Песма Евровизије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили чланак о овогодишњем такмичењу, погледајте чланак Песма Евровизије 2014..
Песма Евровизије
Eurovision Song Contest new logo.png

Модерни лого је први пут представљен 2004. у Истанбулу да би се створио конзистентан визуелни идентитет. Застава земље домаћина се појављује у срцу.

Информације о фестивалу
Локација Земља актуелног победника
Основан 1956.
Оснивач(и) Европска радиодифузна унија
Време одржавања 1 годишње у мају
Трајање сада 6 дана
Тип музички
Вебсајт www.eurovision.tv

Песма Евровизије[1] (енгл. Eurovision Song Contest, фр. Concours Eurovision de la Chanson), први пут одржана 1956, годишњи је фестивал забавне музике такмичарског карактера са великим бројем земаља обухваћеним телевизијским преносом, у којем учествују извођачи из бројних земаља чији су национални телевизијски емитери активни чланови Европске уније за радиодифузију.

Свака национална телевизија-учесник такмичења бира (националним избором отвореног или затвореног типа, интерним избором или другачије) песму која се као представник своје земље изводи уживо у директном телевизијском преносу и затим додељује поене по њима најбољим песмама, чијим се сабирањем одређује победник такмичења.

Име фестивала везано је за телевизијску дистрибутивну мрежу Евровизија (назив под којим се данас најчешће подразумева сама Песма Евровизије) Европске уније за радиодифузију која покрива потенцијалних милијарду гледалаца. Такмичење је одржано сваке године од 1956, један је од телевизијских програма са најдужом традицијом у свету, као и један од најгледанијих не-спортских програма на свету,[2] чије се процене гледаности широм света процењују на између 100 и 600 милиона.[3][4] Осим у Европи, овај програм је путем радија и телевизије преношен и широм света, у земљама као што су Аустралија, Вијетнам, Египат, Индија, Јордан, Јужна Африка, Јужна Кореја, Канада, Нови Зеланд, Сједињене Државе и Хонгконг,[5][6] иако се ове земље не такмиче. Од 2000. године, фестивал се преноси и директним видеотоком путем Интернета,[7] који је 2006. пратило 74.000 гледалаца из скоро 140 земаља.[8]

Такмичење је традиционално познато по шаблонској, лагано оркестрираној, певљивој поп музици познатој и као шлагер. Међутим, на Песми Евровизије је изведен и велики број песама најразноврснијих жанрова, укључујући и снажне баладе, етно музику, латино, плесне, хаус, реп/хип-хоп, рок, хеви метал, џез, оперске и амбијенталне/инструменталне нумере.

Европска радиодифузна унија је организација потпуно одвојена од Европске уније.

Почеци[уреди]

Уводна шпица прве Песме Евровизије 1956.

Европска унија за радиодифузију осмислила је Песму Евровизије на предлог Марсела Безенсона са састанка у Монаку 1955,[9] по узору на успешни пилот-пројекат, сада чувени Музички фестивал у Санрему.[10] Био је то још један мали покушај у низу таквих, у истом периоду кад је основана и сама Европска заједница за угаљ и челик, да се послератна (западна) Европа напокон окрене разумевању и сарадњи. У овим раним данима телевизије, повезивање бројних земаља у широку међународну мрежу је виђено и као веома амбициозни технолошки експеримент: сателитска телевизија није постојала, а мрежа Евровизије се састојала од земаљске микроталасне мреже.[11] Израз „Евровизија“ за мрежу Европске уније за радиодифузију је први пут употребио британски новинар Џорџ Кемпи у Лондон ивнинг стандарду 1951.[12]

У првом такмичењу, одржаном у швајцарском Лугану 24. маја 1956, учествовале су Француска, СР Немачка, Италија, Холандија, Луксембург, Белгија и домаћин Швајцарска. Свака земља је послала две песме, тако да је укупно било 14 песама. Ово је био једини избор на ком су земље имале више од једне песме; од 1957. државама учесницама је дозвољено да шаљу само једну песму.[13] Наредне године, прикључиле су се и Уједињено Краљевство, Данска и Аустрија, које су са првог фестивала дисквалификоване због закаснелих пријава. Број земаља учесница од тада расте; на Песми Евровизије 2008. у Београду је учествовао рекордан број од 43 земље, а 2011. је тај рекорд изједначен.

Фестивал је у почетку био познат као Eurovision Grand Prix (фра: „Велика награда Евровизије“), према имену Le Grand-Prix Eurovision de la Chanson Européenne које је коришћено у франкофоним земљама,[14] док није замењено садашњим Concours („такмичење“). Мрежа Евровизије се користи и за међународне преносе бројних информативних и спортских програма, као и других специјализованих програма које организује ЕУР.[15] Песма Евровизије је далеко најпознатија међу њима, због чега је одавно постала синоним са именом „Евровизија“.

Преглед формата[уреди]

Домаћини Песме Евровизије 2007.

Формат Песме Евровизије се развијао током времена, али су основне поставке увек биле сличне. Земље учеснице, односно емитери чланови ЕУР, бирају песме представнице на такмичењу, које се у аудиторијуму у граду домаћину изводе уживо у телевизијском програму који се путем евровизијске мреже непосредно преноси истовремено у свим земљама. Место одржавања такмичења били су, раније, телевизијски студији, позоришне или концертне сале или, у новије време, велике арене, али увек уз присуство фестивалске публике. Песме Евровизије одржавају се по правилу на ласцивно опремљеним и осветљеним грандиозним позорницама, које се данас постављају недељама пред такмичење,[16] и чији се изглед понекад описује изразом „all balls out“ (ср. „све на сунце“). После краће уводне секвенце, програм отвара један или више познатих водитеља из земље домаћина, обично дама и господин, који гледаоцима желе добродошлицу на званичним језицима фестивала, енглеском и француском. Традиционално је цео програм вођен наизменично на оба језика, мада се данас махом користи само енглески.

Затим се прелази на извођење уживо песама учесница. Извођењу сваке песме претходи кратка „разгледница“: док би се у ранијим издањима сваком разгледницом би се представила земља чија ће песма бити изведена, у новијој пракси се у „разгледници“ представља земља домаћин, као врста рекламе за туристичку дестинацију. После свих песама, следи подсећање публике кратким исечцима на сва извођења, након чега се оставља временски интервал за гласање у којем свака земља одлучује којим ће песмама из других земаља доделити своје поене. Начин додељивања гласова се мењао временом између гласања стручних жирија и гласања гледалаца; почевши од 2009, поени сваке земље се додељују комбиновањем, у односу ½:½, гласова националних стручних жирија, и гласова које даје публика телегласањем, односно окретањем посебних бројева телефона за своју омиљену песму или слањем СМС порука. У паузи од извођења свих песама и рекапитулације исечака до објављивања резултата гласања изводи се посебан наступ, који припрема земља домаћин по свом избору. Неретко ће ова част бити понуђена победнику прошлогодишњег такмичења (који је, дакле, донео победу земљи домаћину), али су у паузи представљане све замисливе врсте забавног програма, укључујући и наступе група попут Вомблза (1974), здепастих кудравих животињица - ликова из истоимене Би-Би-Сијеве дечје серије,[17] или ирске светски познате трупе степ плесача Риверденс (1994), којима је то било прво међународно представљање.[18]

Након паузе, земље редом у директним укључењима саопштавају своје гласове, чијим сабирањем се добија победник такмичења, чијим репризним извођењем се завршава пренос. Победник добија, пре свега, сам престиж победе, којег обично прати и трофеј, док се победничка земља позива да буде домаћин такмичења наредне године.

Препознатљива уводна мелодија, којом сваке године почињу преноси Песме Евровизије и Бечког новогодишњег концерта, је риторнел тема Позоришта ремек-дела, из прелидаа оркестрацији Те деума Марк-Антоана Шарпантјеа (Х.146 у нумерацији Хјуа Вајлија Хичкока).[9]

Финално вече Песме Евровизије се традиционално одржава у пролећно суботње вече, са почетком у 21 час по средњоевропском летњем времену. Обично се бира субота у мају, мада је било и година да је такмичење одржавано у четвртак (1956) или већ у марту. Великој вечери претходи евровизијска седмица проба, конференција за штампу и дружења. Од 2004, због све већег броја земаља које су желеле да учествују, уведено је и квалификационо вече, познато као полуфинале, које је одржавано у четвртак пред финале (2004, у среду пред финале). Са преласком на формат две полуфиналне вечери 2008, оне се одржавају у уторак и четвртак пред финално вече.[19]

Учешће земаља[уреди]

Учешће земаља од 1956: ██ Учешће бар једном ██ Без учешћа, иако са правом да учествује ██ Учешће планирано, али без наступа

У такмичењу могу учествовати земље чији су емитери активни чланови (дакле не и придружени чланови) Европске уније за радиодифузију. Земље активних чланова морају припадати Европском радиодифузном простору, или бити чланови Савета Европе;[20] Европски радиодифузни простор дефинише Међународна унија за телекомуникације као:[21]

„Европски радиодифузни простор“ ограничава на западу западна граница Региона 1, на истоку меридијан 40° источно од Гринича, и на југу паралела на 30° с. г. ш, тако да укључује западни део СССР, северни део Саудијске Арабије, и онај део земаља које излазе на Средоземно море који лежи унутар ових граница. Додатно, Ирак, Јордан и онај део Турске који лежи ван горњих граница укључени су у Европски радиодифузни простор.

(Западна граница „Региона 1“ је линија повучена западно од Исланда средином Атлантског океана.[22])

Активни чланови ЕУР су емитери чији су програми доступни (практично) свој популацији земље у којој им је седиште, и испуњавају додатне услове, попут значајне самосталне продукције и (испуњаване) обавезе производње програма за све сегменте друштва, који оцртавају природу националног емитера (у контрасту са чисто комерцијалним емитером).[20]

На овај начин, простор земаља које се могу пријавити за учешће на Песми Евровизије укључује и ваневропске државе као што су Израел, Мароко, Тунис, Алжир, Египат, Либан, Либија и Јордан,[23] али од ових земаља до сада су учествовали једино Израел (највећи број година од 1973) и Мароко (једном, 1980), док је Либан требало да наступи први пут 2005, али се повукао (значајно после рока) након одбијања да преноси наступ израелског представника.

Ако активан члан жели да учествује, он мора испунити услове из правилника такмичења, који се сачињава за сваку годину; тренутно (2008), ово укључује да је емитер морао преносити у својој земљи прошлогодишње издање Песме Евровизије, и платити ЕУР накнаду за учешће до задатог рока.

Педесет једна земља је учествовала макар једном. Ево ових земаља скупа са годином првог наступа:

Година Земља дебитант
1956. Застава Белгије Белгија, Застава Италије Италија, Застава Луксембурга Луксембург, Застава Немачке Немачка,[24] Застава Француске Француска, Холандија Холандија, Застава Швајцарске Швајцарска
1957. Застава Аустрије Аустрија, Застава Данске Данска, Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство
1958. Застава Шведске Шведска
1959. Застава Монака Монако
1960. Застава Норвешке Норвешка
1961. Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије СФРЈ, Застава Финске Финска, Застава Шпаније Шпанија
1964. Застава Португалије Португалија
1965. Застава Републике Ирске Република Ирска
1971. Застава Малте Малта
1973. Застава Израела Израел
1974. Застава Грчке Краљевина Грчка
1975. Застава Турске Турска
1980. Застава Марока Мароко
1981. Застава Кипра Кипар
1986. Застава Исланда Исланд
1993. Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина , Застава Словеније Словенија, Застава Хрватске Хрватска
1994. Застава Естоније Естонија, Застава Литваније Литванија, Застава Мађарске Мађарска, Застава Пољске Пољска,
Застава Румуније Румунија, Застава Русије Русија, Застава Словачке Словачка
1998. Застава Републике Македоније Република Македонија
2000. Застава Летоније Летонија
2003. Застава Украјине Украјина
2004. Застава Албаније Албанија, Застава Андоре Андора, Застава Белорусије Белорусија, Застава Србије и Црне Горе Србија и Црна Гора
2005. Застава Бугарске Бугарска, Застава Молдавије Молдавија
2006. Застава Јерменије Јерменија
2007. Застава Грузије Грузија, Застава Србије Србија, Застава Црне Горе Црна Гора, Застава Чешке Републике Чешка
2008. Застава Азербејџана Азербејџан, Застава Сан Марина Сан Марино

Избор песама представница[уреди]

Свака земља шаље по једну песму која ће је представљати дате године; једини изузетак било је прво издање, 1956. године, када су сваку земљу представљале по две песме. Правила Песме Евровизије налажу да песма учесница не може бити песма комерцијално издавана или јавно извођена пре одређеног датума у односу на дату годину (тренутно (2008), ово је 1. октобар претходне године), чиме се обезбеђује да се на фестивалу појаве нове песме, не постојеће успешне песме које је публика слушала већ неколико година. Песме не смеју бити ни обраде нити користити мотиве других песама.

Начин избора представника на Песми Евровизији ствар је сваке земље посебно: емитер може представника и/или песму одабрати интерном одлуком, или може бити одржано јавно такмичење отвореног (песме пристижу на конкурс) или затвореног (песме достављају композитори по позиву) типа, формата националног фестивала или телевизијске емисије, са једним или више извођача, у којем гледаоци телегласањем, чланови жирија или комбиновано бирају између песама кандидата. Најчешће се користи формат јавног такмичења, познатог као национално финале, који охрабрује и Европска унија за радиодифузију, будући да генерише више публицитета за Песму Евровизије.

АББА изводе песму Waterloo на Мелодифестивалену, шведском националном финалу. Waterloo је 2005. изабрана за најбољу песму у првих 50 година Песме Евровизије

Национална финала неких земаља су велика као, или чак већа, од саме Песме Евровизије, а често им претходи и неколико квалификационих полуфинала сличног формата. Финалу српске Беовизије претходи једно полуфинале, у којем се од 20 песама изабраних са конкурса бира половина које ће се такмичити у финалу. Шведско национално финале, Мелодифестивален, укључује 32 песме, које се кроз четири полуфинала и посебно вече „друга шанса“, изводе пред препуним халама у разним шведским градовима, пред финално вече у Стокхолму, и убедљиво је најгледанији телевизијски програм у Шведској.[25] Предтакмичења може бити и много више: Бугарска је за 2008. у девет полуфинала приказивала дословно све песме пристигле на конкурс;[26] Украјина је 2005. имала петнаест,[27] и тако даље. У неким земљама (Исланд, Хрватска, Шведска), песмама одабраним путем конкурса придружују се и „џокери“ са којима композитори учествују по позиву емитера; у другима, пак (Грчка, Немачка), национално финале састоји се од малог броја песма које по позиву емитера певају познати извођачи.

Каткада се за једног извођача организује национално финале у којем се од понуђених песама бира једна; извођача може унапред одабрати емитер (Дин за БиХ 2004, Едсилија Ромбли за Холандију 2007), или га могу засебно изгласати гледаоци (Тоше Проески за Македонију 2004). Неки емитери, попут Швајцарске или Турске, представника и песму бирају једноставном интерном селекцијом.

Шпанија је 2002. године организовала „шоу стварности“ под називом Operación Triunfo („Операција тријумф“) у којем су бирани и обучавани до тада непознати певачи, при чему је публика на крају бирала најуспешнијег за представника на Песми Евровизије.[28] Овакав систем избора примењиван је три године, а слично је неколико година у ирској верзији Идола, You're a Star („Ти си звезда“) биран представник ове земље. Учесници изабрани на овај начин нису забележили запаженије успехе на Евровизији. У Словенији, победник серије Bitka talentov добија џокер позивницу за учешће у националном финалу ЕМА.

Који год начин био коришћен за избор представника, детаљи песме морају бити финализовани и предати ЕУР до задатог рока пре такмичења. На пример, када Србија и Црна Гора због унутрашњих несугласица није на састанку шефова делегација у марту пред Песму Евровизије 2006. могла предати снимак изабране песме учеснице, ЕУР је морала дисквалификовати СЦГ.

Место одржавања[уреди]

Највећи део трошка такмичења покривају спонзори такмичења и накнаде за учешће других земаља учесница. Телегласање је такође значајан извор прихода. Песма Евровизије се сматра јединственом приликом за промовисање земље домаћина као туристичке дестинације. На пример, пред одржавање Песме Евровизије 2005, Украјина је током целог лета укинула визе туристима држављанима Европске уније и Швајцарске.[29]

Арена Глобен у Стокхолму, у којој је одржана Песма Евровизије 2000.

Припреме за одржавање фестивала почињу неколико недеља након што земља победи, и потврди ЕУР да намерава и да има могућности да буде домаћин такмичења. Бира се град-домаћин, који је обично, али не увек, главни град, и концертни објекат, у којем ће се фестивал одржати. Највећи објекат који је био домаћин Песме Евровизије био је фудбалски стадион Паркен у Копенхагену, на којем је 38.000 људи у публици пратило Песму Евровизије 2001, када је Данска била домаћин.[13] Најмање место у којем је такмичење икада одржано било је село Милстрит у округу Корк у Ирској, где је одржана Песма Евровизије 1993. Милстрит је имао око 1.500 становника,[30] мада је у Грин Гленс арени било места за значајно већи број (око 8.000) гледалаца.[31]

Приликом избора града домаћина и места одржавања, важну улогу игра близина одговарајућих капацитета хотела и простора за новинаре.[32] У Кијеву 2005, хотелске собе је било тако тешко наћи да су организатори такмичења тражили од украјинске владе да блокира резервације које нису биле део званичних алокација за делегације или туристичких пакета, што је довело до отказивања хотелских резервација многих људи.[33]

Евровизијска седмица[уреди]

Израз „евровизијска седмица“ се односи на недељу током које се одржава Песма Евровизије. Како је Песма Евровизије живи програм, од учесника се очекује да, поред проба у својој земљи, неколико пута испробају свој наступ и на евровизијској сцени како би све текло по плану у живом преносу. Ове пробе се одржавају неколико дана пре вечери које се преносе, због чега делегације, а стога и новинари и обожаватељи, у град домаћин пристижу велики број дана пре самог такмичења, и догађаји везани за Песму Евровизије трају далеко дуже од неколико сати телевизијског преноса. Делегације одседају у званично акредитованим хотелима, одакле извођаче и њихове пратиоце до и од места одржавања такмичења превозе шатл аутобуси.

Сваки од емитера учесника одређује шефа делегације, чији је задатак да координише кретања својих делегата и који у граду домаћину наступа као представник своје земље у Европској унији за радиодифузију.[34] Делегацију чине извођачи, текстописци, композитори, званични представници за штампу, као и диригент, уколико се те године користи оркестар, и а ко га песма користи (што није био случај од 1999). Сваки емитер може, уколико жели, послати и коментатора као члана делагације, који током преноса даје коментар за телевизијски и радио пренос за ту земљу. Коментатори преносе из кабина посебно намењених за ту сврху, које се налазе уз руб арене, иза публике.

Пробе и конференције за штампу[уреди]

Проба Естоније 2006.

По традицији, делегације су пристизале у недељу пред такмичење, како би биле присутне на почетку проба у понедељак ујутро. Међутим, од увођења полуфинала и раста броја земаља учесница, од 2004. године прве пробе почињу током недеље пре евровизијске седмице, уз засебне календаре за пробе земаља које учествују у полуфиналу, чије пробе почињу раније, и земаља директно пласираних у финале.[35] Тако, почевши од увођења два полуфинала 2008, тзв. „евровизијска седмица“ заправо почиње пуне две седмице пре великог финала.[19]

Конференција за штампу Швајцарске 2006.

Након пробе сваке земље, делегација се у сали за прегледање снимака састаје са уметничким директором програма, где прегледају снимке управо изведених проба, дискутују о угловима камера, осветљењу и кореографији, са циљем да остваре највећи естетски ефекат на телевизији. Ово је и прилика за шефа делегације да телевизији-домаћину саопшти евентуалне посебне захтеве за наступ. Након овог састанка, делегација (према планираном распореду) држи конференцију за штампу, где акредитовани новинари могу постављати питања, а неретка су и извођења уживо и „специјални наступи“ којима се жели привући пажња.[35] Пробе и конференције за штампу се одржавају паралелно; тако да док једна земља разговара са новинарима, друга изводи пробу у аудиторијуму. Домаћин обезбеђује информативну службу, која саставља штампани сажетак питања и одговора са конференција за штампу и доставља их у новинарске сандучиће.

Дан пре полуфиналних вечери се одржавају две генералне пробе (са пуном кореографијом и публиком са плаћеним улазницама), које прати завршна генерална проба на преподне дана полуфинала. Када су познати учесници финалне вечери, одржавају се две генералне пробе у петак и завршна генерална проба у суботу преподне, пред велико финале у суботу увече. Организатори задржавају могућност да, у случају да током директног преноса нешто крене озбиљно непредвиђеним током, замене у одговарајућем трајању пренос снимком са генералне пробе.

Забаве и Евроклуб[уреди]

У понедељак евровизијске седмице се традиционално одржава градоначелников пријем, који се обично одржава у свечаној сали градске администрације у центру града. На ову прославу добродошлице су позване све делегације и обично је прате музика уживо, закуска и пиће као и, у новије време, ватромет.[36]

Након полуфинала и великог финала организују се журке, било у простору у оквиру комплекса у којем се одржава такмичење или у другом погодном простору у граду. Сваке вечери евровизијске седмице се одржава Евроклуб, ноћни клуб на евровизијску тему, у који се позива све акредитовано особље.[37]

Традиционално, током евровизијске седмице многе делегације су, поред званичних, организовале и своје журке, често у заједничкој организацији неколико земаља. Међутим, у новије време тренд иде ка централизацији ових активности и одржавању прослава у Евроклубу.[36]

Гласање[уреди]

Системи гласања коришћени на Песми Евровизије мењали су се кроз историју такмичења. Данашњи систем је у употреби од 1975, и представља варијанту Бординог преференцијалног метода. Земље додељују другим песмама у такмичењу сет поена од 1,2,3,4,5,6,7,8, затим 10, и напокон 12 поена за по тој земљи најбољу песму.

Дуги низ година, расподелу поена од дате земље је одређивао интерни жири, али је 1997. пет земаља (Аустрија, Немачка, Уједињено Краљевство, Швајцарска и Шведска) пробно користило телегласање: по извођењу свих песама, публика се кратким исечцима подсећа на све изведене песме, и затим у датом временском интервалу гласа за своје фаворите окретањем посебних бројева телефона за сваку песму. Експеримент је сматран успешним,[38] и земље су од 1998. охрабриване да користе телегласање кад год је то могуће, тако да је број земаља које су своје бодове одређивале гласањем публике растао, и од 2004. телегласање по правилима користе све земље,[39] при чему се, осим са фиксних телефона, данас може гласати и слањем СМС порука. Од 2004–2008. гласови свих земаља учесница одређивани су по правилу искључиво на основу резултата телегласања, мада је свака земља и даље имала и резервни жири, чији би се поени користили у случају да дође до техничких проблема у телегласању или да број пристиглих гласова гледалаца буде мањи од извесног минимума.

Од Песме Евровизије 2008., гласови резервних жирија се користе и као додатак резултатима телегласања у одређивању песама које се из полуфинала квалификују за финално вече. Било да се користи жири, фиксно или СМС телегласање, није могуће гласати за земљу из које се гласа, односно земље не могу додељивати поене сопственим песмама.

Резултати Песама Евровизије за време пуног телегласања су довели до дебате међу емитерима о утицају „суседског“ и гласања дијаспоре. Неке земље (Аустрија, Монако) су се повукле са такмичења наводећи „неправедан“ систем гласања као разлог. ЕУР је, након Песме Евровизије 2008, од емитера у упитнику затражила мишљење о могућим изменама поступка гласања од дотадашњег 100% телегласања и, у складу са мишљењем већине емитера у овој анкети, одлучила да се, почевши од Песме Евровизије 2009, гласови жирија и публике се комбинују у односу ½:½ приликом гласања у финалној вечери.

Према новим правилима, свака земља учесница има жири, који се састоји од пет чланова, који сви морају бити држављани земље у питању и музички професионалци који се баве радиом, телевизијом, комопоновањем или музичком продукцијом, и који морају бити независни од Песме Евровизије или било којих учесника. Међу члановима жирија мора бити и жена и мушкараца и мора бити присутан разуман опсег старости. На основу гласова чланова жирија се саставља списак бодова жирија на традиционалан евровизијски начин, тако што ће десет по жирију најбољих песама добити редом 12,10,8,7,6,5,4,3,2 и 1 бод. На основу резултата телегласања гледалаца, саставља се други списак бодова, и ови бодови се затим сабирају. Десет најбоље пласираних наступа према збиру бодова представљаће коначне резултате националног гласања из те земље, према евровизијској схеми од 12,10,8,7,6,5,4,3,2 и 1 бод. Уколико у збиру бодова две песме буду изједначене, предност има она која је имала вишу позицију у телегласању.[40][41] Комбиновано гласање примењује се и у полуфиналним вечерима почевши од Песме Евровизије 2010.[42]

Песма Евровизије је данас највећи догађај са телегласањем на свету — гледаоци су у финалу 2008. позивима и СМС порукама послали преко 8,8 милиона гласова. Сабирање гласова врши компаније Дигами у својој централи у Келну, са 15.000 линија преко којих се може обрадити до 100 милиона позива и СМС порука на сат. Дугме након притискања којег се добијају коначни резултати назива се у интерном жаргону „Сванте дугме“, према Свантеу Стокселијусу, извршном надзорнику Песме Евровизије.[43]

Представљање гласова[уреди]

Сабирање поена је врхунац вечери. Електронска табла за сабирање гласова на Песми Евровизије 2004; Џони Логан саопштава ирске гласове.

Када се заврши шоу у паузи, и сви гласови су срачунати и саопштени контролору такмичења, водитељи редом позивају сваку од земаља које гласају да уживо саопште резултате свог гласања. До 1993, директна укључења су извођена преко телефонских линија, при чему је звук пуштан како публици у сали, тако и у телевизијском преносу. Са сазревањем поузданих сателитских веза, од 1994. се гласови саопштавају директним укључењем пред камерама из сваке земље. Укључења могу бити из студија националних телевизија, често испред неког познатог места из те земље, или (посебно у случају укључења земље домаћина) са великог скупа на неком од градских тргова на којем велики број људи прати јавни пренос такмичења. Презентери гласова ће традиционално упутити срдачне поздраве и комплименте домаћинима за организацију спектакла, а често и понеку шаљиву примедбу, прелазећи потом на читање гласова.

Гласови се читају у растућем поретку, са врхунцем на максималних 12 поена. Водитељи понављају додатне поене на енглеском и француском језику, укључујући и омиљени усклик дуз пуан! (фр. douze points!, „дванаест поена!“), када водитељи понове максимални скор на француском језику. Цео поступак сабирања гласова може трајати преко сат времена, али за праве поклонике Песме Евровизије ово је првокласна забава. Са сталним порастом броја земаља које гласају, објављивање сваког додељеног поена је почело заузимати све више времена током преноса, и Европска унија за радиодифузију је 2006. одлучила да уштеди на времену тако што се од тада поени од 1–7 аутоматски појављују на екрану, док презентери појединачно саопштавају само 8, 10 и 12 поена.[44] Из истог разлога, од 2006. поени се понављају само на другом од два званична језика: ако је презентер гласове саопштио на енглеском, биће поновљени на француском језику.

Од 1957. до 2003, земље су позиване истим редоследом којим су извођене песме. Од 2004, редослед звања земаља је промењен, због увођења полуфинала и чињенице да гласају и земље чије се песме нису квалификовале за учешће у финалној вечери. 2004. године, земље су гласале по абецедном редоследу ИСО кодова;[39] 2005. године, гласале су прво земље полуфиналисти које се нису квалификовале за финале, редоследом свог наступа у полуфиналу, а за њима су своје гласове дале земље финалисти, редоследом свог наступа у финалу. Од 2006, одржава се засебно жребање којим се одређује редослед којим ће земље саопштити своје гласове.[44] Резултати гласања се саопштавају јавно, у живим укључењима, само у финалној вечери: како би се избегло фаворизовање, на крају полуфиналне вечери се једино случајним редоследом саопштавају земље које су се по броју освојених поена пласирале у финале, док се пуни резултати на увид јавности дају збирно, тек након завршетка финала.

Резултати гласања у првом издању, 1956. године, никада нису јавно објављени, већ је затворени жири једноставно објавио победничку песму. Од 1957. до 1987. године, поени су приказивани на стварној, физичкој табли са поенима која се налазила са стране главне бине. Ове је, са напретком дигиталне графичке технологије, 1988. године заменио електронски приказ, односно „виртуелна табла“, коју режисер програма може приказивати на телевизијском екрану по потреби; на пример, табла са тренутним редоследом песама се може ажурирати пред гледаоцима за време додељивања гласова.[45]

Гласањем председава контролор ЕУР, чија је одговорност да обезбеди да сви поени буду додељени тачно и исправним редоследом. На овај начин, у тренутку када „драма“ са сабирањем поена почиње, организаторима је већ познат коначан исход такмичења.

Више песама са највећим бројем поена[уреди]

У првим годинама такмичења, није био предвиђен механизам за случај да више песама освоји једнак, највећи број поена. Тако се десило да су 1969. године чак четири земље (Уједињено Краљевство, Француска, Холандија и Шпанија) са највећим бројем поена биле у нерешеној трци за прво место и, будући да није било предвиђених правила за одређивање победника, све четири песме су проглашене победницима. Ово је изазвало буру незадовољства међу другим земаљама, и Аустрија, Норвешка, Португал, Финска и Шведска из протеста нису учествовале наредне године. Ови догађаји су довели до тога да ЕУР уведе правила за одређивање пласмана у случају више песама са истим бројем поена.[38]

Према данас важећем правилу, у случају нерешеног резултата за прво место, виши пласман има земља која је добила ма који број поена од више земаља. У случају да су и ови бројеви једнаки, виши пласман има земља која је освојила више максималних оцена („12 поена“); уколико је резултат и даље нерешен, пореди се број оцена од по 10 поена, затим број оцена од по 8 поена, и тако даље. У фантастично невероватном случају да се сви ови бројеви поклопе, обе земље се проглашавају победницима. Исти систем користи се и у случају да је више песама изједначено у борби за последње преостало место (или више последњих преосталих места) које обезбеђује пролаз из полуфинала у финале, као и, у годинама када се првих десет земаља у финалу непосредно пласирало у финале наредне године, у случају да је више земаља било изједначено у борби за последње или више последњих места која су обезбеђивала овакав пролаз.[34] Притом, у случају потпуно нерешеног резултата у борби за преостала места за пласман из полуфинала у финале, песма која је раније извођена има предност.[46]

Међутим, нерешени резултати се званично не разрешавају у другим случајевима. На пример, уколико две песме имају једнак, други по величини број поена, оне једноставно деле друго место (Ирска и Француска 1990).

До 2008, једини пут од 1969. када су две земље имале једнак број поена у трци за прво место био је у Риму 1991, када су и Француска и Шведска имале по 146 поена. У ово време, правило о пребројавању земаља које су песми доделиле ма који број поена није било уведено, већ је процедура за одређивање пласмана почињала бројањем оцена од по 12 поена. Како су обе земље су имале четири скора од 12 поена, пребројаване су затим оцене од по 10 поена: Шведска их је имала пет, напротив две за Француску, и Карола из Шведске је проглашена победницом. (Да је примењивано садашње правило, победила би Амина из Француске, која је добила поене од 18 земаља, напротив 17, колико их је дало поене шведској представници.)[38]

Нула поена[уреди]

Како свака земља учесница додељује читав низ бодова, не догађа се често да одређена песма не добије ни један поен—према садашњим правилима то би значило да песма није ушла међу десет најбоље оцењених ни у једној јединој земљи. На тај начин, овакав догађај песми доноси посебно понижавајући статус, у евровизијском жаргону познат под саркастичним називом нил пуан (nul points), према пракси читања бодова сваке земље на француском паралелно са енглеским језиком. У првим годинама Песме Евровизије додељивало се мање поена те се нил пуан дешавао значајно чешће; у новије време у просеку по једна песма сваке друге године не добије ни један поен. У Великој Британији је са пристојном дозом шока примљен нил пуан двојца Џемини 2003, довољно да је Би-Би-Си наредне године водио кампању за избор представника за Песму Евровизије под слоганом Нула поена, никад више („Nul points, never again“). Шампион ове неславне категорије је Норвешка, са 4 Нула поена наступа.

Правила[уреди]

Песма Евровизије подлеже бројним правилима, којих се морају придржавати организатори и све земље учеснице. Посебан опширни правилник се саставља за сваку годину одржавања, који експлицитно излаже све детаље, укључујући и датуме до којих одређене ствари морају бити урађене, попут, рецимо, рока за пријаву учешћа или одустајање без финансијских и других пенала, или рока до којег емитери морају доставити ЕУР коначне снимљене верзије својих песма. Многа правила се односе на правне и финансијске аспекте попут уговора о спонзорству или права емитера да емитују и ре-емитују програм кроз конкретне медије унутар одређеног временског прозора. И најважнија правила која обликују формат такмичења и његово представљање су се мењала током година, и оцртана су у овом одељку.

Земља домаћин[уреди]

Швајцарска и Немачка су се саме пријавиле за органзацију прве две Песме Евровизије. 1958. године је одлучено да ће надаље, земља победник бити домаћин такмичења наредне године;[13] Холандија, као победник Песме Евровизије 1957. је прихватила одговорност и организовала такмичење наредне године у Хилверсуму. Од када је ово правило уведено, земља победник је била домаћин сваке године изузев следећих пет:

  • 1960: такмичење је организовао Би-Би-Си у Лондону, након што је Холандија одбила због трошкова. Одлучено је да Уједињено Краљевство буде домаћин, јер су заузели друго место 1959.[38]
  • 1963: такмичење је организовао Би-Би-Си у Лондону, након што је Француска одбила због трошкова. Уједињено Краљевство је било домаћин иако је 1962. њихова песма заузела тек четврто место, јер су Монако и Луксембург, који су били други и трећи, такође одбили организацију.[38]
  • 1972: такмичење је организовао Би-Би-Си у Единбургу, након што Монако није био у стању да обезбеди одговарајући простор за одржавање такмичења. Телевизија Монака је онда позвала Би-Би-Си да преузме организацију због ”претходног искуства”.[38]
  • 1974: такмичење је организовао Би-Би-Си у Брајтону, након што је Луксембург одбио због трошкова.[17]
  • 1980: такмичење је организовао холандски емитер НОС у Хагу, након што је израелска телевизија одбила због трошкова, као и због чињенице да се датум изабран за такмичење (19. април) те године поклапао са Даном сећања у Израелу. Холанђани су понудили да буду домаћини такмичења након што је неколико других емитера, укључујући и Би-Би-Си, одбило.[38]

Када су 1969. године четири песме проглашене за победнике, о домаћину наредног такмичења је одлучено жребом. Од 1981, сва издања Песме Евровизије су одржана у земљи која је победила претходне године.

Организација такмичења представља значајно финансијско оптерећење; на пример, Песма Евровизије 2004. је коштала 15 милиона евра. Када је организација у прошлости одбијана због трошкова, емитери су већ били домаћини такмичења у некој од скорих претходних година. Ирска национална телевизија је деведесетих година била у озбиљним финансијским проблемима због четири победе у року од пет година. Постоје чак и спекулације да неке земље намерно шаљу лошије композиције како би биле сигурне да ће их обавеза организације мимоићи. Са друге стране, Песма Евровизије представља јединствену могућност да се свака земља представи као туристичка дестинација, а са новијим наглим растом популарности Песме Евровизије, повећане су и могућности комерцијалног спонзорства.

Извођење уживо[уреди]

Сви вокали морају бити изведени уживо, а пратећи снимци не смеју садржати никакве људске гласове.[34] Године 1999. песма „Марија Магдалена“ са којом је Дорис Драговић представљала Хрватску праћена је матрицом која је током рефрена садржавала гласове веома налик људским. Упркос инсистирању хрватске делегације да су у питању дигитално синтетисани звуци који имитирају људске гласове, ЕУР је одлучила да је Хрватска ипак прекршила правила и казнила ју је одузимањем 33% поена за рачунање петогодишњег просека према којем је, по тадашњим правилима паузирања, одређивано учешће земаља на Песми Евровизије.[38]

Један од знакова распознавања ранијих издања Песме Евровизије био је и живи оркестар на сцени, који је земља домаћин од 1956. до 1998. била обавезна да обезбеди учесницима. Пре 1973, правила су прописивала да оркестар домаћина мора изводити сву музику; од 1973. надаље, унапред снимљене инструменталне матрице су дозвољене, али је домаћин свеједно морао да обезбеди живи оркестар како би учесници имали избор. Ако би пратеће траке биле коришћене, сви инструменти који се на њој чују морали су бити присутни на сцени; овај услов је укинут 1997.[38]

Правила су измењена 1999. тако што је уклоњен захтев емитеру-домаћину да обезбеди живи оркестар, већ је оркестар остављен као опција организатору такмичења.[38] Домаћин такмичења те године, израелска телевизија ИБА, одлучила је да не користи оркестар како би уштедела на трошковима, тако да је 1999. била прва година у којој су све песме извођене у потпуности преко наснимљене инструменталне матрице (скупа са живим вокалима). Оркестар се од тада није вратио на такмичење, тако да је (за сада) последњи пут коришћен у Бирмингему 1998. Захтев представника Словеније 2009, гудачког квартета Квартисимо, да своју махом инструменталну нумеру изведу уживо уз појачиваче звука је одбијен пошто је оцењено да није у складу са правилима.[47]

Песме[уреди]

Прве године, песме нису биле временски ограничене, али је већ од 1957. године ЕУР препоручила да песме не буду дуже од 3½ минута. Од 1962. године важи садашње строго ограничење на (ни секунд дуже од) три минута. Неретко, извођачи за тржишно издање снимају дужу верзију, изводећи на Евровизији краћу троминутну верзију. Иако већина емитера користи исто ограничење дужине у избору својих представника, неки кандидатима дозвољавају и нешто дуже песме, које, уколико буду изабрани, морају додатно скратити до не дуже од три минута; на пример, у Албанији, песме у националном финалу не смеју бити дуже од 3 минута и 20 секунди.

Правила Песме Евровизије никада нису дозвољавале искључиво инструменталне композиције, и ова забрана је увек снажно спровођена. Међутим, убедљиви победник Песме Евровизије 1995, композиција Nocturne норвешког двојца Сикрет гарден, била је превасходно дело амбијенталне инструменталне музике, са скупа 25 речи на норвешком језику, чиме су задовољене пропозиције такмичења. На словеначком избору ЕМА 2004, друго место је заузео двојац Rožmarinke са композицијом Kliše, која је имала једну једину реч.

Песме и њихово извођење „не смеју довести такмичење на лош глас“.[34] Међутим, граница тога шта чини „лош глас“ није сасвим чврста и, поред безброј песама о миру у свету и љубави међу свим људима, ни актуелне теме никада нису биле стране на Песми Евровизије. Песма Евровизије 1990. је, на пример, видела салву песама инспирисаних падом граница у Европи, са насловима попут Заједно:1992, Негде у Европи, Нема више зидова, Живети слободно или Бранденбуршка капија — речима британског коментатора сера Терија Вогана, била је то „више година Жака Делора него Маргарет Тачер". Песма Разом нас бахато, химна украјинске "наранџасте револуције", изабрана је за представника те земље на Песми Евровизије 2005. након што је новопостављено руководство преузело телевизију и одлучило да „Украјина треба свету да покаже своје ново лице"; по захтеву ЕУР, из текста су уклоњене непосредне оде председнику Јушченку, а извођење прерађене „химне свих бораца за слободу“ пратили су вокали који су пред крај покидали ланце и окове. Првих неколико наступа бивших југословенских република укључивало је и текстове попут никада не плачи, моје хрватско небо или сва бол свијета, ноћас у Босни. У новије време, омакну се и други нетрадиционални призори. Силвија Најт са Исланда се 2006. купала под златним тушем и телефонирала Богу, а Верка Сердјучка (сценска личност забављача Андреја Данилка) из Украјине је 2007. године госпође у пратећим вокалима потапшао по задњици.

Језици[уреди]

Евровизијска правила охрабрују (но не обавезују) земље да у своје композиције и наступе уврсте и елементе националне културе и да певају на свом језику. Правило које је раније захтевало да учесници певају на језику земље коју представљају је мењано неколико пута током година. Од 1956. до 1965. није било правила које је искључивало избор језика на ком се могло певати. Међутим, године 1966. је уведено правило да песме морају бити на једном званичних језика земље учеснице.[13]

Ограничење у избору језика је трајало до 1973, када је оно укинуто и извођачи су опет могли да певају на језику по свом избору.[13] Неколико победника је половином 1970-их искористило новодобијену слободу, укључујући групу АББА 1974. године.

Године 1977. ЕУР је одлучила да поново уведе ограничење о избору матерњег језика,[13] с тим да су Немачка и Белгија прве године изузете, пошто су њихови национални избори били већ превише напредовали да би се мењали.[38]

Године 1999. правило је промењено тако да се опет омогућила слобода избора.[13] Тако је 2003. године белгијска група Урбан трад освојила друго место песмом Sanomi на потпуно измишљеном језику.[48] 2005, представници Украјине певали су (у три минута) на седам језика, 2007. године, француски представници певали су на franglais језику, тако да су речи њихове песме биле насумично измешане на француском и енглеском језику, а летонски дует је 2005. део песме извео и на језику знакова. Песме су певане и на мањинским и готово заборављеним језицима и дијалектима. Швајцарска песма је 1989. певана на ретороманском језику. Француска је слала песме на креолском, корзиканском и бретонском, Аустрија на посебном алпском, а Литванија на западнолитванском дијалекту.

Извођачи најчешће певају на енглеском језику у нади да ће њихове песме публика лакше разумети. Немали број извођача снима засебну верзију на матерњем језику за тржишно издање и енглеску верзију за евровизијски наступ, или пева део текста на матерњем, а део на енглеском језику. Емитери имају различите политике по језичком питању; на пример, данска телевизија допушта кандидатима на националном финалу певање на јзику по избору, али од победника захтева превод на енглески језик за наступ на Песми Евровизије, док је у Србији и Црној Гори 2004. и Македонији 2005. публика гласала о томе да ли ће песма представница бити превођена. Песма Молитва, са којом је Србија победила 2007, је била прва песма победница у целости певана на матерњем језику од када је 1999. враћена могућност певања на језику по избору (све победничке песме у међувремену биле су у целости на енглеском језику, изузев Wild dances 2004, која је имала и делове на украјинском).

Извођачи[уреди]

Након 1956, када број извођача на сцени није био ограничен, од 1956. до 1970. били су дозвољени само наступи солиста и дуета, и од 1963. тројаца. Од 1971. године, број извођача на сцени ограничен је на шест, како је и данас.[34]

Извођачи могу бити било које националности. Небројено много француских извођача наступало је за Монако и Луксембург; Американка Катрина Лесканич певала је за Уједињено Краљевство, Дејв Бентон са карипског острва Аруба за Естонију, а међу швајцарским представницима су били и Канађанка Селин Дион, Естонке „Ванила Нинџа“, те (2006) група „six4one“, која се састојала од шест извођача из шест различитих земаља. Земље су, међутим, потпуно слободне да ограниче националност својих представника: извођача, композитора или текстописаца, ако то желе; на пример, на београдској Беовизији могу учествовати једино извођачи држављани Србије, док аутори песама могу бити из целог света.[34][49]

Сами извођачи морају имати 16 година на дан одржавања полуфинала.[34] Правило о минимуму старости је уведено након Песме Евровизије 1989, на којој је израелски представник имао 11, а француска представница 12 година. За млађе извођаче се од 2003. организује посебно такмичење, Дечја песма Евровизије.

Преношење програма[уреди]

Свака телевизија-учесница мора преносити програм у целости: ово укључује све песме, рекапитулацију исечака песама пред телегласање, комплетан поступак гласања и победничко извођење. Емитери могу, уколико желе, прескочити шоу у паузи ради емитовања реклама;[34] од 1999, емитери који желе имају више могућности за кратке рекламне блокове од како су у програм уврштени краћи, неесенцијални развоји. Емитери не морају преносити полуфинала у којима не учествују њихови представници ако то не желе; као изузетак, почевши од увођења две полуфиналне вечери 2008, домаћину и земљама „велике четворке“ се „додељује“ једно полуфинале које морају преносити и у којем гласају њихови гледаоци, док је пренос (или одложени снимак) другог полуфинала, као и код осталих земаља, необавезан.[19]

У неколико случајева, као посебно осетљиво јављала су се и питања политичког признања. 1978. године, током извођења израелске песме, јорданска телевизија ЈРТВ је суспендовала пренос и приказивала слике цвећа. Када је после поодмаклог гласања постало јасно да ће Израел победити, ЈРТВ је једноставно нагло прекинула пренос, а затим су јордански медији, одбијајући да констатују чињеницу да је Израел победио, објавили да је победила Белгија (која је освојила друго место).[38] 2005. године, Либан се пријавио за учешће и одабрао песму представницу. Међутим, либанска телевизија је касније утврдила да либански закони, који забрањују признање Израела, чине готово немогућим преношење извођења и израелске песме. ЕУР је обавестила Теле-Либан да би изузеће израелског наступа представљало кршење правила такмичења, и тако се Либан морао повући након што је већ потврдио учешће (тј. након рока за повлачење), за шта је од стране ЕУР кажњен новчаном казном и трогодишњом забраном учешћа.[50]

Редовни учесници 1992. Југославија, обојена црвеном бојом, је била једина социјалистичка земља која је икада учествовала на Песми Евровизије; 1992. је била последња година учешћа земље под овим именом (као СРЈ).
Редовни учесници 1994, само две године касније. Велику промену је донело учешће земаља из средишње и источне Европе, те неких од земаља насталих распадом СФРЈ.

Ширење такмичења[уреди]

Број земаља учесница Песме Евровизије је временом непрестано растао, од седам учесница 1956. до преко 20 крајем 1980-их. 1993. године, у такмичењу је учествовало 25 земаља, укључујући и три од земаља насталих распадом СФРЈ. Како је фестивал живи телевизијски догађај, организатори ограничавају трајање на разумну дужину прихватљиву просечном гледаоцу. У новије време, номинално ограничење било је три часа, које је пренос повремено прекорачивао, као 2005, када је програм трајао готово 3½ часа. Након што је 2006. уведена скраћена процедура саопштавања гласова, програм је трајао 3 часа и 5 минута.

Квалификације и паузирање[уреди]

Од 1993. године, након распада СФР Југославије и пријављивања држава некадашњег совјетског блока, више земаља жели да учествује на Песми Евровизије од броја песама који је могуће укључити у фестивал дужине коју организатори сматрају разумном, односно прихватљивом гледалишту. У циљу избора песама које ће учествовати на завршној вечери коришћено је неколико система квалификација или паузирања. 1993. године, седам нових земаља (Босна и Херцеговина, Естонија, Мађарска, Румунија, Словачка, Словенија и Хрватска) су се за три места у међународном финалу бориле у предтакмичењу „Квалификација за Милстрит“, одржаном у Љубљани, кроз које су се квалификовале некадашње југословенске републике (БиХ, Словенија и Хрватска). Исте године, уведено је и правило паузирања. Према овом правилу, шест најлошије пласираних земаља из 1993. је морало да прескочи следећу годину, како би 1994. могле учествовати земље које нису прошле квалификације 1993, као и, по први пут, и три нове земље, Литванија, Пољска и Русија.[38]

Систем паузирања је примењен 1994. и 1995, али је за Песму Евровизије 1996. испробан другачији систем квалификација, у којем су учествовале све земље осим домаћина, Норвешке. Неколико недеља пре такмичења, аудио-траке свих песама су послате националним стручним жиријима који су, гласајући по евровизијској схеми, изабрали песме које су укључене у програм.[51]

Једна од земаља које се нису квалификовале за Песму Евровизије 1996. била је Немачка, земља која је један од највећих финансијера ЕУР и има једну од најбројнијих публика. Овиме, а ни чињеницом да је један број земаља одржао комплетне националне изборе, да би затим њихове најбоље песме биле одбачене без прилике да се представе међународној публици, нико није био задовољан и овакав систем квалификација је одбачен и уведен измењен систем паузирања, а нешто касније уведено је и ново правило.

Велика четворка/петорка[уреди]

Од 2000. надаље, Немачка, Уједињено Краљевство, Француска и Шпанија (тзв. „велика четворка“), имају правилником гарантовано учешће у финалу Песме Евровизије, без обзира на њихове пласмане у претходним такмичењима.[38] Ово се правило објашњава високим учешћем земаља велике четворке у буџету Евровизије, те велике праћености Фестивала међу њиховом публиком коју не би било пожељно изгубити. Примена овог правила довела је до апсурдног догађаја 2005, када су управо земље „велике четворке“ заузеле сва четири последња места— и свеједно се директно пласирале у финале наредне године. Једину победу од земаља чланица „велике четворке“ је остварила Немачка на Песми Евровизије 2010. Након што је Италија објавила да се враћа у такмичење 2011, потврђено је да је створена „велика петорка“ и да ће и Италија учествовати директно у финалу иако се није такмичила више од 10 година.[52]

Паузирање по просеку[уреди]

Од 1997. до 2001, земље су се квалификовале за свако годишње издање на основу просека броја поена које су њихове песме освојиле током претходних пет година. На овај начин, могло се десити да земља буде приморана да паузира наредне године чак иако се последњи представник котирао веома добро. Правило је измењено и 2002. и 2003. године, у финалу је учествовало 15 земаља најбоље пласираних претходне године, те земље које су паузирале претходне године. Систем паузирања коначно је замењен системом полуфинала почевши од Песме Евровизије 2004.

Полуфинала[уреди]

Почевши од 2004, поред суботњег „великог финала“, на Песму Евровизије је уведена и квалификациона рунда, „полуфинале“.

Према правилима из 2004, према којима су одржана наредна четири издања (до 2007), Песма Евровизије одржавала се у две вечери, квалификационој полуфиналној вечери (у трајању од 2 часа) у којој учествује највише 26 земаља, и „великом Финалу“ два дана касније (у трајању од 3 часа) у којем се такмиче 24 песме. У финале се директно квалификују представник домаћина, затим тзв. „велика четворка“ (Француска, Немачка, Велика Британија и Шпанија), и још 9 других најбоље пласираних земаља са прошлогодишњег такмичења; а њима се придружује и 10 најбоље пласираних песама из полуфинала.[34] Велико финале се одржава у традиционалном термину суботом у 21 час по средњоевропском времену; полуфинале је 2004. одржано у среду евровизијске седмице, док је од 2005–07. одржавано четвртком.

Формат полуфинала је осмишљен како би се омогућило учешће свим заинтересованим земљама, али се предвиђен максималан број од 40 земаља показао недовољним већ 2005, када се за учешће пријавила 41 земља (мада су проблеми избегнути јер су се Чешка Република и касније Либан повукли), те 2007, када је ограничење пробијено и дозвољено учешће 42 земље.

На састанку Референтне групе ЕУР 28. септембра 2007. је одлучено да се, почевши од Песме Евровизије 2008. у Београду, одржавају два полуфинала.[53] Овај формат предвиђа до 45 земаља учесница, од којих се 25 такмичи у финалу. Земља домаћин и земље „велике четворке“ учествују директно у финалу. Остале се распоређују у два полуфинала путем жребања, при чему се претходно распоређују у шест кутија тако да се, што је могућније, смањи утицај пријатељског гласања у полуфиналу (односно, да земље са значајном историјом пријатељског гласања буду вероватније распоређене у различита полуфинала). У финално вече се из сваког полуфинала пласира по 10 песама: девет финалиста се одређује, као и раније, по резултатима телегласања, након чега се додаје и најбоље пласирана од преосталих учесница по резултатима гласања националних жирија.[19] Иако се почевши од 2009. гласови у финалу одређују комбиновањем гласова жирија и публике, начин гласања у полуфиналу (првих девет песама у телегласању и једна песма по избору жирија) остао је те године непромењен.[54] Након што је комбиновано гласање у финалу довело до позитивних реакција емитера учесника, гледалаца, новинара и обожаватеља, Референтна група је на састанку 11. октобра 2009. одлучила да се, почевши од Песме Евровизије 2010. у Ослу, гласови националних жирија и публика комбинују у односу 50%:50% и у полуфиналним вечерима.[42]

Дилеме фанова

Праћење и награде[уреди]

Осим званичног мрежног места eurovision.tv, дешавања везана за Песму Евровизије прати велики број сајтова обожавалаца активних током читаве године, међу којима је најпознатији независни портал ESC Today. Песму Евровизије прати и неколико најпознатијих кладионица на Интернету.

Званични клуб обожаватеља, ОГАЕ (Organisation générale des Amateurs de l'Eurovision, „Опште удружење евровизијских аматера"), је основан 1984. и има подружнице у бројним европским државама и широм света.[55] Мањи број карата за Песму Евровизије за тзв. „ОГАЕ блок“ се сваке године одваја и дистрибуира по нижим ценама преко националних клубова.[56] Клуб организује и неколико годишњих интерних такмичења, међу којима и ОГАЕ Друга шанса, у којем подружнице шаљу по једну песму са националног финала која није изабрана за евровизијског представника.

Пред сваку Песму Евровизије, националне подружнице ОГАЕ гласају за своје фаворите, а ESC Today организује анкету BigPoll, у којој посетиоци настоје да прогнозирају исход предстојећег такмичења. У анкети BigPoll је 2009. учествовало 150.000 посетилаца, који су успешно погодили победника, те четири од првих пет, и девет од првих десет песама, док је у полуфиналној анкети било 114.000 прогноза, које су успешно погодиле 19 од 20 песама које су се пласирале у финале.[57] Почевши од 2002, током евровизијске седмице, додељују се награде „Марсел Безенсон“, у три категорије: награда окупљених новинара, награда за најбољу композицију по избору композитора песама-учесница, и награда за најбољи наступ по избору претходних победника.[58] Након завршеног такмичења, своје награде у бројним категоријама додељују ESC Today и ESC Radio, мрежни радио који током читаве године емитује евровизијске песме. Међу годишњим евровизијским ритуалима је и награда „Барбара Декс“, названа по представници Белгије 1993, која се сваке године од 1997. по избору посетилаца мрежног места Eurovision House додељује после такмичења најгоре обученом учеснику.[59]

Критике и слика у јавности[уреди]

Песмом Евровизије традиционално доминирају лагано оркестриране поп песме, једноставних, певљивих рефрена, познатих као шлагер, због чега се често назива фестивалом лаких нота.[60] Бордин преференцијални систем гласања по државама и ограничење трајања песама на три минута значе да се песме настоје допасти гледаоцима свих укуса (описивано као „вечита журка поп музике средином пута, комбиноване са екстремним политичким гласањем“[61]), истовремено покушавајући каквим триком привући пажњу на себе међу мноштвом других такмичара. Само 2004. године, на сцени су виђени српски опанци, кожни корсети, штуле, ролшуе, анђеоска крила, гимнастичар у поткошуљи, додоле (призивачице кише), те група која се њихала у ритму коитуса и низ сличних, експлицитних аранжмана. Само међу песмама победницама били су и наслови Diggi-loo, diggi-ley, Boom-bang-a-bang, Ding-a-dong, La-la-la; од увођења слободе избора језика, многи певају на, како је писао Си-Би-Си, „евровизијском индијанском енглеском, неоптерећеном стварима попут синтаксе, логике или разумљивости“.[62]

Песма Евровизије је због ових атрибута, „народних ношњи, баналних текстова, већ сварене музике, изанђалих водитеља са још сирастијим шалама, све прекомернијим тршењем задњице и општом претераношћу“[62] називана „годишњом екстраваганцом кича“,[63] „најсирастијим годишњим телевизијским догађајем“,[64] „такмичењем које је добар укус заборавио“ које „обожавају љубитељи камп забаве свугде“,[63] „спектаклом који је толико лош да је добар“,[62] или, речима министра културе Француске из 1982. када се ова земља на годину дана повукла са такмичења, „спомеником бесмислу“.[65]

На евровизијској сцени често наступају извођачи нетрадиционалних сексуалних или родних опредељења, а такмичење има и велики број поклоника међу геј популацијом, због чега га понекад називају и „светско фудбалско првенство за гејеве“.[64]

Песма Евровизије се у неким земљама, посебно Уједињеном Краљевству, види мање као надметање песама него као прилика за смехом испуњено вече. Међу коментарима такмичења „које волимо да мрзимо“[66] (речима Би-Би-Сија) британског коментатора Терија Вогана били су и „то је једна иста песма коју Французи певају од како су окачили веш по Мажино линији“, „мора да носиш ту кошуљу зато што си изгубио опкладу!“, или пак „холандски гласачи су традиционално луди као кофа жаба“. Данска је званично протестовала након што је Воган током преноса Песме Евровизије 2001. цело вече називао водитеље „Доктор Смрт и Вила Млечнозуба“.[67]

Лорди, победници Песме Евровизије 2006.

Анализе резултата гласања указују и на „пријатељско“ гласање, у којем велики број поена размењују суседне и политички блиске земље.[68] Грчка и Кипар из деценије у деценију размењују максималних 12 поена. Изузетно су јаки и балтички/некадашњи совјтески, скандинавски и балкански гласачки блокови. Од увођења телегласања, на гласање утиче и демографски фактор, пошто емигранти масовно гласају за своје етничке матице. Ова појава је најприметнија код извођача из земаља са великом емиграцијом, на пример Турске и Грчке, или етнички мешовитих региона попут Балкана, тако да резултати телегласања могу подсећати на податке из етничког пописа. Примера ради, 2005. године, гласање у финалу отворила је Аустрија овако: 6 поена—Румунија, 7 поена—Турска, 8 поена—Хрватска, 10 поена—Босна и Херцеговина, 12 поена—Србија и Црна Гора. Поборници Евровизије појаву блоковског гласања објашњавају тиме да је природно да публика на географски и културно блиским просторима, често на тржишту истих медија и музичких кућа, има сличан музички укус, те и да лакше препознају извођаче из блиских земаља.[69]

Аустријска телевизија је приликом повлачења 2007. изјавила како „све док је Песма Евровизије полигон за политичку параду а не међународни забавни програм, ОРФ не жели да шаље још талената из Аустрије на такмичење на којем немају шансе“.[70] Тери Воган је 2003. сугерисао да су британски представници Џемини добили нула поена због учешћа те земље у инвазији на Ирак.[71] О гласању на Песми Евровизије дискутовало се и у европским скупштинама: тако се 2005. године у парламенту Молдавије расправљало о томе како су резултати телегласања „сумњиви“ јер Румунија није добила максималних 12 поена,[72] док је после Песме Евровизије 2007. група британских посланика поднела предлог захтева за променом система гласања на Песми Евровизије, за који су оценили да је „виц“ и „штетан за односе између народа Европе“.[73]

Лутка Дастин Ћуран, представник Ирске 2008.

Представник Ирске на Песми Евровизије 2008. био је Дастин Ћуран, лутка са сатиричном песмом „Irelande Douze Pointe“, која је исмевала начин гласања на геополотичкој основи.

Песма Евровизије остаје један од најгледанијих телевизијских догађаја у целој Европи, са универзалном привлачношћу, чије се гледалиште не уклапа у једноставне социолошке категорије. Истраживања гледаности у Француској, на пример, показују да гледаност Песме Евровизије износи око 32% у свакој старосној групи од 15 до преко 60 година, међу нижим и вишим социо-економским слојевима, као и међу свим нивоима запослења.[74] Пренос Песме Евровизије 2008. био је у Србији најгледанији телевизијски програм у историји мерења гледаности.[75]

Победници[уреди]

Марија Шерифовић, победница Песме Евровизије 2007. за Србију

Победа на Песми Евровизије пружа победничком извођачу јединствену могућност да на овом успеху и окружујућем публицитету започне или унапреди своју међународну каријеру; међутим, неретко се може чути и оцена да Песма Евровизије није произвела велики број стварних међународних звезда и мега-хитова.

Најпознатији победници Песме Евровизије, чија је каријера директно катапултирана у небо након евровизијске победе је био шведски четверац АББА, који су победили на Песми Евровизије 1974. са песмом Waterloo и постали један од најуспешнијих музичких састава свог времена. Канадска певачица Селин Дион, која је 1988. победила као представница Швајцарске са песмом Ne partez pas sans moi (са једним поеном разлике), постигла је неколико година касније велику међународну славу и успех.

Џони Логан је једини учесник који је победио више пута, са учешћем у три победе Ирске са снажним баладама (1980. певајући What's another year, 1987. као певач и композитор Hold me now, 1992. као композитор песме Why me? за Линду Мартин), добивши тако надимак „Mr. Eurovision“ („г-дин Евровизија“).

И песме које нису побеђивале на Евровизији су каткад постизале значајне успехе као тржишна издања. Песму Volare, која је постала светски хит у изведби Џипси кингса, први је певао Доменико Модуњо на Песми Евровизије 1958. под називом Nel blu dipinto di blu, и освојио треће место. Међу учесницима Песме Евровизије који нису победили била су и имена као што су Нана Мускури, Хулио Иглесијас, Оливија Њутн-Џон, сер Клиф Ричард, Ала Пугачова, т. А. Т. у и ДЏ БоБо.

Међу победницима Песме Евровизије, жена је значајно више. У просеку, на сваког мушког извођача који је победио биле су 3-4 женске победнице.[76]

Година Земља победника Песма Извођач Поена Раз. Друго место Домаћин
1956. Застава Швајцарске Швајцарска Refrain Лис Асија [77] Лугано
1957. Холандија Холандија Net Als Toen Кори Брокен 31 14 Француска Франкфурт
1958. Застава Француске Француска Dors mon amour Андре Клаво 27 3 Швајцарска Хилверсум
1959. Холандија Холандија Een beetje Теди Схолтен 21 5 Уједињено Краљевство Кан
1960. Застава Француске Француска Tom Pilibi Жаклин Боје 32 7 Уједињено Краљевство Лондон
1961. Застава Луксембурга Луксембург Nous les amoureux Жан-Клод Паскал 31 6 Уједињено Краљевство Кан
1962. Застава Француске Француска Un premier amour Изабел Обре 26 13 Монако Луксембург
1963. Застава Данске Данска Dansevise Грета и Јерген Ингман 42 2 Швајцарска Лондон
1964. Застава Италије Италија Non ho l'età Ђиљола Чинквети 49 32 Уједињено Краљевство Копенхаген
1965. Застава Луксембурга Луксембург Poupée de cire, poupée de son Франс Гал 32 6 Уједињено Краљевство Напуљ
1966. Застава Аустрије Аустрија Merci Chérie Удо Јиргенс 31 15 Шведска Луксембург
1967. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Puppet on a string Сенди Шо 42 25 Ирска Беч
1968. Застава Шпаније Шпанија La, la, la ... Масијел 29 1 Уједињено Краљевство Лондон
1969.
[78]
Застава Шпаније Шпанија Vivo cantando Саломе 18 Мадрид
Застава Француске Француска Un jour, un enfant Фрида Бокара
Холандија Холандија De troubadour Лени Кур
Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Boom bang a bang Лулу
1970. Застава Републике Ирске Република Ирска All kinds of everything Дана 32 6 Уједињено Краљевство Амстердам
1971. Застава Монака Монако Un banc, un arbre, une rue Северин 128 12 Шпанија Даблин
1972. Застава Луксембурга Луксембург Après toi Вики Леандрос 128 14 Уједињено Краљевство Единбург
1973. Застава Луксембурга Луксембург Tu te reconnaîtras Ан-Мари Давид 129 4 Шпанија Луксембург
1974. Застава Шведске Шведска Waterloo АББА 24 6 Италија Брајтон
1975. Холандија Холандија Ding-a-dong Тич-ин 152 14 Уједињено Краљевство Стокхолм
1976. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Save Your Kisses for Me Брадерхуд оф Ман 164 17 Француска Хаг
1977. Застава Француске Француска L'oiseau et l'enfant Мари Мирјам 136 15 Уједињено Краљевство Лондон
1978. Застава Израела Израел A-ba'ni-bi Ицхар Коен & Алфабета 157 32 Белгија Париз
1979. Застава Израела Израел Hallelujah Гали Атари & Милк енд хани 125 9 Шпанија Јерусалим
1980. Застава Републике Ирске Република Ирска What's another year Џони Логан 143 15 Немачка Хаг
1981. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Making your mind up Бакс физ 136 4 Немачка Даблин
1982. Застава Немачке Немачка Ein bisschen Frieden Никол 161 61 Израел Херогејт
1983. Застава Луксембурга Луксембург Si la vie est cadeau Корин Ерме 142 6 Израел Минхен
1984. Застава Шведске Шведска Diggi-loo-diggi-ley Хериз 145 8 Ирска Луксембург
1985. Застава Норвешке Норвешка La det swinge Бобисокс 123 18 Немачка Гетеборг
1986. Застава Белгије Белгија J'aime la vie Сандра Ким 176 31 Луксембург Берген
1987. Застава Републике Ирске Република Ирска Hold me now Џони Логан 172 31 Немачка Брисел
1988. Застава Швајцарске Швајцарска Ne partez pas sans moi Селин Дион 137 1 Уједињено Краљевство Даблин
1989. Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије СФРЈ Rock Me Рива 137 7 Уједињено Краљевство Лозана
1990. Застава Италије Италија Insieme 1992 Тото Кутуњо 149 17 Ирска, Француска Загреб
1991. Застава Шведске Шведска Fångad av en stormvind Карола 146 0[79] Француска Рим
1992. Застава Републике Ирске Република Ирска Why me Линда Мартин 155 16 Уједињено Краљевство Малме
1993. Застава Републике Ирске Република Ирска In your eyes Нив Кавана 187 23 Уједињено Краљевство Милстрит
1994. Застава Републике Ирске Република Ирска Rock'n Roll kids Пол Харингтон & Чарли Мекгетиген 226 60 Пољска Даблин
1995. Застава Норвешке Норвешка Nocturne Сикрет гарден 148 29 Шпанија Даблин
1996. Застава Републике Ирске Република Ирска The voice Имар Квин 162 48 Норвешка Осло
1997. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Love shine a light Катрина и Вејвс 227 70 Ирска Даблин
1998. Застава Израела Израел Diva Дана Интернационал 172 6 Уједињено Краљевство Бирмингем
1999. Застава Шведске Шведска Take me to your heaven Карлот Нилсон 163 17 Исланд Јерусалим
2000. Застава Данске Данска Fly on the wings of love Браћа Олсен 195 40 Русија Стокхолм
2001. Застава Естоније Естонија Everybody Танел Падар, Дејв Бентон & 2XL 198 21 Данска Копенхаген
2002. Застава Летоније Летонија I wanna Мари Н 176 12 Малта Талин
2003. Застава Турске Турска Eveyway that I can Сертаб Еренер 167 2 Белгија Рига
2004. Застава Украјине Украјина Wild dances Руслана 280 17 Србија и Црна Гора Истанбул
2005. Застава Грчке Грчка My number one Елена Папаризу 230 38 Малта Кијев
2006. Застава Финске Финска Hard rock hallelujah Лорди 292 44 Русија Атина
2007. Застава Србије Србија Молитва Марија Шерифовић 268 33 Украјина Хелсинки
2008. Застава Русије Русија Believe Дима Билан 272 33 Украјина Београд
2009. Застава Норвешке Норвешка Fairytale Александр Рибак 387 169 Исланд Москва
2010. Застава Немачке Немачка Satellite Лена 246 76 Турска Осло
2011. Застава Азербејџана Азербејџан Running Scared Ел & Ники 221 32 Италија Диселдорф
2012. Застава Шведске Шведска Euphoria Лорин 372 113 Русија Баку
2013. Застава Данске Данска Only Teardrops Емели де Форест 281 47 Азербејџан Малме
2014. Застава Аустрије Аустрија Rise Like a Phoenix Кончита Вурст 290 52 Холандија Копенхаген


Џони Логан је победио два пута као извођач и једном као композитор. Његова балада Hold me now из 1987. једна је од песама по којима се Песма Евровизије препознаје.

Најуспешније земље учеснице[уреди]

Ево табеларног прегледа земаља чије су се песме у првих 54 такмичења (закључно са 2009) пласирале међу три најбоље.[80] Овакве статистике су незваничне; Европска унија за радиодифузију не прати успех земаља у досадашњим такмичењима.

Најуспешнијим се сматрају Велика Британија и Ирска; Ирска има највише, седам, победа, међу којима и три за редом средином 1990-их, док је Велика Британија завршила на једној од прве две позиције у 20 од 54 такмичења (1956–2009). Међутим, током година када су поени додељивани искључив телегласањем, уз приметно бољи пријем нумера из источне Европе, ниједна од традиционално успешних земаља (према доњој табели) није постигла запаженији резултат. Првих година такмичења, Луксембург, Француска и Холандија су бележиле велики број победа, али Холандија је последњи пут победила 1975, Француска 1977, а Луксембург 1983. (Луксембург је последњи пут учествовао 1993. године.) Са друге стране, на свим такмичењима од 20012008, победу је односила земља којој је то била први тријумф. Победник Песме Евровизије 2006. била је Финска, која је победила након 45 учешћа на којима претходни није забележен ниједан пласман међу првих пет; Украјина је 2004. победила у свом другом наступу, а Србија 2007. у првом наступу као самостална земља. Победа Норвешке на Песми Евровизије 2009, првој на којој се прешло на комбиновани систем гласања жиријем и телегласањем, била је први поновни тријумф ранијег победника од 2000, и са 387 поена, 169 више од другопласиране песме, најубедљивија победа у историји Песме Евровизије.

Од свих досадашњих земаља учесница, међу три првопласиране још увек нису били Албанија, Андора, Белорусија, Бугарска, Грузија, Јерменија, Кипар, Литванија, Мађарска, Мароко, Македонија, Молдавија, Португал, Сан Марино, Словачка, Словенија, Хрватска, Црна Гора и Чешка Република. Земља која најдуже чека прву победу је Португал: они су се почели такмичити 1964, и још увек се нису пласирали ни међу првих пет.

Ранг Земља Победе 2. место 3. место Укупно
1 Ирска 7 4 1 12
2 Уједињено Краљевство 5 15 2 22
3 Француска 5 4 7 16
4 Шведска 5 1 5 11
5 Луксембург 5 0 2 7
6 Холандија 4 0 1 5
7 Израел 3 2 1 6
8 Данска 3 1 3 7
9 Норвешка 3 1 1 5
10 Немачка 2 4 5 11
11 Шпанија 2 4 1 7
12 Италија 2 3 4 9
13 Швајцарска 2 3 3 8
14 Русија 1 3 2 6
15 Украјина 1 2 1 3
16 Белгија 1 2 0 3
Ранг Земља Победе 2. место 3. место Укупно
17 Монако 1 1 3 5
18 Турска 1 1 1 3
18 Азербејџан 1 1 1 3
20 Грчка 1 0 3 4
21 Естонија 1 0 1 2
21 Летонија 1 0 1 2
21 Србија 1 0 1 2
24 Аустрија 2 0 0 2
25 СФР Југославија 1 0 0 1
25 Финска 1 0 0 1
27 Малта 0 2 2 4
28 Исланд 0 2 0 2
29 Пољска 0 1 0 1
29 Србија и Црна Гора 0 1 0 1
31 Румунија 0 0 2 2
32 Босна и Херцеговина 0 0 1 1

Учешће земаља некадашње СФРЈ[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Југославија на Песми Евровизије

СФР Југославија била је до пада Берлинског зида једина социјалистичка земља на Песми Евровизије. СФР Југославија је на Фестивалу учествовала од 1961. до 1991, уз одсуства у периоду 19771980, те 1985. јер се те године такмичење одржавало 4. маја, на годишњицу смрти Јосипа Броза Тита. Најуспешнији наступ било је прво место групе Рива у Лозани 1989. са песмом Rock me, те четврта места Лоле Новаковић 1962, Данијела Поповића 1983. и Нових фосила 1987. Југославија је била и домаћин Песме Евровизије 1990, која је одржана у Загребу.

Уследио је распад СФРЈ; Савезна Република Југославија је формирана у априлу 1992, устврђујући континуитет са СФРЈ. Учесница из Југославије 1992. је изабрана на крњем СФРЈ финалу, Југовизији, одржаној у марту 1992. у Београду без представника до тада отцепљених република, и пријављена за учешће док је СФРЈ формално постојала, али је на Песми Евровизије у мају наступала као представник СР Југославије и под новом заставом СР Југославије. Види још Крња Југославија, Југовизија.

Санкције УН и економска криза која их је пратила значили су дугогодишње одсуство СРЈ за такмичења. Државна заједница Србија и Црна Гора се на Песму Евровизије спектакуларно вратила 2004. освојивши друго место са песмом „Лане МојеЖељка Јоксимовића. СЦГ је учествовала и 2005, док се 2006. повукла након неслагања око избора песме представнице.

Каролина Гочева, представница Македоније 2002. и 2007.

Србија и Црна Гора учествују самостално на Песми Евровизије од 2007. године. Србија је у првом самосталном наступу однела победу, са песмом Молитва у извођењу Марије Шерифовић, поставши тако прва земља којој је то пошло за руком од 1956. Тако је Песма Евровизије 2008. одржана у Београдској арени.

Босна и Херцеговина, Словенија и Хрватска придружиле су се Фестивалу 1993. победивши у посебним ад-хок квалификацијама четири друге источноевропске земље. Посебно наступи Босне и Херцеговине изазивали су ратних година изузетно велику медијску пажњу и изливе симпатија публике. Македонија је први пут наступила тек 1998. Ове четири земље учествовале су непрекидно од свог првог наступа, осим када су по правилима паузирања прескакале неку од година. Поред три земље велике четворке, Хрватска је једина земља учесница која се по овим правилима успела квалификовати за учешће у финалима свих Песама Евровизије од 1993. до 2003. Хрватски представници освојили су четврто место 1996. (Маја Благдан) и 1999. (Дорис Драговић). Најбољи пласман Босне и Херцеговине било је треће место састава Хари Мата Хари 2006. са песмом Лејла.

Процедуре избора[уреди]

Представници СФР Југославије на Песми Евровизије бирани су на посебном такмичењу, Југовизији, организованом по угледу на саму Песму Евровизије, које је приређивала тадашња Југословенска радио-телевизија. Песме су на Југовизију делегирали матични радио-телевизијски студији република и покрајина, а гласови које би им по извођењу доделили њихови стручни жирији су затим били редом читани и додавани у директном укључењу. Као и на Песми Евровизије, политика је била веома присутна и на Југовизији, што је постало и потпуно огољено на последњем такмичењу у пуном саставу, Југовизији 1991.

Србија и Црна Гора бирала је од 20042006. своје представнике на фестивалу Европесма-Еуропјесма. Правилник је предвиђао учешће песама које су делегирале Радио телевизија Србије (са дводневног фестивала Беовизија, чије је прво издање одржано 2003) и Радио телевизија Црне Горе (2004, интерним избором; 2005. и 2006. са Монтевизије), док је прве, 2004. године, већи број песама био изабран и путем директног конкурса. О победнику је одлучивао жири, који са састојао од по четири члана у Београду и Подгорици и резултата телегласања у улози деветог члана жирија.

Од 2007., Србија и Црна Гора учествују самостално. Представник Србије бира се на Беовизији, која је добила полуфинално и финално вече. Скоријих година, по неколико етнички албанских извођача из српске покрајине Косово и Метохија се такмичи у националном избору за представника суседне Албаније, који преноси и косметски емитер РТК.[81][82] Представник Црне Горе биран је 2007. у телевизијској емисији Монтенегросонг, која је 2008. замењена телевизијским избором певача представника за кога ће емитер РТЦГ касније конкурсом изабрати песму. Представник Црне Горе је 2009. изабран интерно од пријава пристиглих на отворени конкурс.

Босна и Херцеговина је користила више различитих начина избора представника, укључујући и сарајевски фестивал забавне музике Ваш шлагер сезоне (1993. и 1999) и интерни избор представника за којег се онда у посебном телевизијском програму бира једна од више песама (1994–97, 2004). До 1999, представници БиХ бирали су се са подручја Федерације, док од 2001. избор за евровизијског представника обухвата целу БиХ, путем отвореног националног финала БХ Еуросонг, одржаваног од 20012003. и 2005. Почевши од 2006. године, представник Босне и Херцеговине се бира интерно, а песма се представља у посебном програму у сарајевском Народном позоришту.[83]

Хрватска своје представнике бира на фестивалу Дора, који се традиционално одржава у Кристалној дворани хотела „Кварнер“ у Опатији (неких година у студију ХРТ). Прва Дора одржана је у фебруару 1992, године када Хрватска још није учествовала на Песми Евровизије. Словенија од 1993. организује национално финале ЕМА. Македонија је користила више различитих начина избора представника, укључујући и Скопски фестивал забавне музике (1996—2002 и 2008-2011).

Година Песма Извођач Студио Пласман
СФР Југославија
1961 Неке давне звезде Љиљана Петровић Љубљана 8
1962 Не пали светло у сумрак Лола Новаковић Љубљана 4
1963 Бродови Вице Вуков Загреб 11
1964 Живот је склопио круг Сабахудин Курт Сарајево 13 (нил пуан)
1965 Чежња Вице Вуков Сарајево 12
1966 Brez besed Берта Амброж Љубљана 7
1967 Vse rože sveta Ладо Лесковар Љубљана 8
1968 Један дан Дубровачки трубадури Загреб 7
1969 Поздрав свијету Иван & 3М Загреб 13
1970 Pridi, dala ti bom cvet Ева Сршен Љубљана 11
1971 Твој дјечак је тужан Крунослав Слабинац Загреб 14
1972 Музика и ти Тереза Кесовија Загреб 9
1973 Гори ватра Здравко Чолић Сарајево 15
1974 Моја генерација Корни група Београд 12
1975 Dan ljubezni Пепел ин кри Љубљана 13
1976 Не могу скрити свој бол Амбасадори Сарајево 17
1981 Леила Сеид Мемић-Вајта Сарајево 15
1982 Хало, хало Аска Београд 14
1983 Џули Данијел Титоград 4
1984 Ћао аморе Владо и Изолда Титоград 18
1986 Жељо моја Дорис Драговић Загреб 11
1987 Ја сам за плес Нови фосили Загреб 4
1988 Мангуп Сребрна крила Загреб 6
1989 Rock me Рива Загреб 1
1990 Хајде да лудујемо Тајчи Загреб 7
1991 Бразил Беби Дол Београд 21
Година Песма Извођач Пласман
СР Југославија
1992 Љубим те песмама Екстра Нена 13
Србија и Црна Гора
2004 Лане моје Жељко Јоксимовић 2 (1 пф)
2005 Заувијек моја Но Нејм 7
Србија
2007 Молитва Марија Шерифовић 1 (1 пф)
2008 Оро Јелена Томашевић 6
2009 Ципела Марко Кон и Милан Николић – (10 пф)
2010 Ово је Балкан Милан Станковић 13 (5 пф)
2011 Чаробан Нина 14 (8 пф)
2012 Није љубав ствар Жељко Јоксимовић 3 (2 пф)
2013 Љубав је свуда Моје 3 - (11 пф)
Црна Гора
2007 Ајде крочи Стеван Феди – (23 пф)
2008 Заувијек волим те Стефан Филиповић – (14 пф)
2009 Just get out of my life Андреа Демировић – (11 пф)
Босна и Херцеговина
1993 Сва бол свијета Фазла 16
1994 Остани крај мене Алма & Дејан 15
1995 Двадесет први вијек Даворин Поповић 19
1996 За нашу љубав Амила Гламочак 22
1997 Goodbye Алма Чарџић 18
1999 Путници Дино & Беатрис 7
2001 Хано Нино Пршеш 14
2002 На јастуку за двоје Маја Татић 13
2003 Не брини Мија Мартина Барбарић 16
2004 In the disco Дин 9 (7 пф)
2005 Call me Феминем 14
2006 Лејла Хари Мата Хари 3 (2 пф)
2007 Ријека без имена Марија Шестић 11
2008 Покушај Елвир Лаковић Лака 10 (9 пф)
2009 Бистра вода Регина 9 (3 пф)
2010 Thunder and lightning Вукашин Брајић 17 (8 пф)
2011 Love in rewind Дино Мерлин 6 (5 пф)
Македонија
1998 Не зори, зоро Владо Јаневски 19
2000 100% те љубам XXL 15
2002 Од нас зависи Каролина Гочева 19
2004 Life Тоше Проески 14 (10 пф)
2005 Make my day Мартин Вучић 17 (9 пф)
2006 Нинанајна Елена Ристеска 12 (10 пф)
2007 Мојот свет Каролина Гочева 14 (9 пф)
2008 Во името на љубовта Тамара, Врчак и Адријан – (10 пф)
2009 Нешто што ќе остане Некст тајм – (10 пф)
2010 Јас ја имам силата Ђоко Танески, Били Звер и Пејчин – (15 пф)
2011 Русинка Влатко Илиевски – (16 пф)
Година Песма Извођач Пласман
Хрватска
1993 Don't ever cry Пут 15
1994 Нек' ти буде љубав сва Тони Цетински 16
1995 Носталгија Магазин & Лидија 6
1996 Света љубав Маја Благдан 4
1997 Пробуди ме Е. Н. И. 15
1998 Нека ми не сване Данијела 5
1999 Марија Магдалена Дорис Драговић 4
2000 Када заспу анђели Горан Каран 9
2001 Strings Вана 10
2002 Everything I want Весна Пизаровић 11
2003 Више нисам твоја Клаудија Бени 15
2004 You are the only one Иван Микулић 13 (9 пф)
2005 Вукови умиру сами Борис Новковић&Ладо 11 (4 пф)
2006 Моја штикла Северина 13
2007 Вјерујем у љубав Драгонфлај и Дадо Топић – (16 пф)
2008 Романца Краљеви улице и 75 Cents 21 (3 пф)
2009 Лијепа Тена Игор Цукров 18 (13 пф)
2010 Лако је све Феминем – (13 пф)
2011 Celebrate Дарија Кинцер – (15 пф)
Словенија
1993 Tih deževen dan 1X Бенд 22
1995 Prisluhni mi Дарја Швајгер 7
1996 Dan najlepših sanj Регина 21
1997 Zbudi se Тања Рибич 10
1998 Naj bogovi slišijo Вили Ресник 18
1999 For a thousand years Дарја Швајгер 11
2001 Energy Нуша Деренда 7
2002 Samo ljubezen Сестре 14
2003 Nanana Кармен Ставец 23
2004 Stay forever Платин – (21 пф)
2005 Stop Омар Набер – (12 пф)
2006 Mr Nobody Анжеј Дежан – (16 пф)
2007 Cvet z juga Аленка Готар 15 (7 пф)
2008 Vrag naj vzame Ребека Дремељ – (11 пф)
2009 Love symphony Квартисимо – (16 пф)
2010 Narodnozabavni rock Ансамбел Жилиндра и Каламари – (16 пф)
2011 No one Маја Кеуц 13 (3 пф)

Такмичења по узору на Песму Евровизије[уреди]

  • Дечја песма Евровизије (енгл. Junior Eurovision Song Contest), такмичење за певаче до 15 година старости, формата и пропозиција налик на Песму Евровизије, одржава се од 2003. године, такође у организацији Европске уније за радиодифузију. ЕУР је такмичење основала по узору на дечје такмичење песама, касније „Нордијску дечју Евровизију“, која је од 2000. године одржавана у Данској.
  • Међународни фестивал песама у Сопоту, одржаван повремено од 1961. у Сопоту у Пољској.
  • Песма Интервизије, такмичење по узору на Песму Евровизије на којем су учествовале земље бившег Источног блока, које је организовала Интервизија, телевизијска мрежа националних емитера ових социјалистичких земаља. Песма Интервизије је одржавана у Сопоту као замена за Међународни фестивал; укинута је 1981. када је у Пољској уведено ванредно стање, а сам Фестивал је поново организован од 1985. под старим именом.
  • Светски фестивал оријенталне музике, одржан први пут у Сарајеву, са учесницима из Азије и Европе.
  • Песма Бундесвизије, такмичење шеснаест савезних држава Немачке, које од 2005. организује утицајни забављач Штефан Раб.
  • World Vision: An American Anthem („Светска визија: Америчка химна“), предложено такмичење засновано на евровизијском формату, на који је америчка телевизијска мрежа Ен-Би-Си откупила права од ЕУР. На такмичењу би, ако буде остварено, учествовале песме из 50 америчких савезних држава, а замишљено је као конкуренција Идолу.[84]
  • Плес Евровизије, телевизијско такмичење у плесном спорту, које се одржава од 2007. у огранизацији ЕУР и Би-Би-Сија.

На јесен 2005, ЕУР је организовала посебан програм као прославу педесетогодишњице Песме Евровизије, који је, под називом Честитамо! (по истоименој песми, са којом је Клиф Ричард представљао Уједињено Краљевство 1968) одржан у Копенхагену. У опуштеном програму слављеничке атмосфере, који је водила Катрина Лесканич, учествовао је уживо велики број учесника из првих 50 година и приказани исечци из историје такмичења, а међу 14 песама које су претходно одабрали ЕУР и публика гласањем преко Интернета, бирана је телегласањем најпопуларнија песма Евровизије свих времена, за коју је изабрана песма Waterloo шведских представника АББА 1974.


Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Каткад и (неправилно) Такмичење за песму Евровизије.
  2. ^ ((en))Live Webcast (Пренос уживо.) eurovision.tv, 2006, овде у архиви Web Archive., Приступљено 7. 1. 2008.
  3. ^ ((en))Finland wins Eurovision contest. (Финска победила на такмичењу Евровизије.) Ал Џазира, 21. мај 2006., Приступљено 7. 1. 2008.
  4. ^ ((en))Eurovision Song Contest — International Music Program. (Песма Евровизије — међународни музички програм.) Метју Мареј, museum.tv (Музеј радиодифузних комуникација)., Приступљено 7. 1. 2008.
  5. ^ ((en))Eurovision Trivia. (Евровизијске занимљивости.) Би-Би-Си, 5. мај 2002., Приступљено 7. 1. 2008.
  6. ^ ((en))EBU plans for the future. (Планови Европске уније за радиодифузију за будућност.) eurovision.tv, 9. мај 2007., Приступљено 7. 1. 2008.
  7. ^ ((en))Webcasting and the Eurovision Song Contest. (Емитовање преко Мреже и Песма Евровизије.) Филип Лавен, EBU Technical Review (Техничка ревија ЕУР), Европска унија за радиодифузију, број 291, јул 2002, уредничка колумна., Приступљено 7. 1. 2008.
  8. ^ ((en))Eurovision song contest 2006 - live streaming. (Песма Евровизије 2006. - пренос живим током.) Октошејп, 8. јун 2006., Приступљено 7. 1. 2008.
  9. ^ а б Patrick Jaquin Eurovision's Golden Jubilee
  10. ^ bbc.co.uk History of Eurovision
  11. ^ George T. Waters Eurovision: 40 years of network development, four decades of service to broadcasters
  12. ^ David Fisher Media Statistics: 1951
  13. ^ а б в г д ђ е „Historical Milestones“. eurovision.tv. 2005 Приступљено 26. 5. 2006.. 
  14. ^ ((fr))Histoire 1956 à 1959. (Историја од 1956. до 1959). Франк Томас и Лоран Балмер, eurovision-fr.net, 1999–2006., Приступљено 7. 1. 2008.
  15. ^ ((en))Eurovision Operations Department. (Одељење за операције Евровизије.) Европска унија за радиодифузију, ebu.ch, 8. јун 2007., Приступљено 7. 1. 2008.
  16. ^ ((en))Spectra's Eurovisiondiary now online. (Спектрин евровизијски дневник је сада онлајн.) Итамар Барак, esctoday.com, 17. април 2007., Приступљено 12. 1. 2008.
  17. ^ а б ((en))1974: Brighton, United Kingdom. (1974: Брајтон, Уједињено Краљевство.) eurovision.tv, овде у Web Archive., Приступљено 11. 1. 2008.
  18. ^ ((en))'Riverdance' ten years on. ('Риверденс' десет година касније.) Клајв Барнс, riverdance.com., Приступљено 12. 1. 2008.
  19. ^ а б в г ((en))Eurovision 2008 - format confirmed! (Евровизија 2008: формат потврђен!) Бери Виникер, esctoday.com, 21. новембар 2007., Приступљено 13. 1. 2008.
  20. ^ а б ((en))Membership conditions—Active membership. (Услови чланства—Активно чланство.) Европска унија за радиодифузију, ebu.ch, верзија од 8.8.2007., Приступљено 9. 1. 2008.
  21. ^ ((en))Extracts from the radio regulations. (Изводи из одредаба о радију.) Међународна унија за телекомуникације, издање из 1990, измењено 1994, на мрежном месту Европске уније за радиодифузију, ebu.ch., Приступљено 9. 1. 2008.
  22. ^ ((en))Radio regulations; Article 5: Frequency allocations. (Одредбе о радију; члан 5: Алокације фреквенција.) Међународна унија за телекомуникације, верзија од 1. септембра 2005., Приступљено 9. 1. 2008.
  23. ^ ((en))The Eurovision Song Contest 1956 - present. (Песма Евровизија 1956 - данас.) Би-Би-Си, 26. април 2007., Приступљено 9. 1. 2008.
  24. ^ До уједињења Немачке 1990, учествовала је, и у неким годинама представљана као, Западна Немачка.
  25. ^ ((en))Top TV ratings for Melodifestivalen. (Високи телевизијски рејтинзи за Мелодифестивален.) Стела Флорас, esctoday.com, 3. јануар 2007., Приступљено 9. 1. 2008.
  26. ^ ((en))Bulgaria: EuroBGVision participants announced. (Бугарска: Објављени учесници ЕвроБГвизије.) Стела Флорас, esctoday.com, 27. септембар 2007., Приступљено 9. 1. 2008.
  27. ^ ((en))Ukraine. (Украјина.) esctoday.com., Приступљено 9. 1. 2008.
  28. ^ ((es))Operación Triunfo: Un intenso camino hacia el festival de eurovision. Terra Networks España., Приступљено 9. 1. 2008.
  29. ^ Ukrainian hosts' high hopes for Eurovision. (Велике наде украјинских домаћина за Евровизију.) Хелен Фокс, Би-Би-Си њуз, 19. мај 2005., Приступљено 8. 1. 2008.
  30. ^ ((en))Millstreet. (Милстрит.) cork-guide.ie., Приступљено 8. 1. 2008.
  31. ^ ((en))Eurovision 1993 - The Venue. (Евровизија 1993 - место одржавања.) doteurovision.com., Приступљено 8. 1. 2008.
  32. ^ ((en))2007 bids [1: Helsinki and Turku.] (Понуде за 2007 [1]: Хелсинки и Турку.) Ситсе Бакер, esctoday.com, 31. мај 2006., Приступљено 8. 1. 2008.
  33. ^ ((en))Where Do We Put The Foreign Tourists? (Где да сместимо стране туристе?) Џон Мароун, The Ukrainian observer., Приступљено 8. 1. 2008.
  34. ^ а б в г д ђ е ж з ((en))Rules of the 2005 Eurovision Song Contest. (Правила Песме Евровизије 2005.) eurovision.tv, 2005, овде у Web Archive., Приступљено 7. 1. 2008.
  35. ^ а б ((en))Rehearsal Schedule. (Распоред проба.) eurovision.tv, 2006, овде у Web Archive., Приступљено 7. 1. 2008.
  36. ^ а б Latest news from Athens. (Последње вести из Атине.) eurovision.tv, 11. мај 2006, овде у Web Archive., Приступљено 7. 1. 2008.
  37. ^ ((en))Athens 2006: where's the party? (Атина 2006: где је журка?) Ситсе Бакер, esctoday.com, 3. мај 2006., Приступљено 7. 1. 2008.
  38. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ ((en))О'Конор, Џон Кенеди. The Eurovision Song Contest 50 Years The Official History. („Песма Евровизије 50 година, званична историја.“) Лондон 2005, Карлтон букс лимитед. ISBN 1-84442-586-X.
  39. ^ а б ((en))Eurovision 2004: Voting Briefing. (Евровизија 2004: о гласању.) eurovision.tv, 12. мај 1004, овде у Web Archive., Приступљено 10. 1. 2008.
  40. ^ ((en))Eurovision 2009: The juries are back in the final! (Евровизија 2009: Жирији назад у финалу!) Stela Floras (Стела Флорас), esctoday.com, 14. септембар 2008., Приступљено 15. 09. 2008.
  41. ^ ((en))Five member juries in the Eurovision final. (Петочлани жирији у финалу Евровизије.) Stella Floras (Стела Флорас), esctoday.com, 12. децембар 2008., Приступљено 8. 5. 2009.
  42. ^ а б ((en))Exclusive: Juries also get 50% stake in Semi-Final result! („Ексклузивно: Жирији такође добијају 50% учешћа у резултату полуфинала!“) Ситсе Бакер (Sietse Bakker), Европска унија за радиодифузију, eurovision.tv, 11. октобар 2009., Приступљено 11. 10. 2009.
  43. ^ Eurovision Countdown 2009, део 2. Европска радоидифузна унија.
  44. ^ а б ((en))Results from the draw. (Резултати жребања.) eurovision.tv, 21. март 2006, овде у Web Archive., Приступљено 10. 1. 2008.
  45. ^ ((en))The A to Z of Eurovision. Би-Би-Си., Приступљено 10. 1. 2008.
  46. ^ ((en))Extracts from the rules for the 2007 Eurovision Song Contest. (Изводи из правила Песме Евровизије 2007.) Европска унија за радиодифузију, ebu.ch., Приступљено 10. 1. 2008.
  47. ^ ((en))Slovenia: Quartissimo request to perform live. (Словенија:Квартисимо захтева да изводи уживо.) esctoday.com, Stella Floras (Стела Флорас), 20. април 2009., Приступљено 8. 5. 2009.
  48. ^ „Urban Trad“. UrbanTrad.com. 28. 9. 2004. Приступљено 18. 7. 2006.. 
  49. ^ Конкурс за избор композиција за такмичење Беовизија 2008. Радио-телевизија Србије, 2007., Приступљено 11. 1. 2008.
  50. ^ ((en))Lebanon withdraws from Eurovision. (Либан се повлачи са Евровизије.) Би-Би-Си, 18. март 2005., Приступљено 11. 1. 2008.
  51. ^ ((en))-{Eurovision 1956-96. (Евровизија 1956-96.) TV & Radio Bits., Приступљено 7. 1. 2008.
  52. ^ ((en))[1] {eurovision.tv} 31.12.2010.
  53. ^ ((en))Eurovision: 2 semi finals confirmed! (Евровизија: 2 полуфинала потврђена!) Бери Виникер, 28. септембар 2007., Приступљено 13. 1. 2008.
  54. ^ ((en))Eurovision 2009: The juries are back in the final! (Евровизија 2009: Жирији се враћају у финале!) Stella Floras (Стела Флорас), esctoday.com, 14. септембар 2008., Приступљено 7. 5. 2009.
  55. ^ ((en))Four new official OGAE fan clubs. (Четири нова званична ОГАЕ клуба обожаватеља.) Роел Филипс, esctoday.com, 30. мај 2005., Приступљено 12. 1. 2008.
  56. ^ ((en))Tickets for Helsinki announced. (Објављене карте за Хелсинки.) Стела Флорас, esctoday.com, 20. новембар 2006., Приступљено 12. 1. 2008.
  57. ^ ((en))BigPoll predicts Eurovision Winner again. (Бигпол поново предвидео победника Евровизије.) esctoday.com, Barry Viniker (Бари Виникер), 17. мај 2009., Приступљено 19. 5. 2009.
  58. ^ ((en))The Eurovision 2009 Marcel Bezençon Awards. (Марсел Безенсон награде на Евровизији 2009.) esctoday.com, 17. мај 2009., Приступљено 19. 5. 2009.
  59. ^ ((en))The Barbara Dex Award. (Награда Барабара Декс)., Приступљено 19. 5. 2009.
  60. ^ Музика у ритму политике. Мирјана Пејак, „Илустрована политика“, број 2418, 21. мај 2005., Приступљено 14. 03. 2008.
  61. ^ ((en))Eurovision Winners (and Losers). Енди Хјуз, UKnetguide., Приступљено 14. 03. 2008.
  62. ^ а б в ((en))A spectacle so bad it's good. Џесика Грант Јоргенсен, Си-Би-Си њуз, 23. јун 2006., Приступљено 13. 03. 2008.
  63. ^ а б ((en))Finns 'Turn the Amps Up,' Win Eurovision. Џил Лолес (Jill Lawless), Асошијејтед прес, у „Вашингтон посту“, 20. мај 2006., Приступљено 13. 03. 2008.
  64. ^ а б ((en))Bubble rapt. Сиднеј морнинг хералд, 17. мај 2004., Приступљено 13. 03. 2008.
  65. ^ ((en))Germany 1982 - "Ein Bisschen Frieden". All kinds of everything., Приступљено 14. 03. 2008.
  66. ^ ((en))Eurovision: Is it time to switch the contest off? (Евровизија: Да ли је време да искључимо такмичење?) Би-Би-Си, 19. мај 200., Приступљено 14. 03. 2008.
  67. ^ ((en))In the commentary box with Sir Terry. (У коментаторској кабини са сером Теријем.) Би-Би-Си, 12. мај 2007., Приступљено 14. 03. 2008.
  68. ^ Daniel Fenn, Omer Suleman, Janet Efstathiou & Neil F. Johnson, Oxford University (22. 5. 2006.). „Connections, cliques and compatibility between countries in the Eurovision Song Contest“ (PDF). arxiv.org Приступљено 2. 5. 2007.. 
  69. ^ Laura Spierdjik & Michel Vellekoop, University of Twente (18. 5. 2006.). „Geography, Culture, and Religion: Explaining the Bias in Eurovision Song Contest Voting“ (PDF). rug.nl Приступљено 18. 4. 2007.. 
  70. ^ ((en))Austria will not go to Belgrade. esctoday.com, Стив Холијер, 20. новембар 2007., Приступљено 14. 03. 2008.
  71. ^ ((en))UK act hits Eurovision low. (Извођачи из УК на најнижој евровизијској тачки.) Би-Би-Си, 25. мај 2003., Приступљено 14. 03. 2008.
  72. ^ ((en))Svante Stockselius: "No irregularities in Moldova". esctoday.com, Роел Филипс, 12. јун 2005., Приступљено 14. 03. 2008.
  73. ^ ((en))MP demands Eurovision vote change. (Посланик захтева измену евровизијског гласања.) Би-Би-Си, 15. мај 2007., Приступљено 14. 03. 2008.
  74. ^ ((en))From national pride to global kitsch: the Eurovision Song Contest. (Од националног поноса до глобалног кича: Песма Евровизије.) Филип Ле Герн (Philippe Le Guern), Универзитет Лил 1., Приступљено 14. 03. 2008.
  75. ^ Рекордна гледаност “Песме Евровизије 2008” у Србији. Радио-телевизија Србије, 25. мај 2008., Приступљено 21. 5. 2009.
  76. ^ До 2008, укупно су 34 пута победила даме (укључујући женске саставе), 10 пута мушкарци (укључујући мушке саставе), и 12 пута музичке групе које су укључивале извођаче оба пола.
  77. ^ Пуни резултати Песме Евровизије 1956. никада нису објављени; познат је само победник.
  78. ^ 1969. године четири песме су делиле прво место, пошто тада још увек није било пропозиција за случај једнаког броја поена.
  79. ^ Види #Више песама са највећим бројем поена.
  80. ^ ((en))Eurovision Medal Table. (Евровизијска табела медаља.) All Kinds of Everything/The Irish Eurovision Website., Приступљено 7. 1. 2008, подаци освежени за 2009.
  81. ^ ((en))Live coverage: first Albanian semi final. (Извештај уживо: прво албанско полуфинале.) Маркус Клир, esctoday.com, 14. децембар 2007., Приступљено 13. 1. 2008.
  82. ^ ((en))Live coverage: second Albanian semi final. (Извештај уживо: друго албанско полуфинале.) Маркус Клир, 15. децембар 2007., Приступљено 13. 1. 2008.
  83. ^ ((en))bhfinals. eurobosnia.com., Приступљено 13. 1. 2008.
  84. ^ ((en))US to emulate Eurovision contest. („САД ће имитирати евровизијско такмичење.“) Би-Би-Си, 11. фебруар 2006., Приступљено 10. 1. 2008.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :


Сјајни чланак Чланак Песма Евровизије је пример међу сјајним чланцима.
Позивамо и Вас да напишете и предложите неки сјајан чланак.