Патријарх српски Димитрије
Из Википедија
| патријарх Димитрије | |
|---|---|
 Његова светост патријарх српски господин Димитрије |
|
| рођен: | 28. октобар 1846. Пожаревац, Србија |
| преминуо: | 6. април, 1930. Београд, Србија |
Патријарх Димитрије (Павловић) рођен је 16./28. октобра 1846. године у Пожаревцу. Школовао се у Пожаревцу, потом у Великом Селу и у Београду. Завршио је Богословију у Београду 1868. Потом је једно време радио као учитељ. Рукоположен је у чин ђакона и презвитера 1870. Професор београдске Богословије постао је 1882. године. Са тог положаја изабран је за епископа нишког 8. новембра 1884. На том положају остаје до 1889, тада по повратку митрополита српског Михаила у Србију, повлачи се са положаја и одлази у Француску. У Француској је наставио студије књижевности и филозофије.
После смрти митрополита Михаила, поново се враћа у Србију и постаје епископ шабачко-ваљевски, на овом положају био је у периоду 1898-1905. После смрти митрополита српског Инокентија 1905. изабран је за новог митрополита српског. Његова пуна титула је била архиепископ београдски и митрополит Србије.
За време Првог светског рата прошао је страдања са српским народом и војском, и преко Албаније стигао на Крф.
После завршетка Првог светског рата и створања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, све српске епархије су се нашле у овој држави. У мају 1919. у Београду су се састали епископи свих делова некадашње Пећке патријаршије и прогласили, сада у новој држави, духовно и административно јединство. Стекли су се сви услови да некадашња Пећка патријаршија, укинута 1766. год. буде обновљена. Нова државна власт на челу са краљем Петром I дала је сагласност. Српска црква се обратила Цариградској патријаршији као мајци цркви и упознала ја са новим околностима у којима се нашла, а са жељом да се патријаршија обнови. Васељенска патријаршија је то одобрила, издала је одговарајући Томос. Одржан је потом Архијерејски сабор у Сремским Карловцима 30. августа / 12. септембра 1920, на коме је донета одлука да се Српска црква уздигне на степен патријаршије. Први српски патријарх обновљене Патријаршије био је митрополит Србије Димитрије.
Укупно, био је нишки епископ 1884-1889, шабачко-ваљевски епископ 1898-1905, митрополит Србије 1905-1920 и патријарх српски 1920-1930.
Основао је епархију у Чехословачкој и хиротонисао Горазда Павлика, као епископа чешко-моравског 25. септембра 1921. Епископа Горазда стрељали су Немци 4. септембра 1942. године у прашком предграђу Кобилиси, а потом га спалили у крематоријуму. Осим чешко-моравске за време његове владавине основане су и америчко-канадска и бихаћка епархија и обновљена стара браничевска епархија.
У београдској Саборној цркви венчао је краља Александра I Карађорђевића и краљицу Марију у четвртак 8. јуна 1922. године, уз саслужење још четири епископа.
Одобрио је основна начела и подржао рад „Народне хришћанске заједнице“ (познатије као богомољачки покрет). Овај покрет основао је св. владика Николај и имао је за циљ да изврши морални препород српског народа свих слојева и да шири јеванђелску науку. Почетком 1922. покренут је и часопис „Православна Хришћанска Заједница“, покренута је и издавачка делатност и до 1941. су објавили преко 100 књига. Патријарх Димитрије се убрзо по оснивању прихватио духовног вођства овог покрета.
Патријарх Димитрије, на дан 500-годишњице смрти деспота Стефана Лазаревића, 1927. године, одслужио је архијерејску литургију на којој је новоуспостављеном свецу одржан молебан и отпеван канон. За ту прилику патријарх је написао „Службу светом Стефану“ у којој се каже да је Стефан био велики верник и градитељ цркава, ратник и дипломата, књижевник и градитељ, а главно дело непрестано давање милостиње и често читање божанских књига. Дневни лист „Политика“ обавештава да је одслужена литургија у Саборној цркви, отпеван је канон новопосвећеном, а затим прошла литија Београдом на којој је деспот Стефан „први пут споменут као светитељ“. Међутим канонизација је учињена самосталном вољом патријарха и архијерејски сабор је тада није прихватио.
Бавио се и књижевним радом, припремио је издање Хиландарског типика Светог Саве. Помогао је подизање храма Светог Димитрија у селу Ратковићу и храм Покрова Богородице у Београду.
Патријарх Димитрије је умро 6. априла 1930. у Београду и сахрањен у манастиру Раковици. Његов наследник на патријаршијском трому био је патријарх српски Варнава (Росић).
[уреди] Спољашње везе
| Претходник: Нестор (Поповић) |
епископ нишки 1884 - 1889 |
Наследник: Јероним (Јовановић) |
| Претходник: Самуило (Пантелић) |
епископ шабачко-ваљевски 1898 - 1905 |
Наследник: Сергије (Ђорђевић) |
| Претходник: Инокентије |
митрополит Србије 1905 - 1920 |
Наследник: функција не постоји |
| Претходник: Калиник II Грк (до 1766.) |
патријарх српски 1920 - 1930 |
Наследник: Варнава |
Архиепископи (1219 - 1337):
Свети Сава • Свети Арсеније I Сремац • Свети Сава II • Данило I • Јоаникије I • Свети Јевстатије I • Свети Јаков • Свети Јевстатије II • Свети Сава III • Свети Никодим • Свети Данило II
Патријарси (1346 - 1463):
Свети Јоаникије II • Сава IV • Свети Јефрем • Свети Спиридон • Данило III • Сава V • Данило IV • Свети Кирило • Свети Никон • Теофан • Никодим II • Арсеније II
(1557 - 1766)
Свети Макарије Соколовић • Антоније Соколовић • Герасим Соколовић • Саватије Соколовић • Никанор • Јеротеј • Филип • Јован • Пајсије I Јањевац • Свети Гаврило I Рајић • Максим Скопљанац • Арсеније III Црнојевић • Калиник I • Атанасије I • Мојсије Рајовић • Арсеније IV Јовановић Шакабента • Јоаникије III Караџа-Грк • Атанасије II Гавриловић • Гаврило II Сарајевац • Гаврило III • Викентије Стефановић • Пајсије II Грк • Гаврило IV Грк • Кирило II • Василије Јовановић-Бркић • Калиник II Грк
(1920 - )
патријарх Димитрије • патријарх Варнава • патријарх Гаврило • патријарх Викентије • патријарх Герман • патријарх Павле
Карловачки митрополити и патријарси (1690 - 1920):
Арсеније III Црнојевић • Исаија Ђаковић • Софроније Подгоричанин • Викентије Поповић • Мојсије Петровић • Вићентије Јовановић • Арсеније IV Јовановић Шакабента • Исаија Антоновић • Павле Ненадовић • Јован Ђорђевић • Вићентије Јовановић Видак • Мојсије Путник • Стефан Стратимировић • Стефан Станковић • Јосиф Рајачић • Самуило Маширевић • Прокопије Ивачковић • Герман Анђелић • Георгије Бранковић • Лукијан Богдановић
Београдски митрополити (1801 - 1920):
Леонтије Ламбровић • Агатанел • Антим • Мелентије Павловић • Петар Јовановић • Михаило Јовановић • Теодосије Мраовић • Инокентије Павловић • Димитрије Павловић
У Црној Гори (1484 - 1920)
(1484 - 1697)
Висарион • Вавила • Роман • Герман • Рому • Василије • Макарије • Дионисије • Ромил • Пахомије • Ђерасим • Венијамин • Стефан • Руфим I • Мардарије • Пајсије • Руфим II • Висарион Бориловић-Бајица • Сава Очинић
Петровић-Његоши (1697 - 1852)
Данило • Сава • Василије • Арсеније Пламенац • Петар I • Петар II • Данило II
(1852 - 1920)
Никанор Ивановић • Иларион Рогановић • Висарион Љубиша • Митрофан Бан
