Перна (Топуско)

Координате: 45° 17′ 10″ С; 15° 52′ 18″ И / 45.28605° С; 15.87178° И / 45.28605; 15.87178
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Перник (тврђава))
Перна
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаСисачко-мославачка
ОпштинаТопуско
ОбластКордун
Становништво
 — 2011.Пад 176
Географске карактеристике
Координате45° 17′ 10″ С; 15° 52′ 18″ И / 45.28605° С; 15.87178° И / 45.28605; 15.87178
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина161 m
Перна на карти Хрватске
Перна
Перна
Перна на карти Хрватске
Перна на карти Сисачко-мославачке жупаније
Перна
Перна
Перна на карти Сисачко-мославачке жупаније
Остали подаци
Поштански број44415 Топуско
Позивни број+385 44
Регистарска ознакаSK

Перна је насељено мјесто на Кордуну, у општини Топуско, Сисачко-мославачка жупанија, Република Хрватска.

Географија[уреди | уреди извор]

Налази се 9 км јужно од Вргинмоста и око 8 км западно од Топуског.

Историја[уреди | уреди извор]

Перник[уреди | уреди извор]

На стијени изнад засеока Суха Перна налазе се остаци старог утврђеног града Перника, који је као први град у Хрватској (1225. године) добио привилегије од краља Беле IV. Уз град је била и жупна црква Св. Марије, која се помиње 1334. године. Турци освајају Перник 1578, а 1584. године град је напуштен и препуштен турским војницима. Пернички владари, Перански кнезови, из рода Шубића, изумрли су средином 18. вијека.[1] Перна је по неким сачуваним изворима била пример добро брањеног града. Била је четвороугаоног облика а у предворје се улазило кроз посебну кулу и затим степеницама до улаза у главну кулу. И предворје и тврђава су били опасани зидом који је био ојачан округлим четвороугаоним кулама.[1]

Након ослобођења од Турака ово подручје није враћено старим власницима, већ је насељено Србима који су дошли из Босне. Из једног извјештаја управника бискупског посједа из године 1699, види се да се то догодило у то вријеме.

Игуман фрушкогорског манастира - филијале Дивше, био је 1753. године јеромонах Василије Релић, родом из Перне, стар 43 година. Описменио се у манастиру Лепавини код игумана Данила а 1731. године и постригао у монашки чин. У Дившу је дошао 1741. године.[2]

Војна крајина[уреди | уреди извор]

Војна крајина обнавља Перну и држи у њему страже током 17. и 18. вијека, али су Турци у два наврата, спалили српска насеља као и старо утврђење које је данас у рушевинама.[1]

У Перни је 1789. године изграђен православни храм Успења Пресвете Богородице. У месту службују 1827. године свештеници, парох поп Михаил Тркуља и поп Матеја Жутић капелан.[3] Године 1857. он је врло сиромашан те поп Никола Беговић скупља прилоге и дарове од побожних православаца. Међу Петрињцима истакао се тамошњи учитељ Павле Паић, који је приложио икону Успења Пресвете Богородице, којој је црква у Перни и посвећена.[4] Поп Никола се много током живота бавио књижевним радом. У месној школи радио је у то време са много успеха учитељ Никола Рокнић.

Парох поп Јован Шепа је 1889. године био претплатник шаљивог листа "Стармали". Прозивао га је јавно уредник Змај као вишегодишњег дужника. Касније поп Јован се такође није прославио током истраге, говорећи лоше о својим парохијанима. Чак је гласао против српског кандидата на изборима.[5]

Храм је обновљен 1886. године, спаљен 1941. а до темеља уништен 1995. године.[6]

Године 1893. парохија Перна са својих 4.108 парохијана спадала је у ред највећих српских православних парохија.[7]

Други свјетски рат[уреди | уреди извор]

Прве ратне године, у лето 1941. формација од 200 усташа је палила летину и куће у селу Перни. Тамошњи партизански одред је био приправан да заштити народ.[8] У Другом свјетском рату су се водиле борбе између усташке војске и Партизана у околини Перне. 14. маја 1942. године, у операцији „Петрова Гора II“ усташка војска побила је 650-700 партизана, спалила село[9] и послала више од 1.400 становника Перне у концентрациони логор Јасеновац.[10] Само 14 градова или насеља је у том логору изгубило више становника од Перне. У Меморијалном парку Петрова гора код Војнића постоји између осталог споменик логора у Перни.

Распад Југославије[уреди | уреди извор]

Перна се од 1991. до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини. У операцији Олуја, августа 1995. године, многи Срби су протерани из Перне.

Становништво[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, Перна је имала 176 становника.[11]

Прије ратова 90-их Перна је имала 471 становника, а према попису из 2001. године било их је 204.

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Перна је имало 471 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
451 95,75%
Хрвати
  
1 0,21%
Црногорци
  
1 0,21%
неопредељени
  
3 0,63%
регион. опр.
  
1 0,21%
непознато
  
14 2,97%
укупно: 471

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Građevinar — Stranica nije pronađena Архивирано на сајту Wayback Machine (13. децембар 2007), Приступљено 23. 4. 2013.
  2. ^ "Српски сион", Карловци 1903.
  3. ^ "Сербски летопис", Будим 1828. године
  4. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
  5. ^ "Српско коло", Загреб 1910.
  6. ^ Arhijerijsko namjesništvo glinsko Архивирано на сајту Wayback Machine (14. март 2007), Приступљено 23. 4. 2013.
  7. ^ "Српски сион", Карловци 1893.
  8. ^ "Вести - Штаба народно-ослободилачког партизанског одреда", Ужице 1. октобар 1941.
  9. ^ Устанак народа Југославије 1941, зборник, књига прва, Војноиздавачки завод ЈНА "Војно дело", Београд, 1962, стр. 491
  10. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 10. 1. 2007. г. Приступљено 20. 1. 2007. 
  11. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 27. 2. 2014. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Војноисторијски институт – Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, Том В/32, стр. 258-266
  • Војноисторијски институт – Хронологија ослободилачке борбе народа Југославије 1941-1945 (Београд, 1964), стр. 269
  • Војноисторијски институт – Ослободилачки рат народа Југославије 1941-1945, 2 Вол. (Београд, 1965), стр. 252

Литература[уреди | уреди извор]

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]