Педесетнички календар
Педесетнички календар или Пентеконтадни календар је јединствени пољопривредни календарски систем, за који се мисли да је Аморитског порекла, у коме је година подељена у седам периода од по педесет дана, са годишњом допуном од петнаест или шеснаест дана. Открили су га и реконструисали Hildegaard и Julius Lewy током 1940-их. Употреба календара сеже уназад бар до 3. миленија п. н. е. у западној Месопотамији и околним подручјима. Коришћен је све до модерног доба, његови облици су пронађени у несторијанизму и међу феласима у савременој Палестини.[1]
Преглед[уреди | уреди извор]
Педесетнички календар је на акадском био познат као hamšâtum[2] а период од петнаест дана на крају године Вавилонцима је био познат као shappatum.[3] Религијски налог да се „поштује сабат" по неким мишљењима потиче од налога да се прослави shappatum, период жетве на крају сваке године по пентеконтадском календарском систему.[3]
Сваки 50-дневни период је обухватао седам седмица са седам сабата, са додатним педесетим даном,[4] познатим као atzeret.[5]
Овај календар су доста користили разна кананитска племена у Палестини, а мисли се да су га користили и Израелити, док у време краља Соломона није званично прихваћен нови тип соларног календара.[6]
Литургијски календар Есена у Кумрану био је педесетнички календар, означен фестивалима последњег дана сваког 50-дневног периода, нпр. Прослава Новог вина, Прослава уља и Прослава Нове пшенице итд.[7]
Филон је изричито повезао „врлине без премца“ пентеконтадског календара са Питагорином теоремом, даље описујући број педесет као „савршени израз правоуглог троугла, врховни принцип стварања у свету и 'најсветији' од бројева“.[8]
Tawfiq Canaan (1882—1964) је описао употребу таквог календара међу Палестинцима у јужној Палестини, а такође и његов савременик Gustaf Dalman који је писао о обичајима муслиманских пољопривредника који су користили хришћанске ознаке за педесети дан, „што је, опет, прекривало далеко старије пољопривредне праксе: чување грожђа, муљање грожђа, сетву, итд.".[9]
Julius Morgenstern је тврдио да календар Јубилеја има старо порекло као донекле модификовани остатак пентеконтадског календара.[10]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Beckwith 2005, стр. 26.
- ^ Hebrew Union College (1924). Hebrew Union College Annual. стр. 75.
- ^ а б Latham 1998, стр. 37
- ^ Pi Gamma Mu (1981). Social Sciences. стр. 25.
- ^ Zerubavel 1989, стр. 8
- ^ Morgenstern 1966, стр. 282
- ^ Vermes 1995, стр. 54
- ^ André Dupont-Sommer (1956). The Jewish Sect of Qumran and the Essenes: New Studies on the Dead Sea Scrolls. Macmillan. стр. 1.
- ^ Taylor, Joan E. (2003). Jewish Women Philosophers of First Century Alexandria. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-925961-8.
- ^ Burrows 1955, стр. 241
Литература[уреди | уреди извор]
- Burrows, Millar (1955). The Dead Sea Scrolls. Viking Press. стр. 241.
- André Dupont-Sommer (1956). The Jewish Sect of Qumran and the Essenes: New Studies on the Dead Sea Scrolls. Macmillan. стр. 1.
- Taylor, Joan E. (2003). Jewish Women Philosophers of First Century Alexandria. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-925961-8.
- Vermes, Geza (1995). The Dead Sea Scrolls in English. Continuum International Publishing Group. стр. 54. ISBN 978-1-85075-563-0.
- Morgenstern, Julian (1966). The Rites of Birth, Marriage, Death, and Kindred Occasions Among the Semites. Hebrew Union College Press. стр. 282.
- Zerubavel, Eviatar (1989). The Seven Day Circle: The History and Meaning of the Week. University of Chicago Press. стр. 8. ISBN 978-0-226-98165-9.
- Pi Gamma Mu (1981). Social Sciences. стр. 25.
- Latham, Lance (1998). Standard C Date/Time Library: Programming the World's Calendars and Clocks. Focal Press. стр. 37. ISBN 978-0-87930-496-6.
- Hebrew Union College (1924). Hebrew Union College Annual. стр. 75.
- Beckwith, Roger Thomas (2005). Calendar, Chronology and Worship: Studies in Ancient Judaism and Early Christianity. BRILL. ISBN 978-90-04-12526-1.