Паштунски језик
| паштунски језик | ||
|---|---|---|
| پښتو paʂto | ||
| Државе |  Авганистан, Пакистан (неке провинције) |
|
| Број говорника | око 38 до 42 милиона[1] | |
| Ранг | 82. (северни), 92. (јужни)[2] |
|
| Породица | индоевропски
|
|
| Писмо | арапско писмо (паштунски алфабет) | |
| Статус | ||
| Службени | Авганистан |
|
| Регулише | Академија наука Авганистана | |
| Језички кодови | ||
| ИСО 639-1 | ps | |
| ИСО 639-2 | pus | |
| ИСО 639-3 | pus | |
| Пажња: Ова страна можда садржи ИПА фонетске симболе у уникоду. | ||
Паштунски језик (پښتو - paʂto, пашту, пушту, пашто), познат и као авганистански,[3][4] је индоевропски језик који се говори у Авганистану и западном Пакистану[5]. Паштунски језик припада групи индо-иранских језика[6]. Овај језик говори око 38 до 42 милиона људи у свету[1]. Паштунски језик је званични и национални језик Авганистана.
Садржај |
Дијалекти [уреди]
Као последица планинског терена на коме живе паштуни, језик има многе акценте или дијалекте. Два главна дијалекта су меки или јужни дијалекат и тврди или северни дијалекат. Главне разлике између дијалеката су варијације у изговору следећих 5 сугласника:
| југозападни | [ʂ] | [ʐ] | [ts] | [dz] | [ʒ] |
|---|---|---|---|---|---|
| југоисточни | [ʃ] | [ʒ] | [ts] | [dz] | [ʒ] |
| централни | [ç] | [g]/[ʝ] | [ts] | [z] | [ʒ] |
| североисточни | [x] | [ɡ] | [s] | [z] | [dʒ] |
Разлике између јужних и северних дијалеката су углавном фонолошке.
Распрострањеност [уреди]
Паштунски језик говори око 27 милиона људи у Пакистану (западнe провинције Хајбер-Пахтунва и Белуџистан) где га говори око 20 % становништва[7] и још 11 милиона људи у Авганистану, што чини око 35% становништва Авганистана[8]. Поред Пакистана и Авганистана, значајан број говорника овог језика постоји и у Ирану.
Званични статус [уреди]
Паштунски је национални и званични језик Авганистана. Овај језик користи авганистанска администрација, образовне институције, телевизија и верске институције.
Паштунски алфабет [уреди]
Слова паштунског алфабета су:[9][10]
ا ب پ ت ټ ث ج ځ چ څ ح خ د ډ ذ ر ړ ز ژ ږ س ش ښ ص ض ط ظ ع غ ف ق ک ګ ل م ن ڼ ه و ى ئ ي ې ۍ
Слова карактеристична за паштунски [уреди]
Следећа слова су карактеристична само за паштунски језик:
ټ، ځ، څ، ډ، ړ، ږ، ښ، ګ، ڼ، ې ،ۍ
Фонологија [уреди]
Самогласници [уреди]
| Предњи | Средњи | Задњи | |
|---|---|---|---|
| Затворени | i | u | |
| Средњи | e | ə | o |
| Отворени | a | ɑ |
Поред ових самогласника, постоје и дифтонзи: /ai/, /əi/, /ae/, /ɑw/, /aw/.
Сугласници [уреди]
| Лабијални | Дентални | Алвеоларни | Ретрофлексивни | Посталвеоларно | Непчани | Веларни | Увуларни | Глотални | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Носни | m | n | ɳ | ||||||
| Плозивни | p b | t d | ʈ ɖ | k g | (q) | ʔ | |||
| Фрикативни | (f) v | (θ) (ð) | s z | ʂ ʐ | ʃ ʒ | x ɣ | h | ||
| Африкативни | ts dz | tʃ dʒ | |||||||
| Апроксимантни | l | j | w | ||||||
| Вевни | r | ɺ̡ |
/f/, /θ/, /ð/, /q/ се јављају само у страним речима.
Фонд речи [уреди]
Највећи број речи потиче из самог паштунског језика. Позајмљенице су најчешће узимане из арапског и персијског језика.
Извори [уреди]
- ^ а б Ethnologue reports Ethnic population: 49,529,000 possibly total Pashto in all countries. "Ethnologue report for Pakistan", but most estimates are lower.
- ^ David P. Brown: Top 100 Languages by Population, Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ The American Heritage Dictionary of the English Language, Fourth Edition. Houghton Mifflin Company, 2004. 03 Jan. 2008. <Dictionary.com http://dictionary.reference.com/browse/afghani>.
- ^ "afghan." WordNet 3.0. Princeton University. 03 Jan. 2008. <Word Net http://wordnet.princeton.edu/perl/webwn?s=Afghani&sub=Search+WordNet&o2=&o0=1&o7=&o5=&o1=1&o6=&o4=&o3=&h=00>
- ^ UCLA Language Materials Project: Language Profile, Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ Pashto language, in Encyclopaedia Iranica, Online Edition, 2008
- ^ Government of Pakistan: Population by Mother Tongue, Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ CIA World Factbook, Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ Pashto Alphabet Table, Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ Pashto Alphabet Table, Приступљено 23. 4. 2013.
Спољашње везе [уреди]
