Партија комуниста Републике Молдавије
| Партија комуниста Републике Молдавије Partidul Comuniştilor din Republica Moldova
Партия коммунистов Республики Молдова |
|
|---|---|
![]() |
|
| Лидер | Владимир Вороњин |
| Основана | 22. октобра 1993. |
| Седиште | Кишињев |
| Држава | |
| Идеологија | комунизам (де јуре), социјалдемократија (де факто) |
| Политичка позиција | крајња левица |
| Парламент |
39 / 101
|
| Председници Дистрикта |
10 / 32
|
| Међународно чланство | Савез комунистичких партија - Комунистичка партија Совјетског Савеза |
| Европска странка | Партија европске левице |
| Боје | црвена |
| интернет страница | |
Партија комуниста Републике Молдавије (мол. Partidul Comuniştilor din Republica Moldova; рус. Партия коммунистов Республики Молдова) је политичка партија која делује у Молдавији. Основана је 1993. године. Била је на власти од 2001. до 2009. године.
Иако се сматра наследницом молдавске комунистичке партије из совјетских времена и званично заговара комунизам, у пракси више спроводи социјалдемократску политику.
Садржај |
Деловање[уреди]
Основана је 1993, а као легална политичка партија регистрована 1994. године. Њен лидер је Владимир Вороњин.
На парламентраним изборима, одржаним марта 1998. године, партија је освојила 30,1 % гласова, односно 40 посланичких места.
На парламентарним изборима 2004. године, партија је совојила 71 од 101 посланичког места, добивши 49,9 % гласова.[1]
Са подршком већине у пармаменту, Вороњин је изабран за новог председника Молдавије у априлу 2004. године. Уставни суд одредио је да председник земље у исто време може да буде и председник странка, па је Вороњин поновно изабран за лидера партије.[1]
С комунистичком већином, нова влада је током свог мандата спровела приватизацију неколико државних фирми. Такође подупире европске интеграције и евентуални улазак Молдавије у Европску унију.
Након парламнетарних избора у априлу 2009. године, избили су грађански немири, па су избори поновљени 29. јула. На њима су комунисти освојили 44,7 % гласова. партија је добила 48 места, а остатак је припао коалицији опозиционих странака (Савез за европску интеграцију).
