Пеликула
Из Википедије, слободне енциклопедије
2. пеликуларна протеинска трака;
3. микротубуле;
4. попречни филамент;
5. тубула ендоплазматичног ретикулума
Пеликула (лат. pellicula — мембрана, филм) је назив за дебљи ћелијски омотач, присутан код већине протиста, који омогућује заштиту, одржавање сталног облика тела, као и покрете[1][2]. Пеликула обухвата ћелијску мембрану и све органске материје и структуре које се налазе испод евентуалног неорганског (минералног) омотача[3].
Пеликула има различит састав и структуру и вероватно независно порекло[4] код различитих група протиста. Присутна је код:
- групе Alveolata (трепљари, динофлагелате, Apicomplexa), где је изграђена од засебних структура званих алвеоле;
- еугленоидних протиста, где су испод ћелијске мембране распоређене паралелне протеинске траке и микротубуле, чинећи својеврстан мембрански скелет;
- глаукофита, где се испод пеликуле налази и пеликуларни система лакуна (пљоснатих везикула);
- ретортамонада, где је карактеристика трофозоита, а грађена од континуалног слоја међусобно испреплетаних микротубула испод ћелијске мембране[5];
- паразитских зелених алги из рода Helicosporidium, где су присутне две врсте пеликула — омотач појединачних ћелија и омотач цисте[6].
[уреди] Пеликула еугленида
Синапоморфна карактеристика еугленоидних протиста је постојање пеликуле, изграђене од уздужних протеинских трака[7]. Протеинске траке су спирално увијене, супротно смеру казаљки ако се посматрају са предње стране тела, а међусобно су клизно повезане преко микротубула[2]. Функција микротубула је управо омогућавање дужног клизања две суседне траке. Ћелијска мембрана належе на пеликуларне протеинске траке и прати њихов облик, те се под микроскопом могу уочити жлебови мембране на местима где се сустичу траке[3]. Од дебљине пеликуле зависи начин кретања еугленоидних протиста.
[уреди] Литература
- ^ Brajković, M. 2006. Zoologija invertebrata I. Beograd: Biološki fakultet. ISBN 86-7078-036-4
- ^ 2,0 2,1 Agarwal VK. 2005. Invertebrate Zoology (2nd edition). Chand S. & Company LTD. ISBN 8121919789
- ^ 3,0 3,1 Margulis L, McKhann HI, Olendzenski L. 1993. Illustrated Glossary of Protoctista. Jones & Bartlett Publishers. ISBN 0867200812
- ^ Karpov S. 2000. Flagellate phylogeny: an ultrastructural approach. In: Leadbeater BS, Green JC. (eds) The Flagellates: Unity, Diversity and Evolution. CRC Press. ISBN 0748409149 str. 344.
- ^ Brugerolle G. 1973. Etude Ultrastructurale du Trophozoite et du Kyste chez le Genre Chilomastix Alexeieff, 1910 (Zoomastigophorea, Retortamonadida Grassé, 1952) The Journal of Eukaryotic Microbiology 20 (5): 574—585. doi:10.1111/j.1550-7408.1973.tb03577.x
- ^ Bläske-Lietze V-U, Shapiro AM, Denton JS, Botts M, Becnel JJ, Boucias DG. 2006. Development of the Insect Pathogenic Alga Helicosporidium. The Journal of Eukaryotic Microbiology 53 (3): 165—176. doi:10.1111/j.1550-7408.2006.00090.x
- ^ Adl S.M. et al. 2005. The New Higher Level Classification of Eukaryotes with Emphasis on the Taxonomy of Protists. J. Eukaryot. Microbiol. 52(5): 399—451. doi: 10.1111/j.1550-7408.2005.00053.x
