Петар Јовановић (географ)
| Петар Јовановић | |
|---|---|
 Петар Јовановић, српски географ и академик | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 9. март 1893. |
| Место рођења | Добрача, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 15. новембар 1957. (64 год.) |
| Место смрти | Београд, {ФНР Југославија |
| Образовање | Универзитет у Београду |
| Научни рад | |
| Поље | Географија |
| Познат по | Оснивач и управник Географског института „Јован Цвијић“ |
Петар С. Јовановић (Добрача, 25. фебруар/9. март 1893 — Београд, 15. новембар 1957) био је српски географ, професор Универзитета у Београду, академик САНУ.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је у селу Добрачи од оца Светозара и мајке Росе. Гимназију је завршио 1912. у Крагујевцу, а затим је уписао студије на Филозофском факултету у Београду. Учествовао је у Првом светском рату, прво као ђак-наредник, а затим као официр. Студирао је у Риму, Фиренци и Паризу. Дипломирао је 1920. у Београду. Био је асистент Јована Цвијића од 1919. године. Одбранио је 1922. докторску тезу „Прибрежни језерски рељеф београдске околине“. Предавао је на Универзитету у Скопљу, где је био доцент, ванредни професор и редовни професор од 1932. године. Из Скопља су га 1941. протерали бугарски окупатори. Пензионисан је у Београду децембра 1942. године, па је после Другог светског рата враћен као редовни професор географије на Филозофском факултету у Београду.[1]
Био је шеф Катедре за географију Природно-математичког факултета Универзитета у Београду, оснивач и управник Географског института „Јован Цвијић“ при САНУ.[2]
Дописни члан Српске академије наука и уметности постао је 1946. године, а редовни 1948. Био је секретар САНУ у периоду 1948-1957. Био је ожењен и имао сина Бранислава и кћи Паву.[1]
У оквиру пројекта „Живот и дело српских научника“ његову биографију је написао Милош Зеремски, објављено 2000. године у 6. књизи ове едиције. стр. 265-293.[3]
Спортски радник[уреди | уреди извор]
Између два светска рата био је оснивач и дугогодишњи председник Планинарског друштва Југ у Скопљу, а после Другог светског рата један од оснивача Планинарског друштва Јован Цвијић у Београду, његов председник и члан Главног одбора Планинарског савеза Србије.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Симо Ц. Ћирковић: Ко је ко у Недићевој Србији 1941-1944, изд. Просвета, Београд 2009, одредница „Јовановић, Петар С.“ pp. 241.
- ^ Драгутин Петровић: Пола века од смрти Петра С. Јовановића, Приступљено 21. 10. 2018.
- ^ Издања САНУ, Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ Енциклопедија физичке културе ЈЛЗ Загреб 1975. том 1. стр 409.
