Парохија

Из Википедије, слободне енциклопедије
P christianity.svg Овaj чланак је написан хагиографским стилом, а такође је највероватније и историјски неутемељен. Ако желите да га средите, приведите стил енциклопедијском критеријуму, и додајте му проверљиве и поуздане референце или литературу.

      Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

Парохија је од најранијих хришћанских времена означавала локалну хришћанску заједницу. Као таква, појављује се и у списима Отаца Цркве као и у канонима првих Сабора. Изворна грчка реч је ПАРОИКИА и она значи „привремено“ или „друго по важности“ обитавалиште. Вечни Дом, Кућа, увек се означава као ОИКОС.

За хришћане, овај Дом је Царство Божије, Храм у коме Бог борави, Нови Јерусалим. Бог, међутим, све док се тамо не нађемо, за нас на земљи установљује привремени дом - скинију (шатор) у којем Исус, Оваплоћени Логос живи са нама у Духу Светоме, као што је, такође, живео и са Јеврејима у пустињи, када су путовали у Земљу Обећања. Али, у Старом завету је ово божанско присуство у Скинији било само симболички изражено кроз Ковчег Завета. У Новом завету заједничарење са Богом је непосредно и реално у Телу и Крви Христовој. Зато нас парохија, ПАРОИКИА, приводи Дому. Али она овоме може да послужи само уколико ми у њој не гледамо наше достигнуће, „наш понос“ или - још горе од тога - национални клуб усмерен ка „сталном насељењу“ у ОВОМ свету, далеко од Царства.

Литература[уреди]

  • Јован Мајендорф: „Визија Јединства“