Периферија Источна Македонија и Тракија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За другу употребу, погледајте чланак Македонија.
Периферија Источна Македонија и Тракија
Περιφέρεια Ανατολικής Μακεδονίας και Θράκης
Положај Периферије Источна Македонија и Тракија у Грчкој
 
Седиште Комотини
Окрузи Драма
Еврос
Кавала
Ксанти
Родопи
Тасос
Становништво 606.721 (2010.)
Површина 14.157 km²
Густина насељености 42,86 становника/km²
Веб страница www.remth.gr

Периферија Источна Македонија и Тракија (грч. Περιφέρεια Ανατολικής Μακεδονίας και Θράκης / Peripheria Anatolikis Makedonias ke Thrakis) је једна од 13 периферија у Грчкој. Смештена је на североистоку земље и обухвата источне делове Егејске Македоније и југозападне делове Тракије. Управно седиште периферије је град Комотини, а највећи град је Кавала.

Положај и управна подела периферије[уреди]

Положај: Периферија Источна Македонија и Тракија се граничи се са:

Подела: Периферија је подељена на 6 округа:

  1. Драма
  2. Еврос
  3. Кавала
  4. Ксанти
  5. Родопи
  6. Тасос

Даља подела на општине изгледа према таблици:

Природни услови[уреди]

Подела периферије Источне Македонија и Тракије на округе и општине
Град Комотини, управно седиште периферије
Острво Тасос, средиште приморског туризма покрајине

Рељеф: Источна Македонија и Тракија је природно мешовита област, која покрива површину 14.157 km² на североистоку Грчке. Дата покрајина је заштићена планинама из венца Родопа са севера. Дати планински део заузима северну трећину покрајине. Средишњи део је подножје планина, који се понегде жири у веће долине уз веће токове (нпр. долина Месте код Драме или долина Марице код Дидимотике). Јужни део је изразито приморски (Егејско море), посебно острва Тасос и Самотрака.

Клима: У приобалном делу клима је изразито средоземна, даље од мора она прелази у прелазни облик, да би на планинама и вишим деловима постала умерено континентална клима.

Воде: Покрајина Источна Македонија и Тракија дугом обалом излази на северни обод Егејског мора. Од река најважнији су Места на западу и Марица на истоку, који у покрајини својим доњим токовима творе приобалне равнице, које су плодно и добро насељене.

Историја[уреди]

Погледати: Егејска Македонија и Тракија

Становништво[уреди]

У периферији Источна Македонија и Тракија живи преко 600.000 становника (процена 2010. године). Густина насељености је мала (око 42 ст./км²), што је готово двоструко мање од државног просека (око 80 ст./км²). Последњих година број становника стагнира. Јужни, нижи делови уз Егеј су много боље насељени од планинских делова на северу.

Највећи број становника чине етнички Грци, али значајан део (око 12-13%) чини муслиманска мањина у Грчкој (једина званично призната мањина у држави). Њу махом чине Турци (50%), али Бугари-Помаци (35%) и Роми (15%). Значајан део Грка води порекло од пребеглица из Мале Азије.

Привреда[уреди]

Са привредног становишта Источна Македонија и Тракија је привредно неразвијена област за ниво Грчке. У привреди предњаче већи градови, седишта округа. Доминира лака индустрија (посебно прехрамбена индустрија).

Због повољних природних услова, земљорадња је развијена у долинама и равницама. Преовлађују средоземне културе (агруми, маслина), али и житарице.

Туризам ј последњих деценија постао веома важна привредна грана, посебно у приморју (Кавала, Тасос).

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]