Парохија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Овaj чланак је написан хагиографским стилом. Молимо Вас да га приведете енциклопедијском стилу.       Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

Парохија је од најранијих хришћанских времена означавала локалну хришћанску заједницу. Као таква, појављује се и у списима Отаца Цркве као и у канонима првих Сабора. Изворна грчка реч је ПАРОИКИА и она значи „привремено" или „друго по важности" обитавалиште. Вечни Дом, Кућа, увек се означава као ОИКОС.

За хришћане, овај Дом је Царство Божије, Храм у коме Бог борави, Нови Јерусалим. Бог, међутим, све док се тамо не нађемо, за нас на земљи установљује привремени дом - скинију (шатор) у којем Исус, Оваплоћени Логос живи са нама у Духу Светоме, као што је, такође, живео и са Јеврејима у пустињи, када су путовали у Земљу Обећања. Али, у Старом Завету је ово божанско присуство у Скинији било само симболички изражено кроз Ковчег Завета. У Новом Завету заједничарење са Богом је непосредно и реално у Телу и Крви Христовој. Зато нас парохија, ПАРОИКИА, приводи Дому. Али она овоме може да послужи само уколико ми у њој не гледамо наше достигнуће, „наш понос" или - још горе од тога - национални клуб усмерен ка „сталном насељењу" у ОВОМ свету, далеко од Царства.

Парохија је место у којем ми сами себе пружамо Богу, помажемо друге људе, постајемо чланови Цркве Божије, која је позвана да спасава не само нас појединце, породице или (друге) групе (људи), него васцели свет, уводећи га у надолазеће Царство. Такво је значење и толика је важност коју је Црква дала овој једноставној и уобичајеној речи: парохија.

[уреди] Литература

• Јован Мајендорф: „Визија Јединства"