Пестициди

Из Википедије, слободне енциклопедије
Cropduster spraying pesticides.jpg

Под пестицидима подразумевамо производе хемијског или биолошког порекла који су намењени заштити економски значајних биљака и животиња од корова, болести, штетних инсеката, гриња и других штетних организама. Под штетношћу се подразумева економска штета људској пољопривреди и индустрији - смањење приноса или количине/квалитета добијене хране. Штетност није биолошка, нити еколошка особина организама. Свако коришћење пестицида са собом носи негативне последице на екосистем у коме се примењује и околне екосистеме. Смањење употребе пестицида је један од темеља одрживе пољопривреде и идеја одрживог развоја.[1]

Подела према намени[уреди]

  1. Акарициди – средства за сузбијање штетних гриња
  2. Фунгициди – средства за сузбијање гљива
  3. Хербициди – средства за сузбијање корова
  4. Инсектициди – средства за сузбијање штетних инсеката
  5. Лимациди – средства за сузбијање пужева
  6. Нематоциди – средства за сузбијање штетних нематода
  7. Родентициди – средства за сузбијање штетних глодара
  8. Репеленти – средстава за одбијање дивљачи
  9. Регулатори раста – средства за регулацију раста биљака
  10. Оквашивачи – средства за побољшање квашљивости и лепљивости

Руковање средствима за заштиту биља[уреди]

Hazardous-pesticide.jpg

Имајући у виду да су пестициди средства чијом неправилном применом лако долази до штетних последица по човека и по његову околину потребно је знати како се њима правилно рукује.

Пре сваке употребе потребно је је бити правилно заштићен, односно носити заштитно одело, заштитне рукавице и заштитне наочаре. Средства припремати у за то посебно намењеној просторији, заштићеној од ветра нарочито када су у питању прашкасти препарати. Уколико је потребно мешати средсто употребљавамо посуде које се користе само за пестициде. Исто се односи и на мензуре или друге мерне посуде. Након употребе сву апаратуру / прскалице и посуде / треба добро опрати.[2][3]

Мере опреза[уреди]

Током третирања не сме се јести, пити и пушити. Не вршити третирање по изузетно топлом и ветровитом времену, пазити на заношење на суседне културе, вртове и паркове (у урбаним срединама), итд. По завршеном третирању прскалицу опрати млаком водом, скинути заштитно одело и осталу заштитну опрему те се умити млаком водом.

Складиштење средстава[уреди]

Средства се чувају у оригиналној и добро затвореој амбалажи, у добро закључаној, сувој и проветреној просторији, удаљено од извора ватре, изван дохвата деце и неупућених особа, одвојено од хране, пића и сточне хране.

Празну амбалажу уништити на начин прописан „Правилникон о врстама амбалаже за пестициде и ђубрива и о уништавању пестицида и ђубрива“ објављеном у Службеном гласнику СРЈ бр. 35/99. Празна амбалажа се испере најмање три пута и та течност се дода течности за прскање, а затим се избуши како би се учинила неупотребљивом. Таква амбалажа се скупља на одређено и осигурано место у посебне контејнере.

Извори[уреди]

  1. ^ Jugoslav Stajkovac, Branka Amidžić, Jelena Biočanin, PESTICIDI I IZVORI ZAGAĐENJA U ŽIVOTNOJ SREDINI I ZNAČAJ REMEDIJACIJE U SANACIJI KONTAMINACIJE , 1st International Conference ′′ECOLOGICAL SAFETY IN POST-MODERN ENVIRONMENT′′ 26-27. Juny 2009. Banja Luka,RS, BiH[1]
  2. ^ Mitić N, Pesticidi u poljoprivred i sumarstvu u Jugoslaviji, IK"Grmeč", Beograd,1998.
  3. ^ Biočanin R., Amidžić B. Zaštita radne i životne sredine - Crne prognoze, Vojni informator br. 4-5, "VOJSKA", Beograd, 2004.

Спољашње везе[уреди]