Патра
| Патра Πάτρα |
|
|---|---|
|
|
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Грчка |
| Периферија | Западна Грчка |
| Становништво | |
| Становништво (2006) | 171.616 |
| Густина становништва | 1303 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | UTC+2, лети +3 |
| Надморска висина | 10 m |
| Површина | 125.4 km² |
 Патра
Патра на мапи Грчке
|
|
| Остали подаци | |
| Поштански код | 26x xx |
| Регистарска ознака | ΑΧ |
Патрас или Патра (гр: Πάτρα) је трећи по величини град у Грчкој и главни град Периферије Западна Грчка као и округа Ахаја. Смјештен је у сјеверном дијелу полуострва Пелопонез, на обали Патраског залива, 215 километара западно од престонице Атине.
Градско подручје Патраса са преко 280 хиљада становника је треће по величини у Грчкој, а обухвата уз сам град и низ општина и насеља дуж залива.
Патрас је проглашен за Европски град културе 2006.
Садржај |
Име [уреди]
Град је вероватно добио данашњи назив по митском лику Патреасу, потомка митског Лакадемнона, оснивача Спарте.
Природни услови [уреди]
Град Патрас се налази у крајње северном делу грчког полуострва и историјске покрајине Пелопонез, на месту где се полуострво највише прибилижава северозападном копну Грчке. Град је приморски и излази на истоимени Патраски залив и то на његов крајње источни део, близу теснаца Рио-Антирио (7 km), где се на овај залив надовезује Коринтски залив. Град и околина спадају у делове Грчке са великом сеизмичком активношћу.
Обала код Патраса није широка, већ се недалеко од ње издижу планине Панахаико (1.926 m). Ово је условило поделу града на доњи и горњи део, повезане међусобно степеницама. Горњи град је старији и ту се налази очувана тврђава. Доњи део је настао током последњих 200 година у некад мочварном приобаљу и блиско је повезан са садржајима луке. Оба дела града развила су се око мањих река Глафкос и Харадрос.
Клима у Патрасу је средоземна, са жарким и дугим летима и благим и кишовитим зимама. На околним планинама она добија оштрије црте.
Историја [уреди]
Најстарији археолошки налази у подручју Патраса говоре да је ово подручје било насељено још у време праисторије (3. миленијум п. н. е.). Значајније насеље на овом месту јавило се током Микенске цивилизације (1580-1100. године п. н. е.). Насеље је у ово време насељено Ахајцима. Оно није играло значајну улогу током времена старе Грчке, али је у време пре доласка Римљана израсло у развијену луку. Тада насеље постаје седиште тзв. "Ахајске лиге". По римском освајању града 146. п. н. е. он завржава положај важног града у провинцији Ахаји. Такође, град је био једно од првих места христијанизације у Европи. У граду је кршен св. Андреја.
Током већег дела средњег века Патрас је у оквиру Византије, као важно градско средиште са развијеним занатима и трговином. Град је и важна лука на југозападу царства. Ово је посебно особено за раздобље 9. и 10. века. 1204. године град су, као ивећи део Византије, освојили Крсташи. Они ту оснивају Кнежевину Ахају. Под њима град остаје све до 1430. године, када се кратко време налази поново у рукама ослабљене Византије.
Патрас Турци Османлије освајају 1458. године под Мехметом II. Град добија ново име „Балијадабра“, од грчког облика „Палаја Патра“. Иако је султан Мехмет II у жељи очувања града дао њему повластице, Патрас је почео пропадати, а нарочито после неколико напада Венеције и Ђенове на сада турски град током 15. и 16. века.
1821. године је почео Грчки устанак и Грци из Патраса и његове околине активно учествују. Међутим, турска посада у граду и тврђави остаје све до 1828. године. Те године град заузимају устаници уз помоћ француске флоте. Град се убрзо развио у други по важности град новоосноване Грчке, пре свега захваљујући важним лучким делатностима. У 20. век град је ушао као најсавременији град у земљи са уличним електричним осветљењем и електричним трамвајима. Ово је и раздобље са интензивном изградњом велелепних здања градских установа и приватних кућа.
Међутим, после Грчко-турског рата 1923. године у град се масовно досељавају и грчке пребеглице из Мале Азије, што доводи до наглог раста града и масовне дивље градње. Нови ударац развоју Патраса била су велика бомбардовања од стране Италијана током Другог светског рата. После тога почиње изградња града и он се последњих деценија брзо осавремењава.
Становништво [уреди]
| Истроријско кретање становништва[1][2][3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Година | град | Градско подручје |
||
| 1853. | 15.854 | 19.499 | ||
| 1870. | 16.641 | 26.190 | ||
| 1889. | 33.529 | 44.970 | ||
| 1896. | 37.985 | 51.932 | ||
| 1920. | 52.174 | - | ||
| 1928. | 61.278 | - | ||
| 1951. | 87.570 | 94.192 | ||
| 1971. | 112.228 | 120.847 | ||
| 1981. | 142.163 | 154.596 | ||
| 1991. | 161.782 | 190.463 | ||
| 2001. | 171.616 | 210.494 | ||
| 2007. (процена) | 180.000 | 230.000 | ||
Патрас данас има око 230.000 становника у граду и околини. Становништво су углавном етнички Грци, мада се последњих деценија доселило и доста странаца.
"Велики Патрас“ (град са предграђима) је трећа по величина градска целина у држави. За њу је особен издужен облик дуж залива, дуго ко 25 km, због узане обале. Најбржи раст имају предграђа на западу, где је приобално равничарско подручје знатно шире.
Привреда [уреди]
Патрас је важан индустријски центар западне Грчке. Послeдњих деценија град се окренуо развоју терцијарног сектора (трговина, саобраћај, угоститељство), док је традиционалн индустрија (махом прехрамбена и текстилна) постепено премештена у јужна предграђа. Последњих деценија развија се и фармацеутска индустрија.
Саобраћај [уреди]
Патрас је од давнина најважније саобраћајно чвориште у западној Грчкој. Преко њена одвија се највећи део поморског промета са Јонским острвима и Италијом. Градска лука, данас у самом градском језгру, одувек је била стециште градских дешавања, али је она последњих деценија постала ограничење у расту и развоју града. Због тога се данас интензивно изграђује нова лука у југозападном делу града, која би требала заменити стару.
До Патраса води савремени ауто-пут од Атине, који пар километара пре града скреће ка северу и прелази мореуз Рио-Антирио преко истоименог моста (завршен 2004. г.), најмонументалнијег моста у Грчкој. 2002. године завршена је изградња ауто-путног прстена са јужне стране града.
Градови побратими/пријатељи [уреди]
Референце [уреди]
- ^ 1928-1980 statistical data are from: "The population of Greece in the second half of the 20th century". Hellenic Republic. National Statistical Service of Greece. Athens 1980 & "Statistical Yearbook of Greece" Hellenic Republic. National Statistical Service of Greece. Athens 1980
- ^ Population data from 1853 to 1920 are cited from: Kosta N. Triantafyllou, "Istorikon Lexikon ton Patron: Istoria tis poleos ton Patron apo arxaiotaton xronon eos simeron kata alphavitikin eidologikin katataksin" 3rd edition, Patrai 1995
- ^ Data on municipal and urban population refer to permanent population and are taken from: the "2001 Census" of the National Statistical Service of Greece, Приступљено 17. 4. 2013.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
 |
Део Википедије посвећен темама везаним за Грчку. |
|
|||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||
