Педро Алмодовар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Педро Алмодовар

Педро Алмодовар 2008.
Педро Алмодовар 2008.

Пуно име Педро Алмодовар Кабаљеро
Датум рођења 25. септембар 1949.
Место рођења Сијудад Реал (Кастиља-Ла Манча, Шпанија
Шпанија)

Педро Алмодовар (шп. Pedro Almodóvar; 24. септембар 1949) је шпански филмски редитељ, сценариста и продуцент. Његове филмове карактеришу изузетно сложене приче, елементи поп културе, популарна музика, сатирични хумор, јаке боје и бљештав декор, а највише се бави темама као што су жеља, страст, породица и лични идентитет. Алмодовар је са својим млађим братом Августином основао продукцијску кућу Ел Десео (El Deseo S.A.), а 2001. године је изабран за почасног члана Америчке академије за науку и филм. Следеће године је добио Оскара за најбољи оригинални сценарио за филм Причај с њом.

Алмодовар је светску славу стекао филмовима Високе потпетице, Лоше васпитање, Све о мојој мајци, Врати се и Прекинути загрљаји. Ова остварења су га учинила најславнијим шпанским редитељем своје генерације и једном од најпроминентнијих фигура европског филма.

Садржај

Детињство[уреди]

Педро Алмодовар је рођен у малом месту Калзада де Калатрава, недалеко од града Сијудад Реал (Кастиља-Ла Манча), у сиромашној породици. Његов отац Антонио једва да је знао да чита и пише, али мајка му је ипак обезбедила какво-такво школовање, ангажујући учитеља са скраћеним радним временом. Са осам година шаљу га у верску школу у Касерес (Екстрамадура) где проводи цело своје детињство. Педрови родитељи су желели да њихов најстарији син (имали су два сина и две кћерке) постане свештеник, те су се касније и они преселили у Касерес, како би били у непосредној близини. У граду је Антонио отворио бензинску пумпу, а Франсиска Кабаљеро винарију, где је продавала вино са породичног имања.[1]

Алмодовар је за време школовања у Касересу заволео филм, јер се у улици у којој је живео налазио биоскоп.[2] Касније је говорио да је ту стекао више знања него код свештеника.[3] Највише су га одушевљала остварења Луиса Буњуела, Алфреда Хичкока, Џорџа Кјукора и Федерика Фелинија. Упркос противљењу својих родитеља, у осамнаестој години се преселио у Мадрид, како би уписао филмску академију. У почетку није имао новца за студије режије, што практично није било ни могуће, будући да су за време Франковог режима све филмске школе биле затворене. Запослио се у пошти да би од плате скупио новац за куповину камере Супер 8, с којом је касније, уз помоћ пријатеља, снимао краткометражне филмове.

Каријера[уреди]

Почеци. Краткометражни филмови[уреди]

Раних седамдесетих Алмодовар почиње да се интензивно занима за филм и позориште. Придружује се авангардној позоришној групи Los Goliardos, и добија прве улоге у позоришту. Тада такође упознаје прослављену шпанску глумицу Кармен Мауру, која ће касније постати једна од његових „муза“. Зарађивао је и пишући стрипове, чланке и колумне за часописе контракултуре („Star“, „Víbora“, „Vibraciones“). Мадридска напредна културна сцена била је савршена за Педрове многобројне таленте, те и за културни покрет Madrileña, у коме је одиграо једну од кључних улога. La Movida Madrileña је представљала поновно рађање личних слобода и слободе изражавања, кршење табуа и моралних кодекса, била је то својеврсна шпанска ренесанса, настала после Франкове смрти 1975. године. Осим авангардног Алмодовара, у то време су стварали и Фернандо Труеба, Иван Зулуета и Фернандо Коломо. Велику популарност уживала је певачица Аљаска, која је водила ТВ–емисију La Bola de Cristal и допринела развоју шпанске ЛГБТ културе као ултимативна геј икона.[4][5] Педро је објавио причу „Ватра у цревима“ (Fuego en las entrañas), а писао је и за часописе „El País“, „Diario 16“ и „La Luna“, али под псеудонимом „Пати Дифуса“ (Patty Diphusa).[6] Све његове приче су објављене у књизи El sueño de la razón.

Педро је од прве плате купио камеру којом је снимио своје прве краткометражне филмове (први снимљен 1974). Све су их карактерисале изразито сексуалне теме, нису имали музичку подлогу, а били су приказивани у Мадриду и Барселони. Краткометражни филмови који су му у престоници донели незнатну популарност били су: Dos putas, o, Historia de amor que termina en boda (Две курве или Љубавна прича која се завршава браком), La caída de Sodoma (Пад Содоме), La estrella (Звезда), Sexo Va: Sexo viene (Секс дође и прође)... Приказивао сам их у баровима и на забавама. Било је тешко додати им музику јер је магнетна трака била изузетно јефтина и танка...[7] Због тога је за време пројекције пуштао касете са одабраном музиком, што је публици било врло симпатично и иновативно.

Први дугометражни филмови[уреди]

Награде[уреди]

Филмографија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ D’Lugo, Pedro Almodóvar, стр. 13
  2. ^ Allison, A Spanish Labyrinth, стр. 7
  3. ^ D’Lugo, Pedro Almodóvar, стр. 14
  4. ^ „The Queersong Project“ Приступљено 31. 1. 2012. 
  5. ^ „europopmusic - alaska and fangoria“ Приступљено 31. 1. 2012. 
  6. ^ „Pedro Almodóvar: 1951—: Filmmaker - Escaped Abuse Through Films - Award, Spain, Director, and Language - JRank Articles“ Приступљено 31. 1. 2012. 
  7. ^ Almodóvar Secreto: Cobos and Marias, стр. 76- 78

Литература[уреди]

  • Allinson, Mark. A Spanish Labyrinth : The Films of Pedro Almodóvar, I.B Tauris Publishers, 2001, ISBN 1-86064-507-0
  • Almodóvar, Pedro. Some Notes About The Skin I Live In. Taschen Magazine, Winter 2011/12.
  • Bergan, Ronald. Film, D.K Publishing, 2006, ISBN 0-7566-2203-4
  • Cobos, Juan and Marias Miguel. Almodóvar Secreto, Nickel Odeon, 1995
  • D’ Lugo, Marvin. Pedro Almodóvar, University of Illinois Press, 2006, ISBN 0-252-07361-4-4
  • Edwards, Gwyne. Almodóvar: labyrinths of Passion. London: Peter Owen. 2001, ISBN 0-7206-1121-0
  • Strauss, Frederick. Almodóvar on Almodóvar, Faber and Faber, 2006, ISBN 0-571-23192-6

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :