Пестициди
Под пестицидима подразумевамо производе хемијског или биолошког порекла који су намењени заштити економски значајних биљака и животиња од корова, болести, штетних инсеката, гриња и других штетних организама. Под штетношћу се подразумева економска штета људској пољопривреди и индустрији - смањење приноса или количине/квалитета добијене хране. Штетност није биолошка, нити еколошка особина организама. Свако коришћење пестицида са собом носи негативне последице на екосистем у коме се примењује и околне екосистеме. Смањење употребе пестицида је један од темеља одрживе пољопривреде и идеја одрживог развоја.[1]
Садржај |
Подела према намени[уреди]
- Акарициди – средства за сузбијање штетних гриња
- Фунгициди – средства за сузбијање гљива
- Хербициди – средства за сузбијање корова
- Инсектициди – средства за сузбијање штетних инсеката
- Лимациди – средства за сузбијање пужева
- Нематоциди – средства за сузбијање штетних нематода
- Родентициди – средства за сузбијање штетних глодара
- Репеленти – средстава за одбијање дивљачи
- Регулатори раста – средства за регулацију раста биљака
- Оквашивачи – средства за побољшање квашљивости и лепљивости
Руковање средствима за заштиту биља[уреди]
Имајући у виду да су пестициди средства чијом неправилном применом лако долази до штетних последица по човека и по његову околину потребно је знати како се њима правилно рукује.
Пре сваке употребе потребно је је бити правилно заштићен, односно носити заштитно одело, заштитне рукавице и заштитне наочаре. Средства припремати у за то посебно намењеној просторији, заштићеној од ветра нарочито када су у питању прашкасти препарати. Уколико је потребно мешати средсто употребљавамо посуде које се користе само за пестициде. Исто се односи и на мензуре или друге мерне посуде. Након употребе сву апаратуру / прскалице и посуде / треба добро опрати.[2][3]
Мере опреза[уреди]
Током третирања не сме се јести, пити и пушити. Не вршити третирање по изузетно топлом и ветровитом времену, пазити на заношење на суседне културе, вртове и паркове (у урбаним срединама), итд. По завршеном третирању прскалицу опрати млаком водом, скинути заштитно одело и осталу заштитну опрему те се умити млаком водом.
Складиштење средстава[уреди]
Средства се чувају у оригиналној и добро затвореој амбалажи, у добро закључаној, сувој и проветреној просторији, удаљено од извора ватре, изван дохвата деце и неупућених особа, одвојено од хране, пића и сточне хране.
Празну амбалажу уништити на начин прописан „Правилникон о врстама амбалаже за пестициде и ђубрива и о уништавању пестицида и ђубрива“ објављеном у Службеном гласнику СРЈ бр. 35/99. Празна амбалажа се испере најмање три пута и та течност се дода течности за прскање, а затим се избуши како би се учинила неупотребљивом. Таква амбалажа се скупља на одређено и осигурано место у посебне контејнере.
Извори[уреди]
- ^ Jugoslav Stajkovac, Branka Amidžić, Jelena Biočanin, PESTICIDI I IZVORI ZAGAĐENJA U ŽIVOTNOJ SREDINI I ZNAČAJ REMEDIJACIJE U SANACIJI KONTAMINACIJE , 1st International Conference ′′ECOLOGICAL SAFETY IN POST-MODERN ENVIRONMENT′′ 26-27. Juny 2009. Banja Luka,RS, BiH[1]
- ^ Mitić N, Pesticidi u poljoprivred i sumarstvu u Jugoslaviji, IK"Grmeč", Beograd,1998.
- ^ Biočanin R., Amidžić B. Zaštita radne i životne sredine - Crne prognoze, Vojni informator br. 4-5, "VOJSKA", Beograd, 2004.
Спољашње везе[уреди]
