Пизистрат

Из Википедије, слободне енциклопедије

Пизистрат је био атински тиранин који је припадао угледном еупатридском роду. У политичким борбама које су Атину потресале после Солонових реформи предводио је осиромашене сељаке из унутрашњости Атике. Власт у Атини је освојио послуживши се лукавством: сам је себе ранио и довезао се у град вичући да су га напали његови политички противници. Еклесија му је на то доделила телесну стражу. Уз њихову помоћ, Пизистрат је лако освојио атински Акропољ и власт у Атини. Пизистратова тиранија запамћена је као доба благостања и напретка. Тиранин се старао за добробит свих својих поданика. Сиромашним сељацима без земље поделио је поседе својих противника који су побегли из Атике. Поред тога, често им је давао зајмове да би могли да живе од обрађивања земље. Установио је судове у сеоским општинама, да сељаци због суђења не би напуштали своје њиве и долазили у град. Сматрао је да ће, ако буду заузети свакодневним пословима, изгубити интересовање за политичким животом. Пизистрат се старао и за живот људи у самој Атини. Изградио је велику чесму са девет отвора за воду, изградио многобројне храмове, и за време његове владавине Атина је доживела велики културни полет. Извори бележе да су у његовом времену записане Илијада и Одисеја. Умро је 527. године пре нове ере, а наследили су га његова два сина, по којима је тиранија постала омражена у Атини.