Парцани

Из Википедије, слободне енциклопедије
Парцани

Parcani.jpg

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Град Београд
Општина Сопот
Становништво
Становништво (2011) 619
Положај
Координате 44°34′01″N 20°31′18″E / 44.567, 20.521666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Парцани на мапи Србије
{{{alt}}}
Парцани
Парцани на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 011
Регистарска ознака BG


Координате: 44° 34′ 01" СГШ, 20° 31′ 18" ИГД

Парцани су насеље у општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 619 становника.

Историја[уреди]

Село се налази у близини варошице Раље. Парцани су новије насеље, на данашњем месту су основани после 1813. године. Пре овога времена постојало је насеље на Трешњи (у атару села Рипња) где су живеле извесне породице села Парцана, Поповићи и Рипња. Године 1813. све су породице напустиле Трешњу и пребегле „преко“ (Банат). па су се касније вратили. Али се нису вратиле на старо место, на Трешњу, већ су једни основали данашње Парцане, а други су отишли у Поповић и Рипањ.
У првим годинама 19. века Парцани су припадали Вићентијевој кнежини, и село је имало 1818. г. 22, а 1822. г. 25 кућа. Године 1846. Парцани су припадали космајском срезу и имали су 43 куће.
Међу првим повратницима који се вратили „од прека“ настанили су Парцане су: Живановићи, Мазула, Мирковићи. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]


Демографија[уреди]

У насељу Парцани живи 538 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,2 година (40,4 код мушкараца и 45,9 код жена). У насељу има 218 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1271 [3]
1953. 1303
1961. 1220
1971. 842
1981. 734
1991. 693 688
2002. 666 657
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
654 99,54%
Словенци
  
2 0,30%
Хрвати
  
1 0,15%
непознато
  
0 0,0%


Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ општине Парцани.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]