Петар Пан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Петар Пан (филм).
Илустрација Петра Пана док свира фрулу из 1911.

Петар Пан је лик ког је створио шкотски писац и драматург Џејмс Метју Бари. Петар Пан је несташни дечак који може да лети и никада не стари. Петар Пан проводи своју бескрајну авантуру из детињства на малом острву Недођије као вођа своје банде, Изгубљени дечаци. У додиру је са сиренама, вилама, гусарима, Индијанцима и повремено са децом изван Недођије.

Порекло[уреди]

Насловна страна из 1915.

Петар Пан се појављује у Баријевом делу Мала бела птица из 1902. године. Најпознатија авантура Петра Пана се први пут појављује 27. децембра 1904, у облику позоришне представе под називом Петар Пан, дечак који никада не жели да одрасте. Представа је 1911. допуњена и претворена у роман под насловом Петар и Венди.

Изглед[уреди]

Бари никада није описао Петра Пана до детаља, чак и у роману Петар и Венди препуштено је читаоцима да га сами замишљају. Бари га описује као прелепог дечака са прелепим осмехом. У представи Петар Пан је обучен у јесење лишће и паукову мрежу. Његово име и то што свира флауту сугеришу на митског бога Пана.

Петра Пана је традиционално на позорници глумила жена. у оригиналној продукцији Велике Британије, обучен је у црвенкасту тунику и зелене хеланке. Ранија издања увек описују Петра Пана у црвенкастој гардероби, док зелена постаје популарна 20-их година 20. века, а захваљујући Дизнијевој адаптацији Петар Пан остаје у зеленој гардероби.

У Дизнијевом цртаном филму Петар Пан носи зелену тунику кратких рукава, зелене хеланке и зелену капу са црвеним пером у њој. Има уши као вилењак, браон очи и тамно црвену косу.

Особине[уреди]

Раздраган је и воли да се хвали и да истакне све што уради. У књизи и представи, ако и у обе филмске адаптације Петар Пан представља себичност деце, која се види у његовој заборавности и себичном понашању. Самоуверен је када дође у опасност, али и сам Бари је у роману написао да се Петар Пан на Маронеровом камену плашио да ће умрети, али је и ту показао свој ноншалантни став рекавши да ће смрт бити јако велика авантура. У неким варијантама приче Петар Пан може бити и врло арогантан. У Дизнијевој адаптацији (1953) он Изгубљене дечаке назива Тупанима, а када Венди и њена браћа желе да оду, он арогантно помисли да је то зато што желе да одрасту.

Пријатељи[уреди]

Венди Дарлинг

Нагађало се да је Венди заљубљена у Петра Пана, али не може да буде са њим због његове неспособности да узврати осећања. У филму из 2003. та љубав је обострана. У оригиналном роману Петар Пан одлази у стварни свет и постаје пријатељ са Вендином ћерком Џејн.

Звончица

Звончица је вила и најбољи је пријатељ Петра Пана и често воли да га љубоморно чува од других људи. Њена љубомора се види у Дизнијевој адаптацији када наговара Изгубљене дечаке да је гађају стрелама.

Изгубљени дечаци

Петар Пан је вођа Изгубљених дечака. Изгубљени дечаци су: Безуби, Шиља, Коврџави, Близанци. Изгубљене дечаке су напустили родитеља и они су отишли у Недођију. Они су подршка Петру Пану у борбама против Куке.

Џон и Мајкл Дарлинг

Вендина браћа која су са заједно са њом отишла у Недођију, Џон је старији од Мајкла и у недођији показује велико интересовање за Куку и пирате. Мајкли је најмлађи Дарлинг и он је одувек веровао да је Петар Пан стваран, захваљујући Вендиним причама.

Непријатељи[уреди]

Капетан Кука

Највећи противник Петра Пана, рука му је одсечена у борби па уместо ње има куку. Капетан Кука се највише плаши да види своју крв и крокодила. У Дизнијевој адаптацији он жели да се освети Петру Пану, јер је његову руку бацио крокодилу.[1]

Господин Сми

Десна рука Капетана Куке. Сми је често смотан и неспособан у хватању Изгубљених дечака.

Филмови[уреди]

  • 1924 - Петар Пан - неми филм, прва адаптација представе Џ.М. Барија
  • 1953 - Петар Пан - Дизинијев анимирани филм
  • 1991 - Кука - Филм Стивена Спилберга, наставак Баријевог романа, која говори о одраслом Петру Пану који је заборавио своје детињство
  • 2002 - Повратак у Недођију - Дизнијев анимирани филм, наставак филма из 1953.
  • 2003 - Петар Пан - адаптација Баријеве приче

Статуе[уреди]

Статуе Петра Пана
Статуа у Шкотској  
Статуа у Перту, Аустралија  
Статуа у Бриселу, Белгија  
Статуа у Сент Џонсу, Канада  
Статуа у Данидину, Нови Зеланд  

Референце[уреди]