Петар Драпшин

ПЕТАР ДРАПШИН
Петар Драпшин
Датум рођења	15. новембар 1914.
Место рођења	Турија,  Аустроугарска
Датум смрти	2. новембар 1945. (31 год.)
Место смрти	Београд, Југославија
Професија	војно лице
Члан КПЈ од	1937.
Учешће у ратовима	Шпански грађански рат Народноослободилачка борба
У току НОБ-а	командант Четврте армије ЈА,
Служба	НОВ и ПО Југославије Југословенска армија
Чин	генерал-лајтант
Народни херој од	24. јула 1953.
Одликовања

Петар Драпшин (Турија, 15. новембар 1914 — Београд, 2. новембар 1945), учесник шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, генерал-лајтант ЈА и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 15. новембра 1914. године у селу Турији, у близини Србобрана. Потиче из сиромашне сељачке породице. Основну школу завршио у Турији, а нижу гимназију у Србобрану. После гимназије, отишао је на занат у Београд.

После заната уписао је средњетехничку школу, коју је завршио 1935. године. За време школовања дошао је у додир са радничким покретом и укључио се у његов рад. Литерарна дружина средњетехничке школе коју је Драпшин похађао у Београду била је платформа за окупљање напредне омладине, а Драпшин је био један од њених најактивнијих чланова. Учествовање у акцијама које је организовао СКОЈ довео је Драпшина у редове Савеза комунистичке омладине Југославије, а мало касније и на дужност секретара организације СКОЈ-а Средњетехничке школе у Београду. Године 1937. Драпшин одлази у Праг на студије, на тамошњем Техничком факултету.

Привучен ослободилачком борбом шпанског народа против генерала Франциска Франка, после краћег времена одлази да се бори на пољима Андалузије. Као одличан и храбар борац Шпанске републиканске армије истакао се борбама код Алмансе и на Мадридском фронту. После Франковог тријумфа, Драпшин са осталим борцима интернационалних бригада одлази у Француску, одакле је интерниран у логор. Бекство које је организовала КПЈ преко својих канала, Драпшин је искористио да би побегао у Загреб. Одатле је прешао у Херцеговину и већ у првим данима рата постао један од организатора устанка.

Петар Драпшин је имао чин капетана шпанске републиканске армије, слично као и Пеко Дапчевић, Коста Нађ, Иван Гошњак, Франц Розман Стане и многи други. У Херцеговини је постао заменик команданта оперативне зоне. Истакавши се на тој дужности добрим руковођењем, постављен је за команданта. У Херцеговини се налазио под илегалним именом Петар Илић Шпанац. У Херцеговини је због грешака био партијски кажњен, што га је тешко погодило. Партија му даје нови задатак за искупљање. Петар Драпшин је послат у Славонију, где обавља дужност команданта Дванаесте славонске дивизије од јануара 1943. године.

У лето 1944. године постао је за заменика команданта Главног штаба НОВ и ПО Хрватске. Крајем 1944. послат је у Далмацију за команданта Осмог корпуса НОВЈ.

Први чин - пуковника, добио је 1. маја 1943. године. У чин генерал-мајора унапређен је 1. новембра 1943, а у чин генерал-лајтанта 3. јануара 1945. године.

Када је у фебруару 1945. формирана Четврта југословенска армија, генерал-лајтнант Петар Драпшин је постављен за њеног команданта. У Штабу се на месту начелника Армије налазио генерал-лајтант Павле Јакшић, а на месту политичког комесара армије пуковник Бошко Шиљеговић. Читав Штаб Четврте армије је имао задатак да борбе пренесе према словеначко-италијанској граници, да се ослободи Хрватско приморје, Истра и Трст. Генерал Драпшин је био чувен по томе што су његови тенкови загазили Трстом. Ту је био заробљен и уништен велики број непријатељских снага. Борби за Трст су претходиле успешно руковођене операције: десант на Истру, ослобођење Тржића и Горице. Драпшинова армија је такође имала задатак да затвори италијанску границу и уништи остатке Српског Добровољачког Корпуса који се повлачио према Италији.

На првим изборима за уставотворну скупштину, новембра 1945. године, кандидован је за народног посланика, али је његову војну славу прекинуо несрећни случај при ком је погинуо 2. новембра 1945. године у Београду. Наиме, пиштољ којим је руковао је случајно опалио и усмртио га. Сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.

Посмртно је одликован Орденом партизанске звезде првог реда, а 24. јула 1953. године, указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, проглашен је за народног хероја.

Литература

Портал НОБ Део искључиво посвећен Народноослободилачкој борби.

• „Народни хероји Југославије“. Београд: Младост. 1975.