Петар I Карађорђевић
| Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али његови извори нису најјаснији зато што нису унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете унети изворе у сам текст. | |
| Петар I Карађорђевић | |
|---|---|
| Датум рођења | 11. јул 1844. |
| Место рођења | Београд (Кнежевина Србија) |
| Датум смрти | 16. август 1921. |
| Место смрти | Београд (Краљевина СХС) |
| Титула | Краљ Србије, Краљ СХС |
| Период | 15. јун 1903 — 16. август 1921. |
| Претходник/ци | Александар Обреновић |
| Наследник/ци | Александар I Карађорђевић |
| Порекло и породица | |
| Династија | Карађорђевићи |
| Отац | Александар Карађорђевић |
| Мајка | Персида Карађорђевић |
| Супружник/ци | Зорка Карађорђевић |
| Потомство | Јелена Карађорђевић Милена Карађорђевић Ђорђе Карађорђевић Александар I Карађорђевић |
Краљ Петар I Карађорђевић (такође познат и као краљ Петар Ослободилац и Стари краљ) рођен је као пето дете кнеза Александра и кнегиње Персиде (из чувене породице Ненадовићи) из Бранковине на Петровдан, 29. јуна/11. јула 1844. године.
Садржај |
Биографија [уреди]
Младост [уреди]
Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а даље школовање је наставио у Швајцарској у заводу Венел-Оливије у Женеви. По завршеном школовању септембра 1861, Кнежевић Петар се уписује у париски Колеџ Сен-Барб, а 1862. у чувену војну Академију Сен-Сир коју завршава 1864. године. У Паризу се бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање. Оно му је отворило видике идеја политичког либерализма, парламентаризма, демократије и њених институцијама. Почетком 1868, кнежевић Петар је у Бечу штампао свој превод књиге енглеског политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила О слободи
текст, са својим предговором, који ће касније постати његов политички програм.
Политички живот [уреди]
После убиства кнеза Михаила у мају 1868, политички кругови блиски династији Обреновић прикључили су новом српском Уставу и одредбу којом се породици Карађорђевић забрањује повратак у отаџбину и одузима сва имовина.
Петар се, 1870, придружио Легији странаца француске војске и са њом учествовао у бројним борбама због чега је одликован споменицом рата од 1870. Године 1875. радио је на организовању и активно учествовао у босанско-херцеговачком устанку под псеудонимом Петар Мркоњић. Након неуспеле Тополске буне 1877, водио је живу политичку активност.
У лето 1883. године на Цетињу се оженио кнегињом Љубицом-Зорком, најстаријом кћерком црногорског књаза Николе. У том браку рођено је петоро деце: кћерке Јелена и Милена (умрла као дете), и синови Ђорђе (одрекао се права наследства престола 1909.), Александар и Андрија (умро као дете). После краћег боравка у Паризу, породица Карађорђевић преселила се на Цетиње, где је остала следећих десет година. Због лошег материјалног положаја, кнежевић Петар продао је кућу у Паризу 1894, и настанио се са породицом у Женеви. Његови контакти са људима из Србије никада нису престајали, пре свега са Николом Пашићем, прваком Радикалне странке.
Током 1897, кнежевић Петар одлази у Русију, и бива примљен код цара Николе II. Три године касније покушао је да се споразуме са краљем Александром Обреновићем о признавању кнежевске титуле и повраћају одузете имовине, али без успеха. Кнежевић Петар је још више појачао своју политичку активност за повратак у Србију. Године 1901. настојао је да ступи у ближе односе са Аустроугарском, нудећи јој свој политички програм.
Краљ [уреди]
У ноћи између 28. и 29. маја 1903. официри завереници убили су краља Александра и краљицу Драгу. Војска је извела државни удар, и прогласила кнежевића Петра Карађорђевића за краља Србије, што је својим избором потврдила Народна Скупштина 2. јун/15. јуна. После 45 година Карађорђево потомство поново долази на чело српске државе, чиме почиње нови период у њеном развоју. Крунисан је 21. септембра 1904. године.
Од самог почетка своје владавине, краљ Петар I суочио се са озбиљним препрекама. Земља је била растрзана унуташњом политичком борбом, а Аустроугарска, испрва наклоњена новом српском краљу, постала је убрзо отворени непријатељ Србије, нарочито после кризе изазване анексијом Босне и Херцеговине 1908.
Први балкански рат против Турске 1912, и Други — против Бугарске 1913. — окончани су тријумфом српске војске под врховном командом краља Петра I, и ослобађањем Рашке области, Косова, Метохије и Македоније, и њиховим припајањем Србији.
Услед сталних и тешких напора у Балканским ратовима, здравствено стање краља Петра I се погоршало, и он је 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на престолонаследника Александра. Месец дана касније, Аустроугарска је објавила рат Србији, чиме је започео Први светски рат. После величанствених победа на Церу и Колубари 1914, након уласка Немачке и Бугарске у рат 1915, српска војска била је принуђена на повлачење и напуштање земље. Албанска голгота оставила је великог трага на здравље остарелог краља. Он је ипак доживео да дочека коначну победу и ослобођење Србије, и стварање нове државе настале уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца.
Умро је 16. августа 1921. у Београду, а сахрањен је у својој задужбини на Опленцу. Због својих заслуга у Балканским ратовима и у Првом светском рату у српском народу остао је запамћен као краљ Петар I Ослободилац.
Преци [уреди]
| Петар Први Ослободилац | Отац: Александар Карађорђевић, кнез |
Деда (по оцу): Ђорђе Петровић Карађорђе, Вожд Србије |
Прадеда: Петар |
| Прабаба: Марица Живковић |
|||
| Баба (по оцу): Јелена Јовановић |
Прадеда: ? |
||
| Прабаба: ? |
|||
| Мајка: Персида Карађорђевић, кнегиња |
Деда (по мајци): Јеврем Ненадовић, војвода |
Прадеда: Јаков Ненадовић |
|
| Прабаба: ? |
|||
| Баба (по мајци): Јованка Ненадовић |
Прадеда: Младен Миловановић |
||
| Прабаба: ? |
Градови који су названи по краљу Петру [уреди]
- Мркоњић Град — (раније Варцар Вакуф) од 1924.
- Петровград — данашњи Зрењанин (од 1935. до 1946)
- Петровац на Мору — раније Кастел Ластва
Литература [уреди]
- Драгољуб Р. Живојиновић, Краљ Петар I Карађорђевић, књ. 1-3, БИГЗ, Београд 1988-1992.
- Душан Т. Батаковић (ур.), Нова историја српског народа, Наш Дом, Београд 2002.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- Историјска библиотека: Утемељење култа Петра I Карађорђевића
- Званична презентација престолонаследника Александра
- Краљ Петар I Карађорђевић до ступања на престо 1903.
- 100 година од ступања краља Петра на престо, 1903-2003
- Опленац - маузолеј породице Карађорђевић
- „Крунисање Краља Петра I Карађорђевића у Београду 1904 и други снимци.“, Најстарији сачувани српски филм.
- „Краљ Петар I открива споменик Вожду Карађорђу на Калемегдану 24. августа 1913.“
- Краљ је хтео да умре у Тополи
- Откривен непознати портрет краља Петра („Политика“, 24. мај 2011)
- Краљ подигао споменик Макрени Спасојевић из Словца („Прес“, 19. јун 2011)
- Краљ Петар и Француска („Политика“, 19. децембар 2011)
Напомена: Садржај ове странице је написан према званичној биографији на наведеном сајту http://www.royalfamily.org Фотографије су такође са тог сајта, дозволу за коришћење овог материјала можете погледати овде.
| Претходник: Кнез Александар Карађорђевић |
Карађорђевићи | Наследник: Краљ Александар I Карађорђевић |
| Претходник: {{{пре2}}} |
{{{списак2}}} | Наследник: {{{после2}}} |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
| Претходник: {{{пре5}}} |
{{{списак5}}} | Наследник: {{{после5}}} |
| Претходник: {{{пре6}}} |
{{{списак6}}} | Наследник: {{{после6}}} |