Пирот

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пирот

Панорама Пирота
Панорама Пирота

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Пиротски
Општина Пирот
Становништво
Становништво (2011) 38.432
Положај
Координате 43°09′07″N 22°35′06″E / 43.151833, 22.585
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 367 m
Пирот на мапи Србије
{{{alt}}}
Пирот
Пирот на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 18300
18303
18308
Позивни број 010
Регистарска ознака PI


Координате: 43° 09′ 07" СГШ, 22° 35′ 06" ИГД

Пирот је градско насеље у општини Пирот у Пиротском округу. Према попису из 2011. било је 57.922 становника на територији општине, док је у самом насељу Пирот било 38.432 становника (према попису из 2002. било је 40678 становника).

Историја[уреди]

Град је подигнут на месту римског утврђења Turres (3. век) и утврђеног византијског градића Quimedava (4. век). У 14. веку спомиње се као Пирот; у 16. и 17. веку био је лепа и богата турска варош. Пиротски град (14. век) на Хисару, добро очуван; у кући Христића (19. век) је Музеј Понишавља, са колекцијом народних ћилима, по којима је овај крај веома познат. Црква Св. Параскева (14. век) у Станичењу богата је фрескама. Манастир Поганово, подигнут је у последњој деценији 14. века, а живописан столеће касније (1499); фреске се убрајају међу најбоља остварења тога доба. Манастир у селу Темска је из друге половине 16. века; фреске из 1567. и 1654. године; посебно је вредан монументални конак из 18. века.

Географске одлике[уреди]

Пирот се граничи са четири српске општине Димитровград, Књажевац, Бела Паланка и Бабушница, као и са Бугарском на дужини од 65 километара.

У општини Пирот налазе се бројне познате планине као што су: Стара планина, Влашка планина, Белава, Сува планина, итд.

Кроз општину Пирот протичу реке: Нишава, Јерма, Расничка река, Темштица, Височица... Ова општина има и три језера - Завојско језеро, Крупачко језеро и Суковско језеро.

Пиротска општина има површину 1.235 km², у њој се налази преко седамдесет насеља, међу којима је и град Пирот. Према попису из 2002. године у општини Пирот је живело 63791 становника. У самом граду живи око 45.000 становника. Око 22.000 становника живи у селима општине Пирот.

Геолошке одлике[уреди]

Котлина у којој је настао Пирот је тектонског порекла, вероватно још пре олигоцене старости, а сасвим сигурно олигоцене[тражи се извор од 09. 2009.]. Преживевши језерску фазу, која је оставила трагове у вишим регијама на висинама изнад 570 и 600 m, у облику абразивних трагова[тражи се извор од 09. 2009.]. Котлину су у току језерског трајања испуниле дебеле наслаге језерских седимената.

Зграда Суда у Пироту
Пазарска Црква у Пироту
Пирот са разгледнице, 1900.

По завршетку језерске фазе, негде крајем плиоцена котлина је ушла у флувијалну, која и сад траје[тражи се извор од 09. 2009.]. Преко осушеног језерског дна потекло је плеистоцена Нишава. Изнад и испод неогеног покривача налази се врло жива геолошка и тектонска структура пиротске котлине.

Доминирају кречњаци различите старости и састава. Поред тога у доброј мери су заступљени терцијарни лапори и пешчари. На раседним линијама северозападно од Пирота - на Момчиловцу, западно од жуковског моста и на Провалији јављају се у издашној мери стене еруптивног порекла - андезити.

Појава андезитских стена, тектонски предиспонирана врела и терме (Бањица и Даг бањица) и геолошко морфолошка шароликост простора говори о врло живој и интересантној тектонској и егзогеној активности.

На северу и североистоку од Пирота пружа се Стара планина, највећа у Србији, са врхом Миџором служи као државна граница између Србије и Бугарске. Спада у ред најлепших српских планина. Растојање од Пирота до подножја Миџора износи око 30 km.

Стара планина је богата разном врстом дивљачи. Последњих година развија се планински туризам и подигнути су многи објекти на Планинарском дому и Врелу за спорт и рекреацију.

Јужни обод пиротске котлине чине огранци Влашке планине у чијем јужном делу је река Јерма усекла веома живописну композитну долину. Овом долином, стриктно пратећи корито реке изграђен је асфалтни пут који на 12 km од ивице котлине путника води до манастира Свети Јован Богослов - Погановски манастир. Још толико даље према југу пут наставља до Звоначке бање.

Западни део пиротске котлине чине огранци Суве планине, која почиње код Пирота Белавом, преко чијих превоја на југозападу пролази асфалтни пут који преко Бабушнице, Власотинца и Лесковца одводи до јужног Поморавља. Преко превоја, на северозападу, пролазио је стари Цариградски друм преко Беле Паланке до Ниша.

На северу се пиротска котлина сужава и чини уску долину Нишаве између огранака Суве и Сврљишких планина, коју магистрални пут, међународна саобраћајница доводи путнике до Ниша. Сићевачка клисура је после Ђердапске највећа пробојница у Србији, дугачка 17 km. Омањом островичком котлином подељена је на горњи кањонски и доњи клисурасти део.

Клима[уреди]

Клима Пирота је умерена. Пролећа су влажна и пријатна, лета топла, јесени благе и дуге а зиме претежно хладне[тражи се извор од 09. 2009.]. Често дувају ветрови из разних праваца. У зимским месецима преовлађују источни и северни ветар или северац (кошава)[тражи се извор од 09. 2009.]. С пролећа повремено дува са југа топлији ветар. Њега називају и развигорац јер повољно утиче на развој биљака. За време осталих годишњих доба преовлађују ветрови са северозапада и запада који доносе кишу.

Пирот са околином и градовима Нишом, и другим спада у најсувље градове. Највише падавина има у мају, јуну и октобру, а најмање у јануару фебруару и јулу[тражи се извор од 09. 2009.].

Најтоплији месец је јул са просечном температуром +25°C, а најхладнији јануар са просечном температуром -1°C[тражи се извор од 09. 2009.]. У зимским месецима дува северац са просечном брзином од 10 km/h[тражи се извор од 09. 2009.].

У пиротском крају највише шума има на Старој, Влашкој планини и Видличу. По планинама и брдима расте шумско дрвеће: поред зимзеленог, ту је и буква, цер, храст, бреза, граб и друго. На планинским пределима има ливада и бујних пашњака. На Старој планини на Копрену, на површини од 10 ha расте веома ретка биљка Росуља, Росна трава, Мухоловка[тражи се извор од 09. 2009.]. Ова чудна биљка танког, црвенкастог стабла прилагођена је за хватање и варање ситних животиња које се нађу на њој. Лист ове биљке лучи лепљив, миришљав сок који привлачи инсекте. Ово је вишегодишња биљка, висине 10-20 cm која расте на влажним пределима и веома ретко насељава Балканско полуострво.

Привреда[уреди]

Пирот се налази у пограничном простору Србије према Бугарској, располаже бројним и по облику појављивања разноврсним туристичким вредностима. Природа доминира над културно-историјским споменицима али се при туристичкој валоризацији мора уважавати принцип комплементарности како би се туристички потенцијали исказивали целовито.

Туристички потенцијали Пирота и околине су Планинарски дом, Завојско језеро, Врело, Звоначка бања. У граду се истичу Музеј Понишавља, уређује се тврђава Момчилов град, реконструисан је манастир Свети Ђорђе код села Темска, манастир Свети Јован Благослов - Погановски манастир; уређен је спортско рекреативни центар између Нишаве и ХЕ „Пирот“.

Култура[уреди]

Пирот је такође пун културних дешавања, почевши од највећег, „Пиротског културног лета“ који одржава сваког лета и који је препун различитих дешавања: Међународни фолклорни фестивал, мото скуп, скуп разних концерата како локалних, тако и веома популарних и познатих домаћих извођача. Можемо издвојити и јединствено светско такмичење у Пегланој Кобасици. Од културних добара, Пирот поседује доста објеката од културног значаја као што су: Стара Кућа или Конак Малог Ристе, Пазарска црква или Црква Рођења Џристовог, Момчилов град, зграда Општинског суда у Пироту, зграда Гимназије у Пироту, кућа Стојана Божиловића Белог. У околини Пирота се такође налазе објекти од културног значаја а међу њима најпознатији су Погановски манастир у општини Димитровград, Суковски манастир, Темачки манастир, Бегов мост у Станичењу, црква Св. Петра и Павла у Рсовцима и др.

Демографија[уреди]

У Пироту живи 32414 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,7 година (38,1 код мушкараца и 39,2 код жена). У насељу има 13737 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,96.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Жером-Адолф Бланки, прелазећи кроз Пирот, пише да је 1841. становништво овог града било око 15000.[1]

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 11868 [2]
1953. 13175
1961. 18415
1971. 29298
1981. 36293
1991. 40267 39899
2002. 41290 40678
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
37.749 92,79%
Роми
  
1.562 3,83%
Бугари
  
326 0,80%
Југословени
  
170 0,41%
Македонци
  
60 0,14%
Горанци
  
56 0,13%
Хрвати
  
44 0,10%
Црногорци
  
27 0,06%
Албанци
  
12 0,02%
Словенци
  
9 0,02%
Муслимани
  
9 0,02%
Мађари
  
8 0,01%
Руси
  
4 0,00%
Украјинци
  
2 0,00%
Румуни
  
2 0,00%
Немци
  
2 0,00%
Словаци
  
1 0,00%
Русини
  
1 0,00%
Буњевци
  
1 0,00%
непознато
  
291 0,71%


Познати становници[уреди]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Жером Адолф Бланки, Voyage en Bulgarie pendant l’année 1841, pp. 162: ...que les Bulgares nomment Pirot. Cette ville importante renferme environ quinze mille habitants.
  2. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  3. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :