Петриња

Из Википедија

Петриња је град у Банији, Хрватска, на ушћу рјечице Петрињчице у Купу. Налази се 13 km југозападно од Сиска и 60 км југоисточно од Загреба. Административно припада Сисачко-мославачкој жупанији.

Координате: 46.388° СГ Ш, 16.439° ИГД

Садржај 1 Историја 2 Демографија 2.1 Национални састав града Петриње (насељеног места) 3 Насељена места 4 Привреда 5 Види још 6 Спољашње везе

[уреди] Историја

Име Петриња има коријен у латинској ријечи petrus - камен. Претпоставља се да је град постојао у римско доба на подручју Зринске горе богате каменом. Петриња се помиње у XII вијеку. Тада се налазила нешто јужније него данас, на подручју села Јабуковац. Пошто су Турци спалили првобитну, на том мјесту се развила нова Петриња која је постала значајно војно и трговачко средиште у оквиру Војне Крајине.

Нову локацију Петриња добија 1592. године изградњом турског утврђења на ушћу Петрињчице у Купу. Утврђење је требало да послужи Турцима у освајању Сиска, Туропоља и Загреба. Током времена у Петрињу се досељава све више занатлија и трговаца и тада почиње бржи привредни развитак града. Петриња је у саставу Наполеонове Илирије од 1809. до 1813. године када град постаје значајно трговачко и саобраћајно средиште, а на војном полигону француска војска сади велелепне липе које и данас свједоче о том историјском тренутку.

Петриња је у саставу Хабсбуршке Монархије, а "нагодбом" 1867. године, улази у састав Краљевине Угарске, а укидањем Војне Крајине улази у састав аутономне области Хрватска и Славонија, која је све до распада монархије била провинција са територијалном аутономијом (није представљала искључиво Хрватски национални ентитет!) у саставу Краљевине Угарске са сопственим Сабором у Загребу, који је доносио одређене самосталне одлуке и уредбе о аутономном животу, али је врховна реч припадала Угарској скупштини у Пешти. По распаду Монархије, Петриња са остатком Хрватске и Славоније улази у састав бивше југословенске државе (Краљевина Срба Хрвата и Словенаца), Краљевина Југославија, Социјалистичка Федеративна Република Југославија), све до неуставне одлуке Сабора Хрватске, преименованог у "Хрватски" Сабор, да су Срби уместо сувереног народа проглашени за националну мањину и да таква "накарадна" Хрватска, по старом југословенском Уставу има право на суверенитет и независност. Незадовољни Срби формирали су због тога свој сопствени ентитет из кога је на крају настала Република Српска Крајина, па је Петриња уз огромне жртве и велике борбе 1991. године постала делом Српске Крајине. Спрегом међународне заједнице, политичара, Република Српска Крајина је окупирана од стране хрватске војске 1995. године, и од тада је Петриња у саставу Хрватске.

[уреди] Демографија

Према попису из 2001. године општина Петриња је имала 23.413 становника, од којих су 82,4% Хрвати, а 12% Срби. Сам град Петриња имао је 13.801 и приградско насеље Мошченица 2.348 становника.

Према попису из 1991. године, општина Петриња имала је 35.565 становника, следећег националног састава:

• Срби - 15.969 (44,90%)
• Хрвати - 15.790 (44,39%)
• Југословени и остали - 3.887 (10,71%)

[уреди] Национални састав града Петриње (насељеног места)

година пописа	укупно	Срби	Хрвати	Југословени	остали
1991	18,706	8,445 (45,14%)	7,662 (40,96%)	1,329 (7,10%)	1,270 (6,78%)
1981	15,778	4,948 (31,36%)	6,202 (39,30%)	3,895 (24,68%)	733 (4,64%)
1971	12,155	4,528 (37,25%)	6,779 (55,77%)	431 (3,54%)	417 (3,43%)

[уреди] Насељена места

По попису становништва из 1991. године, општина Петриња имала је 57 насељених места. У загради је дат број становника насеља, по попису из 1991. године:

Беговићи (177), Бијелник (202), Блиња (210), Брест Покупски (357), Велики Шушњар (455), Вратечко (90), Глинска Пољана (361), Гора (454), Горња Бачуга (397), Горња Млинога (243), Горња Пастуша (146), Горње Мокрице (176), Граберје (280), Грабовац Бански (552), Деановићи (87), Додоши (205), Доња Бачуга (553), Доња Будичина (344), Доња Млинога (260), Доња Пастуша (61), Доње Мокрице (91), Драготинци (190), Думаче (88), Жупић (109), Јабуковац (325), Јошавица (432), Клинац (147), Краљевчани (131), Криж Храстовачки (230), Летованци (82), Лушчани (670), Мала Горица (427), Мачково Село (184), Маџари (312), Међураче (73), Миочиновићи (153), Мошченица (2.831), Моштаница (270), Небојан (360), Нова Дренчина (524), Нови Фаркашић (193), Ново Селиште (301), Петковац (82), Петриња (18.706), Пецки (274), Прњавор Чунтићки (224), Сибић (127), Слана (276), Средње Мокрице (46), Српски Чунтић (107), Стражбеница (126), Страшник (325), Табориште (317), Тремушњак (204), Храстовица (584), Хрватски Чунтић (223) и Цепелиш (213).

• Насељена места без апсолутне етничке већине била су: Петриња и Цепелиш (у оба насеља најбројнији народ су били Срби)

• Насељена места са већинским хрватским становништвом била су: Брест Покупски, Вратечко, Глинска Пољана, Гора, Горње Мокрице, Граберје, Доња Будичина, Доње Мокрице, Драготинци, Думаче, Жупић, Краљевчани, Криж Храстовачки, Летованци, Мала Горица, Маџари, Међураче, Мошченица, Небојан, Нова Дренчина, Нови Фаркашић, Ново Селиште, Пецки, Прњавор Чунтићки, Сибић, Слана, Средње Мокрице, Страшник, Табориште, Храстовица и Хрватски Чунтић.

• Насељена места са већинским српским становништвом била су: Беговићи, Бијелник, Блиња, Велики Шушњар, Горња Бачуга, Горња Млинога, Горња Пастуша, Грабовац Бански, Деановићи, Додоши, Доња Бачуга, Доња Млинога, Доња Пастуша, Јабуковац, Јошавица, Клинац, Лушчани, Мачково Село, Миочиновићи, Моштаница, Петковац, Српски Чунтић, Стражбеница и Тремушњак.

После рата деведесетих година, општина Петриња обухвата и даље иста насељена места, осим насеља Летованци и Маџари која су припојена граду Сиску.

[уреди] Привреда

Темељи првој хрватској фабрици саламе, сушеног меса и масти постављени су 1792. године, а данас је фабрика „Гавриловић“ носилац привредног развитка петрињског краја и добро позната по квалитети својих гастрономских производа.

[уреди] Види још

• Банија
• Срби у Хрватској
• Списак градова у Хрватској
• Списак градова у Хрватској по жупанијама

[уреди] Спољашње везе

• Званична презентација града
• Туристички водич

Градови и општине Сисачко-мославачке жупаније
Градови Глина | Костајница | Кутина | Новска | Петриња | Сисак Општине Велика Лудина | Вргинмост | Двор | Доњи Кукурузари | Дубица | Јасеновац | Костајнички Мајур | Лекеник | Липовљани | Мартинска Вес | Поповача | Суња | Топуско
Жупаније у Хрватској
Бјеловарско-билогорска | Бродско-посавска | Вараждинска | Вировитичко-подравска | Вуковарско-сремска | Дубровачко-неретванска | Загребачка | Задарска | Истарска | Карловачка | Копривничко-крижевачка | Крапинско-загорска | Личко-сењска | Међимурска | Осјечко-барањска | Пожешко-славонска | Приморско-горанска | Сисачко-мославачка | Сплитско-далматинска | Шибенско-книнска Град Загреб