Перси Биш Шели

Из Википедије, слободне енциклопедије
Перси Биш Шели

Portrait of Percy Bysshe Shelley by Curran, 1819.jpg
Перси Биш Шели, рад Амелије Куран из 1819.

Датум рођења: 4. август 1792.
Место рођења: Хоршам (Уједињено Краљевство)
Датум смрти: 8. јули 1822.
Место смрти: Тиренско море (Италија)

Перси Биш Шели (енгл. Percy Bysshe Shelley; Хоршам, 4. август 1792Тиренско море, 8. јули 1822) је био енглески песник, један од најистакнутијих представника романтизма, заједно са Џоном Китсом и Џорџом Бајроном.

По својој ватреној вери у свемоћ људског ума, и по потпуном игнорисању веровања и навика из прошлости Шели припада присталицама идеја Просветитељства. „Политичка правда“ Вилијама Годвина, проникнута револуционарним анархизмом деведесетих година XVIII века, ускоро је постала његова идеја водиља. Али, Шели је Годвинове идеје преточио у храбро замишљену поетско-интелектуалну визију. Његове лирске слике су лаке и магловите. Као песник, Шели већ почетком XIX века припада блиставој поетској епохи познатој као Романтизам. Карактеристика његовог генија је што је он у исто време рационалиста и романтични мислиоц, проповедник и песник.

Студирао је на Оксфордском универзитету, одакле је избачен због писања брошуре „О неопходности атеизма“ (1811), заједно са својим пријатељом Томасом Хогом. Са деветнаест година одлази у Шкотску где се жени шеснаестогодишњом Херијет Вестбрук. Године 1916, напушта трудну супругу, и инспирисан авантуристичким романима, бежи са новом љубављу, младом Маријом, кћерком Вилијама Годвина, у Швајцарску. Ту се спријатељио са Бајроном. Касније се преселио у Италију. Умро је на једрељаку у току невремена на Средоземном мору 1822.

Његова друга супруга, Мери Шели, позната је по роману „Франкенштајн, или модерни Прометеј“. После смрти свога мужа, бринула се о издавању његових дела.

Дела[уреди]

Прво издање филозофске поеме Краљица Маб
  • О неопходности атеизма (The necessity of atheism) (есеј, 1809)
  • Цастроци (Zastrozzi) (роман, 1810)
  • Свети Ирвајн (St. Irvyne or The Rosicrucian) (роман, 1811)
  • Краљица Маб (Queen Mab) (1813)
  • Аластор, или дух самоће (Alastor, Or the Spirit of Solitude) (1815)
  • Химна интелектуалној лепоти (Hymn to Intellectual Beauty) (1816)
  • Мон Блан (Mont Blanc) (1816)
  • Побуна ислама (The Revolt of Islam) (1817)
  • Озимандија (Ozymandias) (1818)
  • Ослобођени Прометеј (Prometheus Unbound) (драма, 1818)
  • Маска анархије (The Masque of Anarchy) (1819)
  • Ода западном ветру (Ode to the West Wind) (1819)
  • Ченчи (The Cenci) (драма, 1819)
  • Хелада (Hellas) (1821)
  • Епипсхидион (Epipsychidion) (1821)
  • Адонаис, елегија поводом смрти Џона Китса (Adonais. An Elegy on the Death of John Keats) (1821)
  • У одбрану поезије (A Defence of Poetry) (есеј, 1821)

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]