Пертле

Из Википедије, слободне енциклопедије
Петља начињена од жутих везица

Пертле (нем. bortel), везице, шпигете (итал. spighetta), шнуре или шњуре (нем. Schnür) представљају узице одређене дужине које се унакрсно продијевају кроз посебне рупице у обући како би омогућиле њихово затезање за ногу. Уколико би везице у обући недостајале, обућа не би се удржавала на своје мјесто, већ би се одузимала од стопала у човјека и осујетила му кретање.

У развезаном стању везице дозвољавају слободно изување из обуће.

Примјерци наперака на концу везица

Везице су широм прихваћене тек у ХХ вијеку. Дотоље у ходу је била обућа без везица која се затезала помоћу разних запучница, квачица и спојки. Прва спомињања о везицама потичу још из ХIII вијека. Тада су се везице примјењивале за утезање одјеће на чијим су крајевима стојали тврди свршетци у облику љешника. Већ у ХV вијеку познати морепловац Кристифор Колумбо успјешно је трговао с везицама с бакарним и златним свршетцима. Прошло је скоро пет вјекова од тренутка када су измишљене везице до дана кад се појављују на обући.

Нису познати људи који су се досјетили да искористе везице за обућу, али извјесно је да су године 1790., марта мјесеца, дана 27. по грегоријанском календару у Енглеској по први пут свечано озваничене кожне везице с гвозденијем наперцима (свршетцима) који омогућавају лакше спровођење кроз везичне рупице и које граде од случајног дријешења петље. [1]

Референце[уреди]

  1. ^ ikiev.com.ua, Приступљено 23. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]