Пиринејско полуострво
 |
Овом чланку или једном његовом делу је потребно сређивање.
Чланак је означен овим шаблоном 00.00.0000. и налази се у категорији Географија. |
Пиринејско полуострво се налази на крајњем југозападу Европе. Од Француске је одељено планинским ланцем Пиринеја по којем је добило име. Познато је и под називом Иберијско полуострво, а назван је по старом народу (Ибери), који је у давној прошлости насељавао један део полуострва. Данас се на њему налазе државе Шпанија, Андора и Португалија, као и британска прекоморска територија Гибралтар.
Садржај |
Географски подаци [уреди]
Пиринејски полуострво, с површином од око 580.000 km², најзападније од три јужноевропска полуострва (Пиринејског, Апенинског и Балканског), односно четири северномедитеранска полуострва (три наведена и Мала Азија), и има све одлике континенталности.
Рељеф и клима [уреди]
Источни дио Шпаније има медитеранску климу, остали дијелови кренути Атлантском океану имају океанску климу, а унутрашњост има континенталну климу.
Становништво [уреди]
Има 53,6 милиона становника
Историја [уреди]
Праисторијско раздобље [уреди]
Пиренејско полуострво било је насељено већ у палеолиту. У пећинама, од којих је најславнија Алтамира, нађене су бројне пећинске слике.
У млађем каменом добу и у бакарном добу, Пиринејско полуострво је било једно од културних средишта.
Ширење Сахарске пустиње узроковало је исељавање становништва, од којих један део прелази Гибралтарски мореуз и насељава се на Пиренејском полуострву. Ту оснивају стална насеља, а касније се отварају и значајни рудници, нарочито сребра и гвожђа.
Племена земљорадника и сточара касније с Пиренејског полуострва одлазе на север, копненим путем преко Пиренеја или бродовима. Насељавају се на подручјима западне и средње Европе. У II и III миленијуму пре Христа постојала је значајна поморска трговина дуж атлантске обале, која касније замире због сталних ратова и гусарских напада.
Историја до пада Римског царства [уреди]
Почетком I миленијума пре нове ере Феничани оснивају трговачка насеља (факторије) на јужној обали. У VII веку пре Христа насељавају се и Грци, али поморску трговину у следећим вековима контролишу Картагињани. Унутрашњост земље освајају Келти.
Од почетка II века п. н. е. Картагињанe замењују Римљани. Постепено продиру у унутрашњост и до краја I века пре нове ере. Освојили су читаво полуострво и основали неколико провинција. Сузбијају устанке домаћег становништва и проводе интензивну романизацију.
Слабљењем Римског царства, са севера продиру разни варварски народи: Алани, Свеви, Вандали, Визиготи.
Држава Визигота [уреди]
Визиготи су од 418. године имали краљевство у Аквитанији (јужна Француска). Године 507. Франци запоседају њихове поседе и они се повлаче преко Пиренеја. У раздобљу 510-531. одбијају франачке покушаје продора.
Године 534. формирају своју државу са седиштем у Толеду, која контролише највећи део полуострва. Сузбијају продоре Византија и Свева и гуше побуне локалног становништва у Баскији и Андалузији. Тек 589. године краљ Рекаред прима хришћанство.
О значају Пиренејског полуострва у то доба сведочи и чињеница да су у Толеду одржана три црквена концила Запада између 396. и 589. године. Касније се у Толеду одржавају локални савези, који имају битан утицај на политику краљевства.
Визиготи су током два века били аријанци. Краљ Рекард I попео се на престо 586. године. Годину дана касније одриче се аријанизма и признаје православље. Црква постиже знатан утицај. Потиче јединство земље, пружајући краљу потпору против великих земљопоседника, који бране своје привилегије. Свака одлука савета постаје државним закон. Строга верска политика уперена је против пагана, Јевреја и аријанаца.
Краљеви воде политику стапања Визигота са старим иберским и романским становништвом. Преузимају и учвршћују старе римске установе. Године 654. донесен је законик Liber iudicorum или Forum iudicum, који замењује разне врсте обичајног права. Охрабрују мешовите бракове. Римљани се примају у војску.
Краљеви међутим не успевају сузбити партикуларистичке тенденцијe.
Спољашње везе [уреди]
