Петар II Карађорђевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Петар II Карађорђевић

Краљ Петар II у униформи Југословенског војске 1966. године
Краљ Петар II у униформи Југословенског војске 1966. године

Датум рођења 6. септембар 1923.
Место рођења Београд (Краљевина СХС)
Датум смрти 3. новембар 1970. (47 година)
Место смрти Денвер (САД)
Гроб Манастир Св. Саве у Либертвилу (1970—2013),
Црква светог Ђорђа на Опленцу
Титула Краљ Југославије
Период 9. октобар 193429. новембар 1945.
Претходник/ци Александар I Карађорђевић
Наследник/ци успостављена Федеративна Народна Република Југославија
Порекло и породица
Династија Карађорђевићи
Отац Александар I Карађорђевић
Мајка Марија Карађорђевић
Супружник/ци Александра Карађорђевић
Потомство Александар Карађорђевић

Петар II Карађорђевић (Београд, 6. септембар 1923Денвер, 3. новембар 1970) био је трећи и последњи краљ Краљевине Југославије (1934—1945). Био је први син краља Александра I и краљице Марије.

У време убиства свог оца 1934. године, Петар II је био малолетан па је краљевска власт пренета на Намесништво које је у тестаменту одредио краљ Александар I, на челу са кнезом намесником кнезом Павлом Карађорђевићем, а чланови су били још Иво Перовић и Раденко Станковић. После војног пуча против кнеза Павла и владе Цветковић-Мачек који су донели одлуку о приступању Југославије Тројном пакту, Петар II је проглашен пунолетним. У земљи је владао само 19 дана, пошто је 14. априла одведен у избеглиштво након инвазије сила Осовине. Краљ Петар је најпре подржавао покрет Драгољуба Михаиловића, а када открила четничка колаборација са силама Осовине и савезници преоријентисали на партизански покрет, краљ Петар је под притиском савезника позвао своје присталице да ступе у НОВЈ. По споразуму Тита и Ивана Шубашића са краја 1944. године, краљ је марта 1945. пренео своја овлашћења на трочлано намесништво.

Краљ Петар II је збачен одлуком југословенске уставотворне скупштине 29. новембра 1945. После рата се населио у САД. Последњи је југословенски краљ.

Биографија[уреди]

Краљица Марија са синовима, принчевима Петром, Томиславом и Андрејем
Петар са оцем 1932.
Монограм Петра II, краља Југославије

Прворођени син краља Александра I и краљице Марије, рођен је у Београду (1923). Кум на крштењу му је био британски краљ Џорџ V, док су будући краљ Џорџ VI и његова жена Елизабет Боуз-Лајон били краљеви изасланици.[1] После основног образовања које је стекао на Двору, похађао је Сандроид школу у Енглеској, из које се вратио после атентата на свог оца 1934. У време убиства свог оца 1934. године, Петар II је био малолетан па је краљевска власт пренета на Намесништво које је у тестаменту одредио краљ Александар I, на челу са кнезом намесником кнезом Павлом Карађорђевићем, а чланови су били још Иво Перовић и Раденко Станковић.

У Београду је потом имао приватне наставнике, за часове фискултуре наставник је сматрао да краљ треба да има другове и позивао је неколико његових вршњака у двор, међу којима су били будући лекари Бранко Радуловић[2] и Љубомир Костић[3].

Други светски рат[уреди]

Војни удар и Априлски рат[уреди]

28. марта 1941.

Почетак Другог светског рата у Европи (1939) ставио је Краљевину Југославију пред тешку одлуку: да ли да приступи Тројном пакту (НемачкаИталијаЈапан) или да се супротстави неупоредиво снажнијем непријатељу. Одлука кнеза Павла да потпише понуђени уговор наишла је на жестоке протесте у земљи, који су 27. марта 1941. довели до кризе Владе и војног удара. Краљ Петар Други проглашен је пунолетним, и одмах преузео власт од Намесништва.

Југословенска војска била је потпуно неспремна да се одупре инвазији нацистичке Немачке која је уследила, и Југославија је за једанаест дана била окупирана. Краљ Петар II био је приморан да са никшићког аеродрома, заједно са Владом, емигрира, прво у Грчку између 14. и 16. априла[4], а затим у Јерусалим и Египат. Краљ и главни министри владе су допутовали у Лондон 21. јуна 1941,[5] где су дочекани као хероји.[6] За време свог избеглиштва краљ Петар II је довршио школовање у Кембриџу, а потом се придружио снагама британског Краљевског ратног ваздухопловства.

Деловање у емиграцији[уреди]

Упркос слому југословенске војске у земљи су оформљена два супарничка покрета отпора. Први је био Југословенска војска у отаџбини, позната и као Четнички или Равногорски покрет, на челу са ројалистом, касније генералом Драгољубом (Дражом) Михаиловићем, Министром одбране Владе у изгнанству. Други је био револуционарни партизански покрет, који је водио комуниста Јосип Броз — касније познатији као Тито. Последица је био крвави грађански рат.

Октроисани устав из 1931, по ком влада је влада одговарала краљу, а не Народној скупштини, је ставио младог и неискусног краља у центар политичких афера.[7] Млади краљ није био дорастао озбиљности ситуације и лако је потпадао под утицај чланова владе и Британаца.[8] То је прво дошло до изражаја услед Каирске афере и Симовићеве смене, после које ће млади краљ доћи под утицај свог министра двора Радоја Кнежевића. Милан Кнежевић и његов рођени брат Живан Кнежевић, као представници Лиге мајора, ће у наредном периоду имати јак утицај на младог краља Петра II, и били су сива еминенција која је стајала иза владе остарелог Слободана Јовановића.[9] Поред тога, краљеви ађунтати мајори Светислав Вохоска и Властимир Рожђаловски су такође били чланови Лиге мајора.

Промена британске политике[уреди]

Када се краљ Петар II одлучио да се ожени грчком принцезом Александром за време трајања рата, избила је криза у његовим односима са својим министрима и са Винстоном Черчилом. Председнци избегличке владе Слободан Јовановић и Милош Трифуновић и сви други српски политичари су сматрали да је неприкладно венчавати се у ратно време. Против свадбе је била и краљица Марија, и то је довело до коначног прекида њихових односа. Винстон Черчил, мада је подржавао брак представника југословенске и грчке краљевске династије, такође се противио краљевим намерама. Несрпски министри Јурај Крњевић, Јурај Шутеј и Миха Крек су били мишљења да је краљева женидба његова приватна ствар и држали су се неутрално. Са друге стране, Драгољуб Михаиловић је чврсто подржавао краљеву намере и јуна и јула 1943. је организовао прикупљање потписа југословенских грађана који су се слагали са краљевом одлуком.

Краљ Петар II 11. јануара 1944.

По повратку у Лондон из Каира, краљ се одлучио на женидбу и она је одржана 20. марта 1944. у југословенској амбасади. Међу званицама било је само 19 Југословена, а међу њима Трифуновићев наследник Божидар Пурић и Михаиловићев изасланик мајор Војислав Лукачевић, коме је краљ доделио свање свог ађутанта. Краљев кум био је британски краљ Џорџ VI. Од британске дипломатије присуствовао је само министар спољних послова Ентони Идн, док Черчил није дошао иако је био позван. Краљево венчање је рђаво одјекнуло у југословенској и светској јавности.

Черчил је 13. априла 1944. информисао краља Петра да ће, уколико не уклони Михаиловића из емигрантске владе, Велика Британија почети да третира југословенског краља и његову владу као сараднике Осовине. Краљ Петар је 29. августа 1944. године донео указ О. Бр. 881 којим се генерал Драгољуб Михаиловић разрешава дужнусти начелника Штаба Врховне команде у окупираној Југославији и ставља на располагање министру војске, морнарице и ваздухопловства.

Под притиском Британаца, у јеку битке за Србију, краљ Петар је 12. септембра 1944. позвао четнике под командом генерала Михаиловића да се ставе под команду комунистичких одреда Јосипа Броза Тита, а оне који то одбију осудио као издајнике који "злоупотребљавају име краља и ауторитет круне" ради правдања сарадње са непријатељем. Године 1944. Београд је ослобођен од стране јединица НОВЈ и Црвене армије. Поставило се питање легитимитета краљевске власти. Договором „Тито-Шубашић“ и пристанком краља Петра II решен је тај проблем формирањем прелазне владе на челу са др Шубашићем. Указом краља Петра II смењен је генерал Михајиловић са места министра војске и морнарице и на његово место постављен маршал Јосип Броз Тито.

Губитак престола и укидање монархије[уреди]

У јануару 1945. у преговорима између председника краљевске владе Ивана Шубашића и председника Националног комитета ослобођења Југославије (НКОЈ) Јосипа Броза Тита постигнут је споразум да се именује трочлано намесничко веће (један Србин - Срђан Будисављевић, један Хрват - Анте Мандић и један Словенац - Душан Сернец) које ће заступати краља Петра II за његове одсутности из земље, тј. до одлука о унутрашњем уређењу државе које ће донети Уставотворна скупштина. Након дуготрајног притиска од странке Британаца и Американаца да прихвати свршени чин или ће све одлучити и без њега, Петар је 2. март 1945. именовао намесничко веће и пренео сва политичка овлашћења на њих.

Наредне године (1945), у новембру, монархија је укинута референдумом, а Југославија се преобразила и током више од четири деценије остала једнопартијска држава под влашћу Комунистичке партије. Одлука о одрицању од својих ингеренција и преносу истих на намесништво и владу од стране једног броја историчара се сматра абдикацијом, док други сматрају да није никада абдицирао.[10][11] У изгнанству је прво живео у Лондону са својом супругом (оженио се грчком принцезом Александром, 20. марта 1944[12]) и сином Александром, рођеним 1945. Политички је био активан до смрти, тесно је сарађивао са српском емиграцијом. Последње године живота провео је у Америци. Био је на челу реду Светог Јована Јерусалимског.[13]

Последње године[уреди]

Гроб краља Петра II у Либертивилу, Илиноис, САД где је почивао од 1970. до 2013.

После неуспеле трансплантације јетре, јер је боловао од цирозе јетре, умро је у денверској болници 3. новембра 1970. године, у коју је примљен под псеудонимом Петар Петровић.[14] Сахрањен је у Цркви Светог Саве у Либертивилу (САД). Његови посмртни остаци су ексхумирани 17. јануара 2013. године са циљем да буду пренети у задужбинску Цркву Светог Ђорђа на Опленцу (код Тополе). По доласку у отаџбину његови посмртни остаци су почивали у дворској капели Светог Андреја Првозваног у склопу Двора на Дедињу.[15] Државна сахрана четири члана породице Карађорђевић обављена је 26. маја 2013. на Опленцу.[16][17] На његовој сахрани 1970. као и 2013. опело је служио исти свештеник Марко Тодоровић.[18]

Галерија[уреди]

Породица[уреди]

Родитељи[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Краљ Александар I
Kralj aleksandar1.jpg
16. децембар 1888. 9. октобар 1934.
Краљица Марија
Kraljica marija.jpg
9. јануар 1900. 22. јун 1961.

Супружник[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Краљица Александра
Aleksandra Karadjordjevic.jpg
25. март 1921. 30. јануар 1993.

Деца[уреди]

име слика датум рођења супружник
Принц Александар
HRH The Crown Prince of Serbia.jpg
17. јул 1945. Принцеза Марија; Катарина Карађорђевић

Преци[уреди]

Референце[уреди]

  1. Ђерковић (1990), стр. 37.
  2. Учио сам краља Петра да игра кликере („Вечерње новости“, 10. септембар 2011), Приступљено 8. 4. 2013.
  3. Са краљем Петром II често сам бежао са двора („Вечерње новости“, 28. јануар 2013), Приступљено 8. 4. 2013.
  4. Tomasevich (1975), стр. 263.
  5. Tomasevich (1975), стр. 262.
  6. Pavlowitch (1981), стр. 89.
  7. Kay (1991), стр. 3.
  8. Петрановић (1992), стр. 174.
  9. Tomasevich (1975), стр. 272.
  10. Краљ Петар II није абдицирао („Вечерње новости“, 1. март 2012), Приступљено 8. 4. 2013.
  11. Историчари: Краљ Петар II није абдицирао, то је Брозова кампања („Блиц“, 1. март 2012), Приступљено 8. 4. 2013.
  12. Краљ без земље и принцеза без мираза (Српско наслеђе), Приступљено 8. 4. 2013.
  13. The King Peter Order of Saint John Grand Masters ((en))
  14. Poslednja bitka kralja
  15. Петар II Карађорђевић на путу за отаџбину („Вечерње новости“, 19. јануар 2013), Приступљено 8. 4. 2013.
  16. Сахрањени Карађорђевићи на Опленцу („Вечерње новости“, 26. мај 2013)
  17. Сахрана Карађорђевића: Династији мир, а Србији помирење („Вечерње новости“, 26. мај 2013)
  18. Прота Марко Тодоровић: Сахранио сам краља два пута („Вечерње новости“, 2. јун 2013)

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

Напомена[уреди]

Напомена: Садржај ове странице је написан према званичној биографији на наведеном сајту http://www.royalfamily.org Фотографије су такође са тог сајта, дозволу за коришћење овог материјала можете погледати овде.




Претходник:
Александар I Карађорђевић
Карађорђевићи Наследник:
Александар II Карађорђевић
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}