Петар Планције

Из Википедије, слободне енциклопедије
Петар Планције

Petrusplancius.gif
Петар Планције, картограф и астроном

Општи подаци
Датум рођења 1552.
Место рођења Дранутр (Шпанска Низоземска, данашња Белгија)
Датум смрти 15. мај 1622.
Место смрти Амстердам(?) (Холандија)
Рад
Поље картографија, астрономија
Познат по увођењу сазвежђа јужне хемисфере

Петар Планције (хол. Pieter Platevoet, латинизовано као Petrus Plancius; 1552, Дранутр15. мај 1622, вероватно Амстердам) је био калвинистички свештеник и теолог, али је данас познатији као картограф и астроном.

Биографија[уреди]

Рођен је у богатој породици као Питер Платевут (касније је латинизовао своје име, у складу са обичајем међу тадашњим ученим људима), и своје теолошко образовање је стицао у Француској[1], Енглеској и Немачкој[2]. Током Холандског рата за независност, Планције је био принуђен да 1585. године побегне из родне Фландрије у Холандију.[3] У Амстердаму је постао свештеник у фламанској заједници, а убрзо је постао и картограф за Холандску инсточноиндијску компанију чији је један од оснивача био и за коју је урадио више од 100 мапа.[2][3] Његово интересовање за астрономију је највероватније последица занимања за картографију и навигацију. Први је почео да користи Меркаторову пројекцију за израду навигационих карата, и сматра се да је од његових савременика једино сам Меркатор био бољи картограф од Планција.[3] Планције је припремио инструменте за навигацију и Мемоаре (упутства за навигацију) за прва два путовања бродова Холандске источноиндијске компаније до Индије.[2]

Мапа света коју је израдио Петар Планције. Између две хемисфере Земље приказане су северна и јужна хемисфера неба.

С обзиром на то да је јужно небо било недовољно познато, Планције је осетио потребу да уради детаљнију мапу светлих јужних звезда како би олакшао навигацију морнарима. Зато је обучио навигаторе Питера Кајсера и Фредерика де Хаутмана како да направе каталог звезда, који су они и донели са свог пута 15951597. Кајсер и Де Хаутман су ове звезде распоредили у дванаест сазвежђа, која је Планције искористио при изради свог глобуса 1598. године, а која су постала општеприхваћена након што их је и Јохан Бајер уврстио у своју Уранометрију. Ова сазвежђа су махом названа по животињама са којима су се морепловци сретали у јужним морима, осим сазвежђа Индус и Јужни троугао[1][3]

На свом глобусу из 1612. године, Планције је додао још 8 сазвежђа која су била његов лични допринос, а од којих су прихваћена 4 — Голуб, Жирафа, Једнорог и Јужни крст[3].

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б Virginia Trimble, Thomas Williams, Katherine Bracher, Richard Jarrell, Jordan D. Marché, F. Jamil Ragep, ed. (2007). Biographical Encyclopedia of Astronomers. Springer. стр. 911. ISBN 0387310223. 
  2. ^ а б в Cornelis Koeman (1988). Flemish and Dutch Contributions to the Art of Navigation in the XVIth Century. UC Biblioteca Geral 1. стр. 496. 
  3. ^ а б в г д Phil Simpson (2012). Guidebook to the Constellations. Springer. стр. 80-81. ISBN 1441969411. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]