Петар Пален

Из Википедије, слободне енциклопедије
Петар Пален

Palen P A.jpg
гроф фон дер Пален

Лични подаци
Пуно име Петар Лудвиг Алексејевич фон дер Пален
Датум рођења 17. јул 1745.
Место рођења Палмсе (Руска Империја)
Датум смрти 13. фебруар 1826.
Место смрти Митава (Руска Империја)

Петар Лудвиг Алексејевич фон дер Пален (рус. Пётр-Людвиг Алексеевич фон дер Пален, њем. Peter Ludwig von der Pahlen; Палмсе, 17. јул 1745Митава, 13. фебруар 1826) је био руски војсковођа, генерал коњице, војни генерал-губернатор Санкт Петербурга и шеф тајне полиције. Био је главни организатор завјере против руског императора Павла I Петровича.

Биографија[уреди]

Потиче из прибалтичке племићке породице, отац му је био барон Арендт Дитрих Пален (17071753). Родио се 17. јула 1745. године. Од 1760. служио је у коњичкој гарди, учествовао у руско-турским ратовима. Био је рањен код Бендераха и награђен је 1. новембра 1770. Орденом Светог Георгија четвртог степена.

За вријеме другог Руско-турског рата истакао се у бици код Очакова, а 14. априла 1789. је добио Орден Светог Георгија трећег степена.

Од 1792. је био управник Ришког намесништва, водио је преговоре о припајању Курландије, Семигалије и Пиљтенског округа Русији. Од 1795. био је генерал-губернатор Курландске губерније.

Император Павле га је 3. децембра 1796. именовао за шефа Ришког кирасирског пука који се налазио у Риги, но ускоро је постао један од првих који се нашао у сукобу са ватреним кнезом П. А. Зубовим. У јануару 1797. био је одстрањен од дужности губернатора, а 26. фебруара био је одстрањен од дужности шефа Ришког кирасирског пука и искључен из службе. Међутим, поново је био примљен у службу и именован је за инспектора коњице и за командира Коњичког пука тјелесне гарде. Брзо је придобио повјерење императора.

Имајући неограничену милост цара Павла, у сљедеће три године (17981801) је био именован за војног губернатора Санкт Петербурга, за начелника остијских губернија и за инспектора 6. војне инспекције.

Био је велики канцелар Малтешког реда, главни директор пошта, члан савјета и Колегијума иностраних послова.

У вријеме док је Пален обављао дужност петербуршког војног губернатора (1798—1801) донесен је Статут престоног града Санкт Петербурга (1798). Завршена је градња Михајловског замка и зграде Морског кадетског корпуса, а саграђени су кипови П. А. Румјанцеву и А. В. Суворову на Марсовом пољу. Основана је руско-америчка компанија ради снабдијевања руских америчких колонија.

У августу 1800. био је отпуштен са дужности војног губернатора (био је именован за команданта јединице у рату), али је 21. октобра поново био именован за војног губернатора престонице и добио је грофовску титулу. Пошто је сматрао свој положај недодирљивим, ушао је у завјеру против императора Павла. Заједно са П. А. Зубовим постао је један од руководилаца и организатора завере. Добио је на превару од императора Павла писмено наређење за хапшење насљедника престола и показао га је престолонасљеднику Александру Павловичу, како би добио његову подршку у завјери. Присуствовао је приликом убиства Павла у ноћи 12. марта 1801. године.

После убиства Павла имао је велики утицај на Александра и постао је прво лице у држави. Али због убиства њеног мужа, Пален је постао непријатељ императорке Марије Фјодоровне, и то га је спречило да врши важније дужности код императора Александра. Дана 1. априла 1801. био је отпуштен из службе и протјеран на своје имање у Курландију. Умро је 13. фебруара 1826. у Митави.

Био је један од најмоћнијих државника у историји Руске Империје. Често је описиван као човјек који је против своје воље учествовао у завјери, трудећи се да заштити Русију од тиранина.

Види још[уреди]

Извори[уреди]