Перна (Топуско)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Перна.
Перна

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Област Кордун
Жупанија Сисачко-мославачка
Општина Топуско
Становништво
Становништво (2011) 176
Положај
Координате 45°17′16″N 15°52′11″E / 45.28767594490472, 15.869580792141944
Временска зона средњоевропска:
UTC+1 (лети UTC+2)
Надморска висина 161 m
Перна на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Перна
Перна на мапи Хрватске
Перна на мапи Сисачко-мославачке жупаније
{{{alt}}}
Перна
Перна на мапи Сисачко-мославачке жупаније
Остали подаци
Поштански број 44415 Топуско
Позивни број +385 44
Регистарска ознака SK


Координате: 45° 17′ 16" СГШ, 15° 52′ 10" ИГД
Перна је насељено мјесто на Кордуну, у општини Топуско у Републици Хрватској. Налази се 9 km јужно од Вргинмоста.

Историја[уреди]

Перник[уреди]

На стијени изнад засеока Суха Перна налазе се остаци старог утврђеног града Перника, који је као први град у Хрватској (1225. године) добио привилегије од краља Беле IV. Уз град је била и жупна црква Св. Марије, која се помиње 1334. године. Турци освајају Перник 1578, а 1584. град је напуштен и препуштен турским војницима. Пернички владари, Перански кнезови, из рода Шубића, изумрли су средином XVIII вијека.[1]

Након ослобођења од Турака ово подручје није враћено старим власницима, већ је насељено Србима који су дошли из Босне. Из једног извјештаја управника бискупског посједа из године 1699, види се да се то догодило у то вријеме.

Перна је по неким сачуваним изворима била пример добро брањеног града. Била је четвороугаоног облика а у предворје се улазило кроз посебну кулу и затим степеницама до улаза у главну кулу. И предворје и тврђава су били опасани зидом који је био ојачан округлим четвороугаоним кулама.[1]

Војна крајина[уреди]

Војна крајина обнавља Перну и држи у њему страже током XVII и XVIII вијека, али су Турци у два наврата, спалили српска насеља као и старо утврђење које је данас у рушевинама.[1]

У Перни је 1789. године изграђен храм Успења Пресвете Богородице. Храм је обновљен 1886. године, спаљен 1941. а до темеља уништен 1995. године.[2]

Други свјетски рат[уреди]

У Другом свјетском рату су се водиле борбе између усташке војске и Партизана у околини Перне. 14. маја 1942. године, у операцији „Петрова Гора II“ усташка војска побила је 650-700 партизана, спалила село и послала више од 1.400 становника Перне у концентрациони Логор Јасеновац.[3] Само 14 градова или насеља је у том логору изгубило више становника од Перне. У Меморијалном парку Петрова гора код Војнића постоји између осталог споменик логора у Перни.

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, Перна је имала 176 становника.[4]

Прије ратова 90-их Перна је имала 471 становника, а према привременом попису из 2001. године има их 204. Многи Срби су протерани у операцији Олуја 1995. године.

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Перна је имало 471 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Срби
  
451 95,75%
Хрвати
  
1 0,21%
Црногорци
  
1 0,21%
неопредељени
  
3 0,63%
регион. опр.
  
1 0,21%
непознато
  
14 2,97%
укупно: 471

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в Građevinar - Stranica nije pronađena, Приступљено 23. 4. 2013.
  2. ^ Arhijerijsko namjesništvo glinsko, Приступљено 23. 4. 2013.
  3. ^ http://www.jasenovac.info/cd/zrtve/mesta_z.html
  4. ^ „Попис становништва 2011.“. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 27. 2. 2014. 

Литература[уреди]

  • Војноисторијски институт – Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, Том В/32, пп. 258-66
  • Војноисторијски институт – Хронологија ослободилачке борбе народа Југославије 1941-1945 (Београд, 1964), п. 269
  • Војноисторијски институт – Ослободилачки рат народа Југославије 1941-1945, 2 Вол. (Београд, 1965), п. 252

Спољашње везе[уреди]