Петрислав

Из Википедије, слободне енциклопедије
Петар (Петрислав)
Титула архонт (кнез) Дукље
Претходник/ци Хвалимир
Наследник/ци Јован Владимир
Порекло и породица
Отац Хвалимир
Потомство Јован Владимир
Шлумбержеов цртеж оловног печата који је припадао кнезу (архонту) Петру, по некима Петриславу.

Архонт Петар је први дукљански владар о коме постоји поуздани историјски извор. Свједочанство о архонту Петру је оловни печат, којег је пронашао француски византолог Густав Шлумберже (Gustave Schlumberger) 1884. године. На печату је грчки натпис:

+ΠΕΤΡ(Ο)Υ ΑΡΧΟΝΤΟΣ ΔΙΟΚΛ(Ε)ΙΑ(Σ) ΑΜΗΝ

+Петра, архонта Дукље. Амин.

Различита мишљења историчара[уреди]

У црногорској историографији не постоји поуздано мишљење о времену његове владавине. Неки историчари су мишљења да је владао Дукљом у IX вијеку и ова тврдња има више аргумената. По другом мишљењу, владао је Дукљом крајем X вијека, правим именом Петрислав и отац будућег кнеза Владимира. Петрислав је по једнима био кнез од 971. до 990. године;[1] по новијој хронологији, владао је до око 1000. године.[2]. По овом другом мишљењу, оловни је печат припадао управо Петриславу. По томе би он (Петрислав) био први дукљански владар чије је постојање и материјално доказано.[2][3]

По љетопису Попа Дукљанина[уреди]

Према непоузданом Љетопису Попа Дукљанина, писаном касније, у развијеном средњем вијеку, отац Петрислава се звао Хвалимир и владао је Травунијом, Захумљем и Дукљом, која је обухватала двије области: Зету и Подгорје. Петрислав (најстарији син) наслиједио је Зету, његов млађи брат Драгомир Травунију и Захумље. Најмлађем, Мирославу је припало Подгорје. Послије погибије Мирослава, Петрислав је преузео власт и над Подгорјем. Владао је Дукљом до краја живота, кад га је наслиједио син Јован Владимир[тражи се извор од 07. 2011.]. Петрислав је сахрањен је у цркви Манастира Пречисте Богородице Крајинске, на подручју данашње општине Бар.[4]

Извори[уреди]

  1. ^ Charles Cawley (11. јануар 2007.). „Montenegro“. Medieval Lands. The Foundation for Medieval Genealogy Приступљено 12. 4. 2008. 
  2. ^ а б Живковић, Тибор (2006). „Владимир“. Портрети српских владара (IX-XII век). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 
  3. ^ Жељко Миловић, Суљо Мустафић (2001). Knjiga o Baru, pp. 53. Информативни центар Бар, Бар
  4. ^ „Ljetopis Sveštenika Dukljanskog“. Istorija. Montenegrina Приступљено 12. 4. 2008. 

Литература[уреди]