париз је најзначајнији привредни центар Француске. Париски регион остварује више од четвртине националног производа земље. БДП је 2005. износио 478.7 милијарде евра. Град је познат по производњи луксузне робе, високе моде и накита. Остале значајне индустријске гране су хемијска, машинска и индустрија електричних апарата.

Скоро све значајне француске банке и финансијске институције имају своје седиште у Паризу. Град је један од најзначајнијих финансијских и трговачких центара Европе. Овом положају Париза доприноси једна од најјачих агроиндустрија у Европи. У француској економској политици улога државе је традиционално јака. Кључни сектори, посебно сектор енергије, су под државним монополом.

У туризму и пратећим активностима запослено је 6,2 % радно активног становништва Париза. Године 2006. град је посетило 27 милиона туриста, од тога 17 милиона странаца.

Париз спада у регије Европе са највишим стандардом живота. Незапосленост је основни проблем од раних 1990-их. Од тада је Париз изгубио око 250.000 радних места.

Медији[уреди]

Главне медијске куће Француске су концентрисане у Паризу. То су: издавачка кућа „Le Figaro“, медијске компаније „Vivendi Universal“, „Groupe Lagardère“ и „Groupe TF1“. Најважнији дневни листови су Ле Фигаро („Le Figaro“), Ле Монд („Le Monde“) и Либерасион („Libération“).

Транспорт[уреди]

Као међународни пословни, трговински и туристички центар, Париз има развијену транспортну мрежу ауто-путева, брзих пруга и два велика аеродрома.

Градски превоз укључује 654 аутобуске линије, метро, 3 линије трамваја, приградску железницу и приватнике који опслужују 1.070 споредних аутобуских линија.

Париски метро има 380 станица и 16 линија (14 главних и две споредне). Дужина шина је 221.6 km. Пошто је растојање међу станицама мало, од 1960-их уведен је систем 5 експресних линија ка удаљеним предграђима под именом RER. Париз има и 4 линије лаке железнице.

Париз је главни центар националног система железница. У граду постоји 6 железничких станица: Север (Gare du Nord), Монпарнас (Gare Montparnasse), Исток (Gare de l'Est), Лион (Gare de Lyon), Аустерлиц (Gare d'Austerlitz) и Сен Лазар (Gare Saint-Lazare). Постоје три типа железничких линија: линије велике брзине (TGV), линије нормалних брзина и приградска железница.

Од јула 2007. град Париз нуди грађанима и туристима систем изнајмљивања бицикала за градску вожњу (Велиб). За ову намену одређено је 750 станица са око 10.000 бицикала.

Два велика париска аеродрома су Орли (јужно од града) и Шарл де Гол код места Роаси. Постоји и много мањи аеродром у Бовеу, око 70 km северно од града. Четврти аеродром, Ле Бурже, служи само за пословне авионе и сајмове авијације.

Град има 3 главна ауто-пута и око 2000 километара магистралних путева.

Спорт[уреди]

Главни спортски клубови у Паризу су фудбалски клуб Пари Сен Жермен, кошаркашки Расинг и рагби клуб Стад Франсе Пари.

Стад де Франс је највећи градски стадион. Изграђен је за Светско првенство у фудбалу 1998. и има 80.000 седишта. Користи се за фудбалске и рагби утакмице, као и за атлетику.

У Паризу су одржане две Летње Олимпијаде (1900. и 1924.) и два Светска првенства у фудбалу (1938. и 1998.).

Сваке сезоне бициклистичка трка Тур де Франс има другачију маршруту, али се завршна етапа увек вози у Паризу. Од 1975. циљ је на авенији Јелисејска поља.

Отворено првенство Француске у тенису се сваке године игра на црвеној глини стадиона Ролан Гарос у околини Париза. То је један од 4 престижна „Гренд слем“ турнира.

Референце[уреди]

  1. ^ Institut National de la Statistique et des Études Économiques. „Le tourisme se porte mieux en 2004“ (PDF) Приступљено 16. 1. 2007.. 
  2. ^ ((fr)) Institut National de la Statistique et des Études Économiques. „Commune : Paris (75056) – Thème : Évolution et structure de la population“ Приступљено 31. 8. 2011.. 
  3. ^ „Aire urbaine 2010 : Paris (001)“ (на Француски). Insee Приступљено 20. 10. 2011.. 
  4. ^ а б в „Paris, Roman City - Chronology“. Mairie de Paris. 
  5. ^ „Paris, Roman City - The City“. Mairie de Paris. 


Галерија[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези: