Пета београдска гимназија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пета београдска гимназија

Пета београдска гимназија
Пета београдска гимназија

Тип државна

Пета београдска гимназија основана је 1905. године као Прва женска гимназија.

Формирање женске гимназије био је један корак ка унапређењу школовања девојчица у Србији. Оне су представљале низак проценат ученика у тадашњим (мушким) гимназијама и за њихов упис било је потребно посебно одобрење просветних власти. Постојала је и Виша женска школа, основана 1863. године, са нижим статусом од гимназија.

Оснивање[уреди]

Краљевим указом од 29. јуна 1905. године основана је Прва женска гимназија, са четири одељења. Смештена је у стару школску зграду на углу Зорине и Његошеве. Ученице су училе следеће предмете: хришћанска наука, српски, немачки и француски језик, земљопис, историја, јестаственица (наука о природи), физика, хемија и математика, слободно цртање, краснопис, певање, женски рад и гимнастика. Један од првих наставника била је сликарка Надежда Петровић. Међу ђацима гимназије биле су песникиње Десанка Максимовић и Мира Алечковић.

Балкански ратови[уреди]

За време балканских ратова (1913), школа је претворена у болницу, а ученице су постале болничарке. После Првог светског рата школа је пресељена у тзв. Зделарову школу на углу Његошеве и Књегиње Зорке, тј. у зграду у којој се сада налази Природњачки музеј. Ту је остала до 1938. године. У ово време гимназијско школовање трајало је осам година, а основно само четири.

Гимназија између два светска рата[уреди]

Зграда пред Други светски рат

Камен темељац модерне и велике зграде гимназије у Битољској улици (данашња Илије Гарашанина) поставио је 1936. министар просвете Краљевине Југославије, а изградња је завршена 1938. године, када се школа тамо свечано преселила. Нова школска зграда имала је простране учионице, посебне кабинете за музику, цртање, фискултуру и хемију, стаклену башту, библиотеку, амбуланту, школску кухињу с трпезаријом и свечану дворану с позорницом.

Једна од директорки гимназије током 1930-их година била је Даринка Јаношевић. Међу професоркама била је Десанка Максимовић (од 1925), која је ту и пензионисана 1953. године.

Други светски рат[уреди]

Током Другог светског рата зграду гимназије користила је немачка војска, док се школа налазила у тескобној згради Државне реалке у Узун Мирковој 14, заједно са Другом мушком гимназијом. По завршетку рата, велика зграда није имала ни основног намештаја, па су ученице од својих кућа доносиле столице.

На почетку школске 1945/46. године Прва женска гимназија делила је своју зграду са Другом мушком, што је, заједно са разним вечерњим школама и курсевима, стварало велику гужву и подразумевало рад у три смене. Децембра 1945. се Друга мушка иселила, па је настава донекле нормализована.

Један од првих џез концерата у Београду одржан је 1948. године у великој сали гимназије. Свирао је велики џез оркестар Душана Видака, а сала је била препуна.

Укидање женских и мушких гимназија[уреди]

Године 1953. промењени су просветни прописи и укинуто раздвајање дечака и девојчица, па су Прва женска и Друга мушка гимназија разменили део ученика по слободном избору ђака и родитеља, и то тако што је део дечака Друге мушке прешао у Прву женску, а део девојчица прешао у обрнутом смеру. Тако су добијене две мешовите гимназије, а Прва женска је променила име и постала Пета београдска гимназија.

Друга београдска гимназија (бивша Друга мушка) поново долази у зграду Пете гимназије као подстанар у периоду 1961—1964, пошто јој је зграда у Македонској срушена. Стога је дограђен један спрат.

Последњих деценија Пета београдска гимназија важи за једну од најбољих гимназија у Србији, како по успеху ђака током целокупног школовања, тако и по реномеу наставника. Гимназија поседује камерну сцену на којој се одржавају позоришне представе.

Спорт[уреди]

У гимназији је поклањана велика пажња спорту, на иницијативу двојице вишедеценијских професора физичког – прво Душка Стефановића, а затим професора Чакаревића (обојица покојни). Услови су били добри: школа поседује две фискултурне сале, од којих једна за спортове с лоптом, а друга за гимнастику. Гимназија је имала свој слет, кога је одржавала сваке године пред крај школске године на стадиону Ташмајдан.

Директори школе[уреди]

Неки од директора гимназије су: Љубица Тописировић (око 1960), Здравко Пецељ (око 1970. године), Милан Лазић, Војислав Михаиловић (1974-1978), Ленка Пешић (1978-1982 и 1985-1991), Радојка Бојић (1982-1985), Верица Ракоњац (око 1990), Богољуб Лазаревић (2000-2001) и Савић Минић (2002-2006).

Неки ђаци[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Пета београдска гимназија