Планкова константа
Планкова константа (означаве се са h) је физичка константа која се користи за описивање величине кванта. Има централну улогу у квантној механици а добила је име по Планку који ју је увео приликом израчунавања зрачења црног тела. Често се користи и редукована Планкова константа (позната и као Диракова константа, означава се као
, а чита "h-прецртано“, "h са цртом“, или понекад у шаљивом смислу "ћ")[тражи се извор од 04. 2011.]. Планкова константа се такође користи у мерењу енергије емитованих светлосних фотона према изразу E = h
, где је E енергија, h Планкова константа а
(грчко слово ни) фреквенција.
Планкова константа и редукована Планкова константа се користе за описивање квантовања, појаве код субатомских честица (попут електрона и фотона) да се неке физичке величине јављају у одређеним износима уместо да се континуално мењају по свим могућим вредностима.
Данас усвојена вредност Планкове константе према CODATA износи:
Садржај |
Јединице, вредност и симболи [уреди]
Вредност Диракове константе:
Уникод резервише кодна место U+210E (ℎ) за Планкову константу а U+210F (ℏ) за Диракову константу.
Порекло Планкове константе [уреди]
Употреба [уреди]
Дакле,
може се да се сматра „квантом момента импулса".
Види још [уреди]
- Електромагнетно зрачење
- Природне јединице
- Шредингерова једначина
- Таласно-честични дуализам
- Квантни Халов ефекат
Литература [уреди]
- NIST link to CODATA value
- Barrow, John D. (2002) (на енглеском). The Constants of Nature; From Alpha to Omega - The Numbers that Encode the Deepest Secrets of the Universe. Pantheon Books. ISBN 0-375-42221-8.





![[\hat{p_i}, \hat{x_j}] = -i \hbar \delta_{ij}](http://upload.wikimedia.org/math/2/2/1/221e4003eb0ea57925b7edffcb6d0bcd.png)



