Пивнице

Из Википедије, слободне енциклопедије

Пивнице
Административни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Војводина
Управни округ	Јужно-бачки
Општина	Бачка Паланка
Географски подаци
Географске координате	45° 28′ 06" СГШ 19° 27′ 11" ИГД
Површина	57,4 km²
Надморска висина	86 m
Становништво (2002)
број становника	3835
густина насељености	67 ст./km²
Остали подаци
Поштански број	21469
Позивни број	021
Регистарска ознака	NS
Пивнице  Пивнице на мапи Србије

Координате: 45° 28′ 06" СГШ, 19° 27′ 11" ИГД Пивнице је насеље у општини Бачка Паланка у Јужнобачком округу. Према попису из 2002. било је 3835 становника (према попису из 1991. било је 4361 становника).

Садржај 1 Историја 2 Привреда 3 Демографија 4 Познати становници 5 Референце 6 Спољашње везе

[уреди] Историја

Пивнице се први пут помиње 1650. под именом Пивница. Физичким спајањем дела села у ком су живели Срби и дела села у којем су живели Словаци, Срби су преузели назив Пивнице, а Словаци су задржали назив Пивница. Мађарски назив за Пивнице је био Pinzed, a немачки назив Bibenitz. Пре тога на простору данашњих Пивница су се налазила насеља са српским становништвом (Гола Добра, Радојевић, Сантовац). После Велике сеобе Срба 1690, постојеће српско становништво које је живело у Пивницама, односно на територији данашњих Пивница, је увећано насељавањем избеглих Срба са Косова, Метохије, северне Македоније, северне Црне Горе и Рашке области. За време и после Ракоцијевог устанка у Пивнице се досељавају и српске породице из околине Печуја и северне Барање. Почетком 18. века је то село са изразитом српском већином и тако је остало све до пред крај 19. века.

Године 1846-47 у Пивницама је живело 2250 Срба а 1867 године свега 1510 Срба. Претпоставка да је више од 850 Срба убијено од стране Мађара или је пак током ратних дејстава и у годинама после њих помрло од разних болести проузрокованих ратним дешавањима и немаштином као последицом рата.

Крајем 18. века се у село насељавају Словаци из неколико села са територије данашње Мађарске и то из околине Веспрема (из места Шерне и Шура) и из околине Секешфехервароша (из места Тардаша, Барачке, Велега и Ђурова). У та места су се пивнички Словаци доселили у првој половини 18. века са територије данашње Словачке и то из околине Мијаве, Модре, Врбове и Старе Туре. Касније се у Пивнице досељава и неколико словачких породица из Нађлака (Румунија). У 19. веку у Пивнице се досељавају и Немци, Цинцари, Мађари, Јевреји и Роми.

Најбројније српске породице у Пивницама су Црњански, Станков, Лазаров, Мирковић, Сремац, Керавица, Дорошки,Бељански а најбројније словачке породице су Чинчурак, Имрек, Пап, Нађ, Тот, Белањи, Чобрда и др.

Садашњи православни храм је саграђен 1746. године, а историјски подаци говоре да је први познати православни храм саграђен на крају 17. века. Српска школа се помиње 1754. године као школа која је већ постојала, што говори да је школа основана знатно раније, и од тада па све до данас у Пивницама у континуитету се одвија настава на српском језику, а о великом броју Срба који су живели у Пивницама говори податак да је у том периоду у Пивницама било чак 6 православних свештеника и један ђакон. Временом се број Срба у Пивницама смањивао исељавањем у друга места (Бачка Паланка, Нови Сад, Сомбор, Оџаци, Кула, Врбас, Шајкашку, Срем). Такође, 1757, део Срба из Пивница се одселио у Банат, тачније у Беодру (део Новог Милошева) предвођени православним свештеником Димитријем.

Број Словака је у селу растао захваљујући пре свега што се Словаци нису селили ван Пивница у већем броју, као што је то био случај код Срба и што се знатни број Немаца и готово сви Мађари веома брзо асимилирао у Словаке. Неколико цинцарских породица досељених у Пивнице су се у кратком року асимилирале у Србе. Прва школа у којој се настава одвијала на словачком језику је основана непосредно по досељавању Словака у Пивнице (крајем 1790-тих). Садашњи словачки храм у Пивницама (евангелистички) је саграђен у периоду 1824-1826 године. Немачки евангелистички храм је саграђен 1898. године и исти је порушен 1946. после протеривања Немаца из Пивница. Такође се у Пивницама налази и немачко гробље које се данас налази у лошем стању. У селу је постојала и синагога, као и јеврејско гробље које се налазило поред словачког гробља, а које је на велику жалост и без икакве потребе порушено 2002 године.

У Пивницама данас постоји и делује неколико цркава и верских заједница. То су: Српска православна црква. Словачка евангеличка црква, Баптистичка црква. Методистичка црква, Назаренска заједница, Адвентистичка црква као и две пентакосне верске заједнице.

Пивнице је једно од првих села у Србији у коме је основана земљорадничка задруга (1868. године), а електрификација села је извршена 1924. године. Године 1921. је основан српски фудбалски клуб Обилић, а нешто касније и словачки фудбалски клуб Јаношик. После Другог светског рата је у Пивницама основан фудбалски клуб под називом Славија.Почетком 30-тих година прошлиг века у Пивницама је било формирано и четничко удружење које је функционисало све до 1941, када је забрањено од стране мађарских окупатора а чланови су били похапшени, одведени на стрељање које су успели избећи захваљујући сплету околности.

[уреди] Привреда

Пивнице је село познато по напредној сточарској и ратарској производњи. У протеклом периоду је било село са највећом сточарском производњом у бившој Југославији, но данас се ситуација променила и на том плану.

[уреди] Демографија

Пивнице се суочава данас са великим проблемом наглог пада броја становништва и то је последица општег стања у друштву. У задњих 15-так година велики број Пивничана се одселио у иностранство, као и у веће градове у Србији. Број становника опада годишње за 1-2% и ако се ова тендеција настави за двадесетак година, у Пивницама ће живети око 2000 становника, за разлику од средине 20. века када је у Пивницама живело преко 6000 становника.

[уреди] Познати становници

Из Пивница је родом Лазар Мирковић, историчар, литургичар, теолог и један од оснивача теолошког факултета у Београду. Јован Скерлић је по мајци био Пивничан,такође и мајка српског патријарха Георгија Бранковића је била родом иѕ Пивница иѕ породице Бикар. У новије време из Пивница потиче професор права и бивши министар правде Момчило Грубач.

У насељу Пивнице живи 3126 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,3 година (40,6 код мушкараца и 43,8 код жена). У насељу има 1501 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,55.

Ово насеље је углавном насељено Словацима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 5425 [1] 1953. 5653 1961. 5541 1971. 5162 1981. 4820 1991. 4361 4261 2002. 3953 3835

Етнички састав према попису из 2002.[2]
Словаци			2.935	76,53%
Срби			704	18,35%
Роми			51	1,32%
Југословени			31	0,80%
Хрвати			9	0,23%
Црногорци			7	0,18%
Русини			6	0,15%
Мађари			5	0,13%
Немци			2	0,05%
Муслимани			2	0,05%
Буњевци			2	0,05%
Бугари			2	0,05%
Украјинци			1	0,02%
Словенци			1	0,02%
Македонци			1	0,02%
Бошњаци			1	0,02%
непознато			32	0,83%

[уреди] Референце

[уреди] Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)

Координате: 45° 28' 10" СГ Ш, 19° 27' 19" ИГД

п • р • у Насељена места општине Бачка Паланка
Бачка Паланка • Визић • Гајдобра • Деспотово • Карађорђево • Нештин • Младеново • Нова Гајдобра • Обровац • Параге • Пивнице • Силбаш • Товаришево • Челарево