Плав

Плав
Поглед на Плав
Основни подаци
Држава	Црна Гора
Општина	Општина Плав
Становништво
Становништво (2003)	3615
Положај
Координате	42°35′29″N 19°56′26″E
Временска зона	централноевропска: UTC+1
Надморска висина	1065 m
Плав Плав на мапи Црне Горе
Остали подаци
Поштански број	84325
Позивни број	051
Регистарска ознака	PL

Плав је градско насеље и седиште истоимене општине на истоку Црне Горе. Према попису из 2003. било је 3.615 становника (према попису из 1991. било је 4.560 становника). Налази се у подножју планинског масива Проклетије, на реци Лим.

Историја

Стари вијек

Подаци о људским насебинама у овом предјелу датирају из VII вијека прије нове ере. Топоними указују на присуство Илира и Грка, а у Горњем Полимљу постоје трагови римске културе.

Средњи вијек

За више информација погледајте чланак Плав (жупа)

Словенска племена насељавају овај предио крајем VI и почетком VII вијека нове ере, потискујући романско становништво из плодне долине. Формирају жупу Плав, којом ће владати српски жупани и краљеви, а затим обласни господари, Војислав Војиновић, Никола Алтомановић и Вук Бранковић. Прије турског освајања, Плав је у саставу Српске деспотовине.

У саставу Отоманског царства

Послије османског освајања, Плавски вилајет, са 15 села и 1157 домаћинстава, био је у саставу Бихорске казе (Скадарски санџак) а нешто касније Дукађинског санџака. У средњем вијеку није било насељеног мјеста са именом Плав (насеље Плав ће бити изграђено у османској држави, а градња је, по неким подацима, завршена 1619. године). Наиме, како би спријечила утицаје албанског племена Климената, османска власт још у XVI вијеку почиње са изградњом насеља, са трговима и културним институцијама, као и војних утврђења. Читава Плавско-гусињска котлина ушла је у састав Књажевине Црне Горе, одлукама Санстефанског споразума и Берлинског конгреса. Међутим, у Плавско-гусињској афери (због незадовољства становништва оваквим одлукама великих сила) пружен је оружани отпор и одбијен продор послате црногорске војске (њен пораз у селу Нокшићима, близу Плава, децембра 1879. године) а након битке у јануару 1880. пет километара даље од наведеног села, Плављани (уз помоћ Гусињана и албанских добровољаца) приморавају црногорску војску на повлачење и реорганизовање у мјесту Мурино. На интервенцију великих сила (посебно на иницијативу Аустроугарске) Књажевина Црна Гора преузима Улцињ, новембра 1880. године (у замјену за Плав и Гусиње).

Савремена историја

У Балканском рату, након борби и повлачења турске војске са положаја на Ђевојачком кршу, Шабовој глави и Јечмишту, црногорска војска је заузела Плав, 19. октобра 1912. године. Плав улази у састав Краљевине Црне Горе, па Краљевине СХС, Краљевине Југославије, а 1941. је прикључен италијанској окупационој зони (тзв. Великој Албанији). Ослобођен је од стране партизанских јединица 25. јула 1944. године.

Демографија

У насељу Плав живи 2.406 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 32,5 година (31,3 код мушкараца и 33,7 код жена). У насељу има 889 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,07.

Ово насеље је великим делом насељено Бошњацима (према попису из 2003. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 1850 1953. 2018 1961. 2535 1971. 3058 1981. 3348 1991. 4560 4073 2003. 5554 3615 2011. {{{п2011}}}

Етнички састав према попису из 2003.
Бошњаци			2.631	72,78%
Албанци			327	9,04%
Срби			258	7,13%
Муслимани			220	6,08%
Црногорци			139	3,84%
Македонци			1	0,02%
непознато			5	0,13%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	4			7
80+	11			23
75-79	18			44
70-74	49			59
65-69	74			73
60-64	59			79
55-59	78			67
50-54	101			99
45-49	123			121
40-44	131			143
35-39	100			116
30-34	83			97
25-29	106			112
20-24	132			144
15-19	225			192
10-14	195			188
5-9	162			139
0-4	142			119
просек	97			59

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2003. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2003. Број домаћинстава 364 406 468 548 600 922 1179

Домаћинства по броју чланова по попису од 2003. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 889 99 124 130 158 170 113 59 27 4 5

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	1294	472	773	26	16	7
Женски	1376	384	772	186	24	10

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	452	62	-	-	71	12	10	36	34	14
Женски	170	16	-	-	19	2	1	14	8	3
Оба	622	78	-	-	90	14	11	50	42	17
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	1	88	33	18	29	-	-	43
Женски	1	2	20	38	29	3	-	-	14
Оба	2	3	108	71	47	32	-	-	57

Знаменитости

Од културно историских споменика у Плаву најзначајнији су Манастир Свете Тројице у Брезојевици код Плава, Реџепагића кула, Стара џамија и џамија Султанија.

Реџепагића кула у Плаву

Манастир Свете Тројице у Брезојевици налази се на левој обали Лима на 2 km од његовог извирања из Плавског језера на ушћу реке Комараче испод брда Градац, ово је најстарији сачувани објеката у Плаву и потиче из доба Немањића, према предању он је старији од манастира Дечана неких 30 година. Црква је зидана у српско-византијском стилу и припада типу једнобродних камених грађевина. Цркава је обновљена и осликана 1576. година за време владавине игумана јеромонаха Нестора. Позната су имена ктитора, Вукомира Степанова и Живка Белакова. Олтарски простор саградио је други ктитор, Мари (веоватно Марин), са породицом. О томе сведочи натпис на олтарском простору. Брезојевачка црква представља камену грађевину, састављену од наоса са великом припратом и простране апсиде. Црква је без кубета и звоника. Унутрашњост припрате и наоса некада је била испуњена живописом велике уметничке вредности. Највећи део ове зидне декорације је уништен у пожарима 1862 и 1912. године као и рушењем цркве у Другом светском рату. Од живописа сачувани су само, доста оштећени фрагменти, очувани део композиције Страшни суд, Гостољубљење Аврамово, слике Св. Никита, Богородица са Христом, изнад ње Св. Срђ и Вакх, један арханђео, Успење Богородице, лик Јована Претече из композиције Деизиса, ... У саставу манастирског комплекса се налази прва основна школа.

Кула Реџепагића настала је 1671. године и направо ју је Хасан бег Реџепагић служила је за одбрану од непријатеља и да се у њој дочекују гости.

Дрвена или Стара џамија саграђена је 1471. године одмах након турског освајања ових крајева за потребе војника. Налази се у центру Плава у оквиру некадашњег Града. Више пута је обнављана а данашњи облик је добила у XVIII веку.

Џамију Султанију је саградио султан Абдул Хамид 1909. године, као поклон мештанима Плава за бој на Нокшићу 1879. године након победе Турака над црногорском војском.

Стара џамија у Плаву

Џамија Султанија у Плаву

Занимљивости

Општину Плав сваког љета посјети велики број туриста што због свога језера и многих манифестација које се организују у Плаву.

Једна од најпознатијих су свакако „дани боровница“ који су до сада одражаване сваке године почев од 2000. године. За вријеме ове манифестације поред многобројних туриста Плав посете и многи народни ансамбли из бивших југословенских држава. Поред „дана боровница“, сваког љета одржавају се скокови са Новшићког моста. Такође има и оних других манифестација попут оних хуманитарних, као и неколико турнира у малом фудбалу. Туристима је такође омогућено и да крстаре језером као и ријеком Лим, која извире баш из Плавског језера.

Спорт

Општина Плав се може похвалити и са два фудбалсака клуба „ФК Плавско језеро“ и „ФК Гусиње“, који се тренутно такмиче у Другој црногорској лиги.

Познате личности

• Екрем Јеврић, певач

Литература

• Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 5, Daly Press-Вијести, 2006.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Плав

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)