Петровац (биљка)
- Друга значења су пописана у чланку Петровац (вишезначна одредница).
| петровац | ||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Agrimonia eupatoria
|
||||||||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||
| Биномијална номенклатура | ||||||||||||||||||
| Agrimonia eupatoria L., 1753 |
||||||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||||||
| Животна форма: H (хемикриптофита) |
||||||||||||||||||
Петровац (рањеник, трава целог света, ситни чичак, мали чичак, чичак, март, руричица, турица, џигеричњак), лат. Agrimonia eupatoria, биљка је из породице ружа (Rosaceae).
Научно име (биномијална номенклатура) дато је:
- за род од грчке речи agros = поље и mone или meno што значи место, станиште;
- за врсту од грчке eupatorium у част Митридата Еупатора, понтског владара који се у I веку п. н. е. бавио изучавањем лековитих биљака.
- Синоними:
- Agrimonia procera Wallr.
- Agrimonia odorata auct. non Mill.
Садржај |
Опис биљке [уреди]
Стабљика је неграната, израста из приземних листова који образују розету и достиже висину до 1m. Остали листови на стаблу су наизменично перасти и по ободу грубо назубљени. Читава биљка је покривена длачицама. Цветови су петоделни и сакупљени на врху стабла у густе, класолике гроздове жуте боје. Биљка цвета од VI do IX месеца.
Станиште [уреди]
Петровац је веома распрострањена биљка у Европи и на Балкану и најчешће се може наћи у брдско-претпланинским пределима. Погодују јој сува и осунчана места каква су она поред листопадних шума, на међама, поред шибљака или на ливадама, пољима и слично.
Хемијски састав лека [уреди]
Као лек се користи цео надземни део биљке у цвету (Agrimoniae herba) који се сакупља на самом почетку цветања.
Садржи највише танина (до 21%) па се сматра типичном танинском биљком. Поред тога биљка је богата још и:
- органским киселинама: никотинском, палмитинском, стеаринском и кременом;
- витаминима: Ц, Б1 и К
- флавоноидима: апигенином, кверцетином и др.
- тритерпене
- горким материјама;
- етарским уљем (око 2%) и др.
Употреба [уреди]
Као типична танинска биљка употребљава се код дијареје, унутрашњих крварења и за справљање декокта за испирање уста и грла. Осим тога добра је и за смиривање цревних колика, а помаже и код упале мокраћних путева и уопште код проблема у мокрењу. неки народи је користе за лечење различитих кожних болести какве су нпр. алергијске реакције, младалачки дерматитис и др.
Експерименти на животињама су доказали антитуморску способност петровца па се у народној медицини примењује за лечење цревних полипа, као и различитих облика гинеколошких болести (миоми, ранице, тумори).
Литература [уреди]
- Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
- Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
- Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
- Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
- Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
- Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
- Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
- Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
- Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
- Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
- Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
- Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
- Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.