Петар I Карађорђевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Петар I Карађорђевић

PetarI-Karadjordjevic.jpg

Датум рођења 11. јул 1844.
Место рођења Београд (Кнежевина Србија)
Датум смрти 16. август 1921.
Место смрти Београд (Краљевина СХС)
Гроб Црква Светог Ђорђа на Опленцу
Титула Краљ Србије, Краљ СХС
Период 15. јун 190316. август 1921.
Претходник/ци Александар Обреновић
Наследник/ци Александар I Карађорђевић
Порекло и породица
Династија Карађорђевићи
Отац Александар Карађорђевић
Мајка Персида Карађорђевић
Супружник/ци Зорка Карађорђевић
Потомство Јелена Карађорђевић
Милена Карађорђевић
Ђорђе Карађорђевић
Александар I Карађорђевић

Петар I Карађорђевић (Београд, 11. јул 1844 — Београд, 16. август 1921) је био краљ Србије, од 1903. до 1918. и краљ Срба, Хрвата и Словенаца од 1918. до 1921. године.

Петар Карађорђевић је био Карађорђев унук и трећи син Персиде и кнеза Александра Карађорђевића, који је био присиљен да абдицира након Светоандрејске скупштине. Петар је са породицом живео у иностранству. Борио се у француској војсци у Француско-пруском рату. Придружио се као добровољац под псеудонимом Петар Мркоњић у Босанскохерцеговачком устанку против Османског царства.

Био је ожењен 1883. године црногорском принцезом Зорком, кћерком кнеза Николе. Са њом је имао петоро деце, укључјујући и наследника Александра. Након смрти оца 1885, Петар је постао глава династије Карађорђевић. После Мајског преврата и убиства краља Александра Обреновића 1903, изабран је за краља Србије. Као краљ залагао се за уставно уређење земље и био је познат по својој либералној политици.

Краљ Петар је био врховни командант српске војске у Балканским ратовима. Због старости је 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на престолонаследника Александра. У Првом светском рату повлачио се са војском преко Албаније. Пошто је био краљ Србије током периода великих српских војних успеха, у српском народу остао је запамћен као краљ Петар Ослободилац (такође познат и као Стари краљ).

Биографија[уреди]

Младост[уреди]

Монограм Петра I, Краља Србије и Краљевине СХС

Рођен је као пето дете кнеза Александра и кнегиње Персиде (из чувене породице Ненадовићи) из Бранковине на Петровдан, 29. јуна/11. јула 1844. године. Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а даље школовање је наставио у Швајцарској у заводу Венел-Оливије у Женеви. По завршеном школовању септембра 1861, кнежевић Петар се уписује у париски Колеџ Сен-Барб, а 1862. у чувену војну Академију Сен-Сир коју завршава 1864. године. У Паризу се бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање. Оно му је отворило видике идеја политичког либерализма, парламентаризма и демократије. Почетком 1868, кнежевић Петар је у Бечу штампао свој превод књиге енглеског политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила О слободиВикзиворниктекст, са својим предговором, који ће касније постати његов политички програм.

Политички живот[уреди]

1875. Краљ Петар I је ратовао под псеудонимом Петар Мркоњић.

После убиства кнеза Михаила у мају 1868, политички кругови блиски династији Обреновић прикључили су новом српском Уставу и одредбу којом се породици Карађорђевић забрањује повратак у отаџбину и одузима сва имовина.

Петар се, 1870, придружио Легији странаца француске војске и са њом учествовао у бројним борбама због чега је одликован споменицом рата од 1870. Године 1875. радио је на организовању и активно учествовао у босанско-херцеговачком устанку под псеудонимом Петар Мркоњић. Након неуспеле Тополске буне 1877, водио је живу политичку активност.

У лето 1883. године на Цетињу се оженио кнегињом Љубицом-Зорком, најстаријом кћерком црногорског кнеза Николе. У том браку рођено је петоро деце: кћерке Јелена и Милена (умрла као дете), и синови Ђорђе (одрекао се права наследства престола 1909.), Александар и Андрија (умро као дете). После краћег боравка у Паризу, породица Карађорђевић преселила се на Цетиње, где је остала следећих десет година. Због лошег материјалног положаја, кнежевић Петар продао је кућу у Паризу 1894, и настанио се са породицом у Женеви. Његови контакти са људима из Србије никада нису престајали, пре свега са Николом Пашићем, прваком Радикалне странке.

Током 1897, кнежевић Петар одлази у Русију, и бива примљен код цара Николе II. Три године касније покушао је да се споразуме са краљем Александром Обреновићем о признавању кнежевске титуле и повраћају одузете имовине, али без успеха. Кнежевић Петар је још више појачао своју политичку активност за повратак у Србију. Године 1901. настојао је да ступи у ближе односе са Аустроугарском, нудећи јој свој политички програм.

Краљ Србије[уреди]

Крунисање 21. септембра 1904.

У ноћи између 28. и 29. маја 1903. официри завереници убили су краља Александра и краљицу Драгу. Војска је извела државни удар, и прогласила кнежевића Петра Карађорђевића за краља Србије, што је својим избором потврдила Народна Скупштина 2. јун/15. јуна. После 45 година Карађорђево потомство поново долази на чело српске државе, чиме почиње нови период у њеном развоју. Крунисан је 21. септембра 1904. године.

Од самог почетка своје владавине, краљ Петар I суочио се са озбиљним препрекама. Земља је била растрзана унуташњом политичком борбом, а Аустроугарска, испрва наклоњена новом српском краљу, постала је убрзо отворени непријатељ Србије, нарочито после кризе изазване анексијом Босне и Херцеговине 1908.

Раздобље Ослободилачких ратова (1912—1918)[уреди]

„Мојим данашњим прогласом присаједињене су на основу закључених међународних уговора ваше земље Краљевини Србији... Све старање моје биће управљено да сви ви без разлике у вери и порекла будете у сваком погледу задовољни, просвећени и закриљени правдом и безбедношћу које ће вам јемчити владавина слободне Србије. Сви ћете бити пред законима и властима једнаки. Вера свачија, имање и личност биће поштовани као светиња...[1]

Први балкански рат против Турске 1912, и Други — против Бугарске 1913. — окончани су тријумфом српске војске под врховном командом краља Петра I, и ослобађањем Рашке области, Косова, Метохије и Македоније, и њиховим припајањем Србији.

Услед сталних и тешких напора у Балканским ратовима, здравствено стање краља Петра I се погоршало, и он је 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на престолонаследника Александра. Месец дана касније, Аустроугарска је објавила рат Србији, чиме је започео Први светски рат. Вест о Првом светском рату добија у Врањској бањи и одатле одлази на фронт.[2] После величанствених победа на Церу и Колубари 1914, након уласка Немачке и Бугарске у рат 1915, српска војска била је принуђена на повлачење и напуштање земље. Албанска голгота оставила је великог трага на здравље остарелог краља. Он је ипак доживео да дочека коначну победу и ослобођење Србије, и стварање нове државе настале уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца.

Сачуван је аутомобил из времена његовог управљања државом.[3]

Краљ Срба, Хрвата и Словенаца[уреди]

Смрт и сахрана[уреди]

Гроб Петра I Карађорђевића

Умро је 16. августа 1921. у Београду, а сахрањен је у својој задужбини на Опленцу.

Породица[уреди]

Родитељи[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Кнез Александар PrinceAlexander I w.jpg 11. октобар 1806. 3. мај 1885.
Кнегиња Персида Persida Karadjordjevic.jpg 15. фебруар 1813. 29. март 1873.

Супружник[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Кнегиња Зорка Princess Zorka of Montenegro.jpg 23. децембар 1864. 16. март 1890.

Деца[уреди]

Краљ Петар са ћерком Јеленом посматрају трку коња 1911. године.
име слика датум рођења датум смрти супружник
Принцеза Јелена Elena2.jpg 4. новембар 1884. 16. октобар 1962. Принц Иван Константинович
Принцеза Милена 28. април 1886. 21. децембар 1887. умрла у детињству
Принц Ђорђе Prince George of Serbia.jpg 27. август 1887. 17. октобар 1972. Радмила Радоњић
Краљ Александар I Kralj aleksandar1.jpg 16. децембар 1888. 9. октобар 1934. Краљица Марија
Принц Андреја 16. март 1890. 16. март 1890. умро на дан рођења, заједно са мајком Зорком

Преци[уреди]

Преци Александра Првог Карађорђевића, три колена уназад
Петар Први Ослободилац Отац:
Александар Карађорђевић, кнез
Деда (по оцу):
Ђорђе Петровић Карађорђе, Вожд Србије
Прадеда:
Петар
Прабаба:
Марица Живковић
Баба (по оцу):
Јелена Јовановић
Прадеда:
?
Прабаба:
?
Мајка:
Персида Карађорђевић, кнегиња
Деда (по мајци):
Јеврем Ненадовић, војвода
Прадеда:
Јаков Ненадовић
Прабаба:
?
Баба (по мајци):
Јованка Ненадовић
Прадеда:
Младен Миловановић
Прабаба:
?

Градови који су названи по краљу Петру[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :


Напомена: Садржај ове странице је написан према званичној биографији на наведеном сајту http://www.royalfamily.org Фотографије су такође са тог сајта, дозволу за коришћење овог материјала можете погледати овде.



Претходник:
Кнез Александар Карађорђевић
Карађорђевићи Наследник:
Краљ Александар I Карађорђевић
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}