Парламент Уједињеног Краљевства

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уједињено Краљевство
Royal Coat of Arms of the United Kingdom (HM Government).svg

Овај чланак је дио серије о
политици Уједињеног Краљевства

Парламент Уједињеног Краљевства Велике Британије и Сјеверне Ирске (енгл. Parliament of the United Kingdom of Great Britain and Northern Ireland) народно је представништво и највиши законодавни орган Уједињеног Краљевства и британских прекоморских територија.

Парламент чине:

Парламент Уједињеног Краљевства се често назива „мајком свих парламената“ и многа народна представништва у свијету, а посебно у земљама Комонвелта, уређена су по његовом моделу.

Историја[уреди]

Парламент је настао из древног краљевског савјета (Curia Regis). Према праву, власт не исходи од Парламента него од „краљице у Парламенту“ (енгл. The Crown in Parliament). Често се говори да је „краљица у Парламенту“ врховна власт, но и то је спорно. У данашње вријеме, власт такође исходи од демократски изабраног Дома комуна; монарх је само представничка фигура и власт Дома лордова је значајно ограничена.

Састав[уреди]

На челу Парламента Уједињеног Краљевства се налази монарх. Власт монарха је церемонијална, али у пракси монарх доноси одлуке на предлог премијера и других министара, који су потчињени домовима Парламента.

Дом лордова се састоји из насљедних[a] и доживотних чланова. Они се називају лордови Парламента, а дијеле се на духовне лордове (два надбискупа и 24 бискупа)[b] и световне лордове (706 перова).[c][d] Сви лордови засједају и гласају заједно у Дому лордова.

Дом комуна се састоји из 646 бираних чланова.[e] Они се називају чланови Парламента (енгл. Member of Parlament, MP).

Сваки члан Парламента се бира у једном изборном округу (енгл. Constituency) на основу изборног система „First-Past-the-Post“. Гласачко право имају сва пунољетна лица, држављани Уједињеног Краљевства и држављани Ирске и земаља Комонвелта који имају стално пребивалиште у Уједињеном Краљевству. Лордови Парламента по закону не могу гласати на изборима за Дом комуна, а монарх по обичају не гласа на изборима, иако за то нема законског ограничења.

Домови Парламента су одвојени један од другог тј. нико не може истовремено бити члан Дома лордова и Дома комуна.

Поступак[уреди]

На челу сваког дома Парламента се налази говорник тј. предсједник. Лорд канцелар, који је члан Кабинета, био је ex officio предсједавајући Дома лордова. На основу Уставног реформског акта 2005, у Дому лордова је створен положај лорда говорника који је преузео предсједавање Домом лордова од лорда канцелара.

Дом комуна има право да изабере свог говорника. Формално, за именовање је потребна потврда монарха, али у пракси потврда је загарантована. Говорник има своја три замјеника који се називају предсједник, први замјеник предсједника и други замјеник предсједника.

У пракси, утицај лорда канцелара као предсједавајућег на Дом лордова је био ограничен, у односу на утицај говорника Дома комуна. У Дому лордова сви чланови већином гласова одлучују да ли је неки члан повредио пословник, док у Дому комуна о томе одлучује сам говорник. У Дому лордова свим члановима се обраћа са My Lords, док се у Дому комуна само обраћа говорнику Mr Speaker или Madam Speaker.

Оба дома одлучују усменим гласањем вичући да (енгл. Aye) или не (енгл. Nay) (у Дому комуна) или за (енгл. Content) и против (енгл. Not-Content) (у Дому лордова)и затим предсједавајући објављује резултат гласања.

Законодавна власт[уреди]

Вестминстерска палата, сједиште Парламента Уједињеног Краљевства

Парламент Уједињеног Краљевства доноси законе. Неки закони се проводе на цијелој територији Уједињеног Краљевства (укључујући Шкотску), али пошто Шкотска има свој законодавни систем, многи закони немају правног дејства на њеној територији.

Законске предлоге који се називају Bill могу подносити сви чланови горњег или доњег дома. Уобичајено је да законске предлоге упућују на претрес краљевски министри. Законски предлог који предлаже министар се назива Government Bill, а законски предлог који предлаже члан неког дома Private Member’s Bill. Законски предлози се разликују и по њиховом садржају. Велики број законских предлога који обухватају цијело друштво се називају Public Bills, они који обухватају одређену групу људи Private Bills, а они коју обухватају велики дио друштва - Hybrid Bill.

Сваки законски предлог се предлаже на три начина:

  • Први начин - предлаже се да се законски предлог уврсти у списак законских предлога који ће се претресати. Обично у том списку буде око четири стотине законских предлога. После гласања о њима, првих двадесет предлога који су добили највиши број гласова се шаљу у законску процедуру.
  • Други начин - „правило десет минута“. Према томе правилу сви чланови Парламента имају по десет минута да би образложили свој законски предлог. Уколико се дом сагласи да претреса тај предлог, он пролази на прво читање, а уколико се не сагласи предлог се одбацује.
  • Трећи начин - говорник Дома комуна има право формално да предложи законски предлог у списак предлога. Такви предлози се ријетко предлажу.

Сваки законски предлог се претреса у неколико читања. Прво читање је чиста формалност. У другом читању претреса се законски предлог у начелу. После другог читања домови могу гласати за одбацивање предлога, али одбацивање владиних предлога се ријетко дешава.

После другог читања законски предлог се шаље на претрес у одбор. У Дому лордова је то Одбор читавог дома или Велики одбор. Оба одбора се састоје из свих чланова Дома лордова, али Велики одбор ради по посебној процедури. У Дому комуна законски предлог се шаље у активни одбор који се састоји 16-50 чланова дома, али за претрес важних закона предлог се шаљу у Одбор читавог дома. Постоје и друге врсте одбора, као што су бирани, али се ријетко сазивају. Одбор претреса предлог у појединостима и предлаже амандмане дому где се врши даљи детаљни претрес. Пословник допушта говорнику Дома комуна да изабере које ће амандмане упутити на предлог дому.

После тога, када су домови претресли законски предлог слиједи треће читање. У Дому комуна амандмани се више не предлажу и усваја се цијели законски предлог. Али, амандмани могу бити још предложени у Дому лордова. После завршетка трећег читања, Дом лордова је дужан да гласа о законском предлогу. Уколико је предлог усвојен од стране оба дома шаље се на потпис монарху, а уколико није, одбацује се.[тражи се извор од 02. 2013.]

Финансијске законе и буџет може предлагати само Дом комуна, док Дом лордова није овлашћен за то.

Последња етапа усвајања законског предлога је добијање краљевске сагласности. Теоретски, монарх може дати сагласност (тј. потврдити закон) или не дати сагласност (тј. уложити вето на предлог). По савременим обичајима монарх увијек потврђује законе.

Судска власт[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Судска власт Дома лордова

Осим законодавне власти, Парламент је вршио и судску власт. „Краљица у Парламенту“ била је највиши суд у већини случајева, али о већем дијелу тих послова је одлучивао Судски комитет Тајног савјета (нпр. жалбе из црквених судова). До 2009, судску власт је вршио Дом лордова, али не сви његови чланови, него редовни апелациони лордови (енгл. Lords of Appeal in Ordinary) који су добијали право доживотног перства и други апелациони лордови (енгл. Lords of Appeal) тј. пензионисане више судије. Ти лордови су били чланови Парламента, али обично нису гласали по политичким питањима.

Дом лордова је имао и неке друге судске надлежности. До 1948. године Дом лордова је судио свим оптуженим перовима. Сада су перови одговорни обичним поротним судовима. Осим тога, када је Дом комуна покретао поступак опозива, о опозиву је одлучивао Дом лордова.

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ На основу Акта о Дому лордова 1999, само су гроф маршал (енгл. Earl Marshal), лорд велики коморник (енгл. Lord Great Chamberlain) и 92 пера задржали своја насљедна мјеста у Дому лордова.
  2. ^ На основу Акта о манчестерској бискупији 1847, духовних лордова је укупно двадесет и шест: надбискуп кентерберијски, надбискуп јоршки, бискуп лондонски, бискуп даремски, бискуп винчестерски и други најстарији дијецезански бискупи Цркве Енглеске.
  3. ^ На основу Акта о Дому лордова 1999, перови су изгубили право насљеђивања мјеста у Дому лордова. Државни великодостојници једини су сачували своја мјеста у Дому лордова.
  4. ^ Световни лордови су перови са титулама војводе, маркиза, грофа, виконта или барона.
  5. ^ До парламентарних избора 2005, Дом комуна се састојао из 659 чланова, али је број шкотских чланова Парламента био умањен на основу Акта о Шкотском парламенту 2004.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Парламент Уједињеног Краљевства