Петар I Карађорђевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Text document with red question mark.svg Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али његови извори нису најјаснији зато што нису унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете унети изворе у сам текст.
Петар I Карађорђевић

PetarI-Karadjordjevic.jpg
Датум рођења 11. јул 1844.
Место рођења Београд (Кнежевина Србија)
Датум смрти 16. август 1921.
Место смрти Београд (Краљевина СХС)
Титула Краљ Србије, Краљ СХС
Период 15. јун 1903 — 16. август 1921.
Претходник/ци Александар Обреновић
Наследник/ци Александар I Карађорђевић
Порекло и породица
Династија Карађорђевићи
Отац Александар Карађорђевић
Мајка Персида Карађорђевић
Супружник/ци Зорка Карађорђевић
Потомство Јелена Карађорђевић
Милена Карађорђевић
Ђорђе Карађорђевић
Александар I Карађорђевић

Краљ Петар I Карађорђевић (такође познат и као краљ Петар Ослободилац и Стари краљ) рођен је као пето дете кнеза Александра и кнегиње Персиде (из чувене породице Ненадовићи) из Бранковине на Петровдан, 29. јуна/11. јула 1844. године.

Садржај

Биографија [уреди]

Младост [уреди]

1860. година

Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а даље школовање је наставио у Швајцарској у заводу Венел-Оливије у Женеви. По завршеном школовању септембра 1861, Кнежевић Петар се уписује у париски Колеџ Сен-Барб, а 1862. у чувену војну Академију Сен-Сир коју завршава 1864. године. У Паризу се бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање. Оно му је отворило видике идеја политичког либерализма, парламентаризма, демократије и њених институцијама. Почетком 1868, кнежевић Петар је у Бечу штампао свој превод књиге енглеског политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила О слободиВикзиворниктекст, са својим предговором, који ће касније постати његов политички програм.

1865. година

Политички живот [уреди]

1874. година
1875. година
око 1890. године
1911. година

После убиства кнеза Михаила у мају 1868, политички кругови блиски династији Обреновић прикључили су новом српском Уставу и одредбу којом се породици Карађорђевић забрањује повратак у отаџбину и одузима сва имовина.

Петар се, 1870, придружио Легији странаца француске војске и са њом учествовао у бројним борбама због чега је одликован споменицом рата од 1870. Године 1875. радио је на организовању и активно учествовао у босанско-херцеговачком устанку под псеудонимом Петар Мркоњић. Након неуспеле Тополске буне 1877, водио је живу политичку активност.

У лето 1883. године на Цетињу се оженио кнегињом Љубицом-Зорком, најстаријом кћерком црногорског књаза Николе. У том браку рођено је петоро деце: кћерке Јелена и Милена (умрла као дете), и синови Ђорђе (одрекао се права наследства престола 1909.), Александар и Андрија (умро као дете). После краћег боравка у Паризу, породица Карађорђевић преселила се на Цетиње, где је остала следећих десет година. Због лошег материјалног положаја, кнежевић Петар продао је кућу у Паризу 1894, и настанио се са породицом у Женеви. Његови контакти са људима из Србије никада нису престајали, пре свега са Николом Пашићем, прваком Радикалне странке.

Током 1897, кнежевић Петар одлази у Русију, и бива примљен код цара Николе II. Три године касније покушао је да се споразуме са краљем Александром Обреновићем о признавању кнежевске титуле и повраћају одузете имовине, али без успеха. Кнежевић Петар је још више појачао своју политичку активност за повратак у Србију. Године 1901. настојао је да ступи у ближе односе са Аустроугарском, нудећи јој свој политички програм.

Краљ [уреди]

У ноћи између 28. и 29. маја 1903. официри завереници убили су краља Александра и краљицу Драгу. Војска је извела државни удар, и прогласила кнежевића Петра Карађорђевића за краља Србије, што је својим избором потврдила Народна Скупштина 2. јун/15. јуна. После 45 година Карађорђево потомство поново долази на чело српске државе, чиме почиње нови период у њеном развоју. Крунисан је 21. септембра 1904. године.

Од самог почетка своје владавине, краљ Петар I суочио се са озбиљним препрекама. Земља је била растрзана унуташњом политичком борбом, а Аустроугарска, испрва наклоњена новом српском краљу, постала је убрзо отворени непријатељ Србије, нарочито после кризе изазване анексијом Босне и Херцеговине 1908.

Први балкански рат против Турске 1912, и Други — против Бугарске 1913. — окончани су тријумфом српске војске под врховном командом краља Петра I, и ослобађањем Рашке области, Косова, Метохије и Македоније, и њиховим припајањем Србији.

Услед сталних и тешких напора у Балканским ратовима, здравствено стање краља Петра I се погоршало, и он је 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на престолонаследника Александра. Месец дана касније, Аустроугарска је објавила рат Србији, чиме је започео Први светски рат. После величанствених победа на Церу и Колубари 1914, након уласка Немачке и Бугарске у рат 1915, српска војска била је принуђена на повлачење и напуштање земље. Албанска голгота оставила је великог трага на здравље остарелог краља. Он је ипак доживео да дочека коначну победу и ослобођење Србије, и стварање нове државе настале уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца.

Гроб Петра I Карађорђевића

Умро је 16. августа 1921. у Београду, а сахрањен је у својој задужбини на Опленцу. Због својих заслуга у Балканским ратовима и у Првом светском рату у српском народу остао је запамћен као краљ Петар I Ослободилац.

Преци [уреди]

Преци Александра Првог Карађорђевића, три колена уназад
Петар Први Ослободилац Отац:
Александар Карађорђевић, кнез		 Деда (по оцу):
Ђорђе Петровић Карађорђе, Вожд Србије		 Прадеда:
Петар
Прабаба:
Марица Живковић
Баба (по оцу):
Јелена Јовановић		 Прадеда:
?
Прабаба:
?
Мајка:
Персида Карађорђевић, кнегиња
 Деда (по мајци):
Јеврем Ненадовић, војвода
 Прадеда:
Јаков Ненадовић
Прабаба:
?
Баба (по мајци):
Јованка Ненадовић
 Прадеда:
Младен Миловановић
Прабаба:
?

Градови који су названи по краљу Петру [уреди]

Литература [уреди]

Види још [уреди]

Спољашње везе [уреди]

Портал Биографија
Портал Историја

Са других Викимедијиних пројеката :

Напомена: Садржај ове странице је написан према званичној биографији на наведеном сајту http://www.royalfamily.org Фотографије су такође са тог сајта, дозволу за коришћење овог материјала можете погледати овде.



Претходник:
Кнез Александар Карађорђевић		 Карађорђевићи Наследник:
Краљ Александар I Карађорђевић
Претходник:
{{{пре2}}}		 {{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}		 {{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}		 {{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}		 {{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}		 {{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}

- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Петар_I_Карађорђевић&oldid=7184226“