Питагора
Из Википедије, слободне енциклопедије
 Питагорина биста која се данас налази у Риму |
|
| Датум рођења | око 569. п. н. е. Самос, Јонија |
|---|---|
| Датум смрти | око 475. п. н. е. Метапонт |
| Поље | математика, музика, етика, политика, метафизика |
| Познат по | Питагориној теореми |
Питагора је био антички филозоф и математичар, оснивач питагорејске школе.
Најпознатији је по својој теореми о односу хипотенузе (c) и катета (a, b) у правоуглом троглу (c²=a²+b²).
Садржај |
[уреди] Живот
Питагора се родио око 569. год. пре нове ере као син Мнесарха, резача драгога камена, на острву Саму. Вероватно је да је по наређењу самскога тиранина Поликрата путовао у Египат, да боље упозна установе египатских свештеника (Isocr. Bus. 28). Због несугласица с Поликратом, а можда и само због одвратности према његовој тиранији, преселио се у Кротон у јужној Италији или Великој Хелади, где су се, откако је Јонија под персијском влашћу почела да опада, створила нова средишта хеленске просвете и моћи.
У Кротону основао је Питагора морално-религиозно братство, коме је био задатак морално васпитање чланова. Као какав калуђерски или витешки ред, оно је имало своја правила и неговало строг начин живота (Plat. Resp. 600 Β).
Политичко мишљење питагорејаца било је конзервативно-аристократско, и зато су их у току V века демократи више пута гонили, домове им спаљивали и растурањем синедрија уништавали им савез. Те партијске борбе приморале су старог Питагору да се пресели у Метапонтију 509. пне, где је, веома слављен и дубоко поштован, и умро 493.
[уреди] Учење
Питагора се сам бавио музиком и математиком, али се чини да није ништа написао. Учење које се везује за Питагору и његову школу развили су тек његови наследници.
Помицањем кобилице на монохорду — тај оглед приписује се Питагори — нашло се да висина тона зависи од дужине жице, тј. да музички интервали зависе од одређених математичких пропорција (Philol. frg. 4, 5, 6; Arist Met. Ι 5, 986 a 29 ss). Додуше, прави узрок тону јесу треперење жице и ваздушни таласи, квалитет тона зависи од бројних односа у трептајима, али у време кад материја и особине нису тачно разликоване, кад су, штавише, особине више важиле но материја, лако се стекло уверење да су математички односи и закони основа свему кад су већ у тону.
Млађи Питагорин ученик био је анатом Алкмеон из Кротона.
По њему су називе добили и неки фрактали (дрво и лаута).
[уреди] Питагорејско братство
 |
За више информација погледајте Питагорејци |
Питагора је основао тајно друштво познато као Питагорејско братство које је било посвећено неговању врлине и изучавању математике.
[уреди] Утицај на езотеричне групе
Питагорејско братство је имало велики утицај на будуће езотеријске традиције, попут масонерије и розикруцијанизма, окултних група које су, с почетка, такође изучавале математику и тврдиле да су се развиле из Питагорејског братства.
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
- О'Конор, Џон; Робертсон, Едмунд "Питагора - биографија". Мектјутор архива историје математике. ((en))
- Питагора и његови следбеници ((ср))
|
|||||||||||||||||
