Пиносава

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пиносава

Панорама Пиносаве
Панорама Пиносаве

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Град Београд
Општина Вождовац
Становништво
Становништво (2011) 3151
Положај
Координате 44°41′26″N 20°28′31″E / 44.6905, 20.475166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Пиносава на мапи Србије
{{{alt}}}
Пиносава
Пиносава на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 11226
Позивни број 011
Регистарска ознака BG


Координате: 44° 41′ 26" СГШ, 20° 28′ 31" ИГД

Пиносава је приградско насеље у подножју Авале, које припада Градској општини Вождовац у Београду. Према попису из 2011. било је 3151 становника. У насељу Пиносави постоји основна школа Васа Чарапић која је истурено одељење исте школе у Белом Потоку (са старом школом, школа је славила 100 година постојања). Црква Светог Марка саграђена је 20022003. године. Из Пиносаве се добро види планина Авала и кроз насеље саобраћају линија 401 (Вождовац - Пиносава) и ноћна линија 401 (Дорћол - Пиносава).

Историја[уреди]

Споменик борцима у Пиносави.

Насеље Пиносава је познато још у средњем веку, али је тада била познатија по имену Колари. Први пут се помиње у попису од 1572. године, а по попису из 1528. и 1560. године, постоји податак да се на месту где се налази Риносава налазило место Колар. У пиносавачком атару, крај који је добио име по том насељу налази се према Авали и зове се Коларнице. Једно народно предање каже да је Пиносава добила име по феудалцу Пину Савоји који је исто село поседовао у виду домена односно наследног лена. Такође се каже да је поменути Савоја био племић који је водио оштре борбе са Турцима и да је живео средином 15. века, као и да је изгубио живот у једном од многобројних окршаја са турским завојевачима. Тачније, предање нам говори да је Савоја био савременик Змаја Огњеног Вука (деспота Вука Бранковића)и да је са њим имао низ заједничких наступа против Турака. Сматра се да је иза себе оставио сина који је у страху од турске одмазде променио име да би заметнуо траг, и наставио да живи на баштини свога оца на ободу имања као обичан кмет. Како је млади саморазбаштињени гроф, одрастао и васпитан у Београдској тврђави, био склон уметности и поезији а нарочито узгајању и неговању цвећа, ову своју последњу страст је наставио да упражњава и после повлачења са јавне сцене. Услед те своје, осталим кметовима неразумљиве пасије, народ га је прозвао Цветићем и то презиме се до данас одржало у Пиносави.

Историја имена[уреди]

Пиносава има три верзије њеног имена Пинос почиње од латинске речи што упућује на венац и гледање са Авале према Сави. Највероватнија је верзија да су тадашњи грађани израђивали „пинкоте“ за мешање теста у справљењу хлеба и да је по томе пиносава добила назив. Једна верзија је у уској вези са именом грофа Пина Савојског који је у 15. веку живео у градској тврђави а на данашњој територији села Пиносава поседовао имање.

ФК Пиносава (некад ФК АСК)[уреди]

ФК АСК је београдски фудбалски клуб, у својој историји запамћен по резултатима у београдским лигама. Скраћеница АСК је значило „Авалски спортски клуб“. ФК АСК је 2012. преименован у ФК Пиносава, због проблема око имена. Некада ФК АСК, а данас ФК Пиносава, почео је поново са такмичењима, и то у трећој А лиги Београда.

Храм Светог апостола и јеванђелисте Марка[уреди]

Црква Светог апостола и јеванђелисте Марка је направљена, донацијама мештана, 2007. године.

Демографија[уреди]

У насељу Пиносава живи 2240 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (38,9 код мушкараца и 39,5 код жена). У насељу има 912 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11. Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1713 [1]
1953. 1915
1961. 2306
1971. 2689
1981. 2837
1991. 2700 2645
2002. 2870 2839
2011. 3136
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.781 97,95%
Роми
  
10 0,35%
Црногорци
  
9 0,31%
Хрвати
  
5 0,17%
Горанци
  
4 0,14%
Румуни
  
3 0,10%
Југословени
  
3 0,10%
Муслимани
  
2 0,07%
Словаци
  
1 0,03%
Немци
  
1 0,03%
непознато
  
9 0,31%


Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]