Пентекостализам

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Пентекосталци)
Пентекостна црква у Новом Саду

Пентекосталци су једна од харизматских верских група у хришћанству. Они посебно наглашавају значај крштења у Светом духу. Име су добили по празнику Духови (грч. πεντηκοστή, Пентекост) када се, по библијском предању, Свети дух спустио на апостоле.

Настанак[уреди]

Сродни верски покрети су постојали у Европи и Америци још у 18. веку. Данашњи облик ове религије настао је почетком 20. века. Узима се да ју је засновао Чарлс Фокс Парам 1901. у Топики у америчкој држави Канзас. Међу америчким црнцима пентекосталну веру је проширио Парамов ученик Вилијам Симор, почев од 1906.

Распрострањеност[уреди]

Сматра се да ова религија у свету окупља око 200 до 600 милиона верника. У истраживању из 2006. дошло се до следећих података:

Највећа организација пентекосталаца у свету је Божија скупштина или Апостолска црква која окупља око 57 милиона верника.[1]

Број верника најбрже расте у Латинској Америци, Африци и Азији.

Доктрина[уреди]

Пентекосталци припадају евангелистичком покрету који наглашава непогрешивост Библије и потребу за трансформацијом живота индивидуе кроз веру у Исуса Христа.[2]

Поред поштовања класичног библијског учења, пентекосталци посебан значај придају утицају и присуству Светог духа. Већина заједница прихвата догму Светог тројства, док неки сматрају да је Бог јединствен. Пентекосталци верују да је за чуда и мистерије Новог завета одговоран Свети дух (излечења, пророчанства, глосолалија).

Њихови верници могу у духовном заносу да изговарају непрепознатљиве фразе (глосолалија). Савремени теолози овог покрета тврде да је то проналажење личног језика за комуникацију са Богом. Раније се сматрало да је у питању мистериозна моћ говора страним, до тада непознатим језицима (ксеноглосија). Крштење новорођенчади се не практикује. Крштавају се одрасли људи, а овај обред се сматра комеморацијом. Неке заједнице поред крштења и причешћа практикују и обред прања ногу. До спасења се долази милошћу божијом услед вере у Исуса Христа. Добра дела, као што је исповед, нису неопходна. Већина заједница сматра да духовно крштење и глосолалија, иако пожељни, нису предуслов спасења.

Научна сазнања су прихватљива само онда када не противрече библијским истинама. Стога многе групе одбацују теорију еволуције и прихватају креационизам.

Пракса[уреди]

Божја служба[уреди]

Божја служба код пентекосталаца је живахна. У њој се пуно пева, тапше рукама и покреће у ритму музике. Музика има велики значај, а чешће су присутне модерне клавијатуре и бубњеви него оргуље, јер је музика модерна и ритмична. Језик црквених песама је обично енглески. Служба траје најмање 90 минута.

Важан део црквеног обреда су певање и молитве у славу божју у слободној форми и са уздигнутим рукама (1. Timotheus 2,8). У службу спадају глосолалија и пророчански говори. Формална литургија није пожељна, јер се сматра да би могла да омете деловање Светог духа.

Човек који држи проповед повремено прекида свој говор да би заједница потврдила његове речи узвицима „Амен!“ или „Алелуја!“, на крају службе позивају се да приђу они који би да се крсте, благослове или излече.

Верске заједнице[уреди]

Пентекосталци немају централну црквену организацију. Њихове заједнице припадају различитим фракцијама ове вере које поштују делимично различите доктрине.

Верске заједнице пентекосталаца организоване су у мале групе верника по принципу конгрегационализма (аутономне и равноправне заједнице). Оне се састају једном недељно где група заједнички пева, моли се и проучава Библију. Вођа заједнице је старији угледни верник који има јак глас.

Извори[уреди]

  1. ^ World Christian Database, Asia Pacific Mission Office
  2. ^ Menzies, William W. (2007), „The Reformed Roots of Pentecostalism“, PentecoStudies 6 (2): 78-99 

Спољашње везе[уреди]