Пелијаде

Из Википедије, слободне енциклопедије

Пелијаде су у грчкој митологији биле кћерке Пелије, краља Јолка и Анаксибије или Филомахе.[1]

Митологија[уреди]

Предања нису сагласна у вези са њиховим бројем и именима. Као најстарија и најлепша се помињала Алкеста, а као њене сестре Пелопија, Медуза, Писидика, Хипотоја,[2] Астеропија и Антиноја.[1]

Медеја је желела да се освети Пелији јер је затро читаву Јасонову породицу. Зато је дошла на његов двор и лукавством, претварајући се да је Артемидина свештеница, успела да задобије поверење његових кћерки.[3] Уверила их је да има моћи којима може да подмлади њиховог оца и то им и демонстрирала. Убила је овна, раскомадала га и потом убацила у казан са кључалом водом и чаробним травама. Ован не само да је оживео, већ се преобразио у јагње. Пелијаде су зато убиле свог оца и ракомадале његово тело. Међутим, Медеја га је убацила у казан са чистом кључалом водом. Када је чудо изостало, видевши да су насамарене и схвативши да су починиле страшан злочин, побегле су на Пелопонез. Њихов гроб је приказиван крај Посејдоновог храма у Мантинеји. Према другој причи, Медеја је насамарила Пелију и он је наредио својим кћеркама да га убију. Када су схватиле превару, покушале су и саме да се убију, али их је Јасон спречио речима да нису криве и обећањем да ће их поудавати. Према неким ауторима, Алкеста није учествовала у овом злочину због превелике љубави према оцу.[2]

Уметност[уреди]

Еурипид је написао трагедију названу „Пелијаде“ 455. п. н. е.[4]

Нимфе[уреди]

Назив Пелијаде су користили Пиндар и Аполоније са Рода како би означили нимфе Пелиониде, са планине Пелион.[5]

Извори[уреди]

  1. ^ а б Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Pelias1; Family
  2. ^ а б Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  3. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Pelias1; Death of Pelias 1
  4. ^ theoi.com: INDEX OF TRAGIC POETS 1; EURIPIDES 480 - 406 B.C.
  5. ^ theoi.com: Pelionides, Приступљено 23. 4. 2013.