Пирит

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пирит

Пирит, Музеј стена и минерала, Рударско-геолошки факултет, Београд
Пирит, Музеј стена и минерала, Рударско-геолошки факултет, Београд

Општи подаци
Идентификација
Кристална система тесерална
Прелом нераван до шкољкаст
Тврдоћа по Мосовој скали 6
Боја огреба црна
Релативна густина 4,92-5,01 g/cm³

Пирит је минерал из групе сулфида, хемијске формуле FeS2. Кристалише тесерално - парахемиедријски. Јавља се у облику кристала различите величине. Његови кристали најчешће имају облик хексаедра. Такође се јавља, мада у ређем броју случајева, и у облику масивних и зрнастих агрегата.[1][2]

Физичка својства[уреди]

Пирит је златножуте боје и црног огреба. Непровидан је, непрозрачан и металичне сјајности. Прелом пирита је нераван до шкољкаст. У већини случајева цепљивост није присутна. Тврдина пирита је 6 по Мосовој скали. Специфична маса износи 4.92—5.01 g/cm³.[3][4]

Постанак и парагенеза[уреди]

Настанак пирита најчешће је повезан са хидротермалним процесима у Земљиној кори, при чему образује пиритске жице и минерализације. Значајне количине пирита настају приликом образовања бакарних, оловних и цинканих лежишта.

Пирит може постати и контактно метасоматским процесима у скарновима. У том случају пирит се налази у парагенези са другим сулфидима и контактним силикатима.

Пирит може настати и седиментним процесима у редукционим условима (најчешће глина и угаљ).

Појавни облик пирита може бити у виду импрегнације, и тада је он акцесоран минерал у магматским стенама киселог карактера, као и у пегматиту.

Распрострањење и примена[уреди]

Пирит је распрострањен минерал и пратилац скоро свих сулфидних минерализација. Користи се за добијање сумпорне киселине и сребра, ако га садржи у повишеним количинама. Најчешће се налази у Перу-у, Јужној Америци.

Извори[уреди]

  1. ^ Бабич Д. (2003). Минералогија. Београд: Рударско-геолошки факултет. 
  2. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  3. ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  4. ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 

Литература[уреди]

  • Бабич Д. (2003). Минералогија. Београд: Рударско-геолошки факултет. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Пирит