Перуђа

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 43° 6′ 44″ СГ Ш, 12° 23′ 20″ ИГД

Перуђа
итал. Perugia

Vista sul centro storico di Perugia.jpg
Перуђа - поглед на старо градско језгро

Основни подаци
Држава Застава Италије Италија
Регија Умбрија
Становништво
Становништво 164.782
Густина становништва 366,2 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 43°06′44″N 12°23′20″E / 43.112222, 12.388889
Надморска висина 493 м
Површина 449,92 км²
Перуђа на мапи Италије
{{{alt}}}
Перуђа
Перуђа на мапи Италије
Остали подаци
Градоначелник Владимиро Бокали
Веб-страна www.comune.perugia.it

Перуђа (итал. Perugia, лат. Perusia) је познати град у Италији. Перуђа је управно средиште и највећи град покрајине Умбрија у средишњем делу државе и главни град истоименог Округа Перуђа.

Перуђа је позната као једна од градова који су највише дали развоју ренесансе.

Природне одлике[уреди]

Град Перуђа је на изузетно покренутом терену
Главни трг, Тгр 4. новембра
Миниметро у Перуђи
Улица испод средњовековног аквадукта

Перуђа се налази у средишњој Италији. Од престонице Рима град је удаљен око 185 км северно, а од Фиренце 150 км јужно.

Рељеф: Перуђа се развила у брдско-планинском делу средишњих Апенина, на знатној висини од око 500 m. Град се налази на изразито покренутом терену, па су разлике у висини поједнијих делова града и до 250 метара. Треба истаћи и велику сеизмичност подручја, па је град током историје задесило више земљотреса (1832., 1838., 1854. и 1997.).

Клима: Клима у Перуђи је измењено средоземна, тј. оштрија је, пре свега због положаја града далеко од мора и због знатне надморске висине.

Воде: Кроз град не протиче ниједан значајнији водоток, али позната река Тибар протиче свега неколико километара западно од града.

Историја[уреди]

Праисторија: Перуђа је један од најстаријих градова на тлу данашње Италије. Град у време праисторије био насељен племеном Умбрима, да би касније постао један од градова древне Етрурије. Већ тада је град био познат под називом Перузија и тај назив је сачуван до данас.

Антика: Римском освајањем Умбрије и Перузије крајем 3. века п. н. е. започео је процес укључивања данашње Умбрије у латинску културу. Римљани су оснивали колоније и градили друмове (Вија Фламинија 220. п. н. е.). Пролазак Вија Фламиније је био ослонац развоја града Перузије у антици. За време Другога пунскога рата ту је била велика битка код Тразименског језера. Умбри се нису мешали, али су се постепено претапали у „право“ римско становништво. За време грађанскога рата између Марка Антонија и Октавијана 40. п. н. е. Перуђа је стала на страну Марка Антонија, па је била потпуно разрушена од стране Октавијана.

Средњи век: Почетком средњег века Перуђа мења више господара (Остроготи, Византинци, Лангобарди, Франци). У 10. веку долази до осамостаљивања Перуђе, као и других градова у окружењу. Следећа два века проведена су у сталним размирицама између ових градова-држава. У 12. веку град потпада под власт Папске државе и то стање остаје вековима. У 14. веку је основан Универзитет у Перуђи, један од најпознатијих у целој Италији.

Нови век: Након Француске револуције и Наполеоновог освајања Италије 1797. године Перуђа је ушла у састав тзв. Римске републике (1789—1799) и Наполеоновога царства (1809—1814). Перуђа 1860. улази у састав Краљевине Италије.

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2010. живело 168.169 становника.[1]

Кретање броја становника
1981. 1991. 2001.
142.348 144.732 149.125

2008. године. Перуђа је имала око 165.000 становника, 2,5 пута више у односу на почетак 20. века.

Град данас има значајан удео имигрантског становништва, досељеника из свих крајева свега (близу 10% градског становништва), највише из Латинске Америке и источне Европе.

Градске знаменитости[уреди]

Перуђа, као и многи други древни градови Италије, има очувано старо градско језгро. Посебност Перуђе је веома покренут терен старог града, због чега се овде пружају изванредни видковци и изванредне могућности отварања панорама и погледа.

Најпознатије грађевине:

  • Катедрала св. Лоренца, 12-14. век
  • Црква св. Петра, 16. век
  • Палата деи Приори, 14. век
  • Фонтана Мађоре, 13. век
  • Етрурски бунар,
  • Етрурски лук.

Саобраћај[уреди]

Посебност Перуђе је новоотворена (2008. године) минијатурна врста метроа - Миниметро. Миниметро Перуђа је уведен у циљу смањења преоптерећености возилима старог градског језгра, који је густо насељено, са малом ширином улица и обично великог нагиба.

Галерија слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Istat demographic balance 2010, Приступљено 23. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]