Перуђа

Перуђа итал. Perugia
Перуђа - поглед на старо градско језгро
Основни подаци
Држава	Италија
Регија	Умбрија
Становништво
Становништво	164.782
Густина становништва	366,2 ст/km²
Положај
Координате	43°06′44″N 12°23′20″E
Надморска висина	493 m
Површина	449,92 km²
Перуђа Перуђа на мапи Италије
Остали подаци
Градоначелник	Владимиро Бокали
Веб-страна	www.comune.perugia.it

Перуђа (итал. Perugia, лат. Perusia) је познати град у Италији. Перуђа је управно средиште и највећи град покрајине Умбрија у средишњем делу државе и главни град истоименог Округа Перуђа.

Перуђа је позната као једна од градова који су највише дали развоју ренесансе.

Природне одлике

Град Перуђа је на изузетно покренутом терену

Главни трг, Тгр 4. новембра

Миниметро у Перуђи

Улица испод средњовековног аквадукта

Перуђа се налази у средишњој Италији. Од престонице Рима град је удаљен око 185 км северно, а од Фиренце 150 км јужно.

Рељеф: Перуђа се развила у брдско-планинском делу средишњих Апенина, на знатној висини од око 500 m. Град се налази на изразито покренутом терену, па су разлике у висини поједнијих делова града и до 250 метара. Треба истаћи и велику сеизмичност подручја, па је град током историје задесило више земљотреса (1832., 1838., 1854. и 1997.).

Клима: Клима у Перуђи је измењено средоземна, тј. оштрија је, пре свега због положаја града далеко од мора и због знатне надморске висине.

Воде: Кроз град не протиче ниједан значајнији водоток, али позната река Тибар протиче свега неколико километара западно од града.

Историја

Праисторија: Перуђа је један од најстаријих градова на тлу данашње Италије. Град у време праисторије био насељен племеном Умбрима, да би касније постао један од градова древне Етрурије. Већ тада је град био познат под називом Перузија и тај назив је сачуван до данас.

Антика: Римском освајањем Умбрије и Перузије крајем 3. века п. н. е. започео је процес укључивања данашње Умбрије у латинску културу. Римљани су оснивали колоније и градили друмове (Вија Фламинија 220. п. н. е.). Пролазак Вија Фламиније је био ослонац развоја града Перузије у антици. За време Другога пунскога рата ту је била велика битка код Тразименског језера. Умбри се нису мешали, али су се постепено претапали у „право“ римско становништво. За време грађанскога рата између Марка Антонија и Октавијана 40. п. н. е. Перуђа је стала на страну Марка Антонија, па је била потпуно разрушена од стране Октавијана.

Средњи век: Почетком средњег века Перуђа мења више господара (Остроготи, Византинци, Лангобарди, Франци). У 10. веку долази до осамостаљивања Перуђе, као и других градова у окружењу. Следећа два века проведена су у сталним размирицама између ових градова-држава. У 12. веку град потпада под власт Папске државе и то стање остаје вековима. У 14. веку је основан Универзитет у Перуђи, један од најпознатијих у целој Италији.

Нови век: Након Француске револуције и Наполеоновог освајања Италије 1797. године Перуђа је ушла у састав тзв. Римске републике (1789.-1799.) и Наполеоновога царства (1809.-1814.). Перуђа 1860. улази у састав Краљевине Италије.

Становништво

Према процени, у граду је 2010. живело 168.169 становника.

Кретање броја становника

1981.	1991.	2001.
142.348	144.732	149.125

2008. године. Перуђа је имала око 165.000 становника, 2,5 пута више у односу на почетак 20. века.

Град данас има значајан удео имигрантског становништва, досељеника из свих крајева свега (близу 10% градског становништва), највише из Латинске Америке и источне Европе.

Градске знаменитости

Перуђа, као и многи други древни градови Италије, има очувано старо градско језгро. Посебност Перуђе је веома покренут терен старог града, због чега се овде пружају изванредни видковци и изванредне могућности отварања панорама и погледа.

Најпознатије грађевине:

• Катедрала св. Лоренца, 12-14. век
• Црква св. Петра, 16. век
• Палата деи Приори, 14. век
• Фонтана Мађоре, 13. век
• Етрурски бунар,
• Етрурски лук.

Саобраћај

Посебност Перуђе је новоотворена (2008. године) минијатурна врста метроа - Миниметро. Миниметро Перуђа је уведен у циљу смањења преоптерећености возилима старог градског језгра, који је густо насељено, са малом ширином улица и обично великог нагиба.

Галерија слика

• 

  Катедрала св. Лоренца

• 

  Палата деи Приори

• 

  Фонтана Мађоре

• 

  Етрурски лук

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Перуђа

• www.comune.perugia.it Званична страница града Перуђа
• tourism.comune.perugia.it Страница градског туристичког уреда