Планков закон

Планкова дистрибуција у зависности од температуре

Планков закон је једначина која нам каже колики је интезитет електромагнетног зрачења црног тијела у зависности од температуре и фреквенције, односно таласне дужине. Написао ју је Макс Планк 1901.

Планков закон изражен преко фреквенције :

$I(\nu,T) =\frac{2h\nu^{3}}{c^2}\frac{1}{ e^{\frac{h\nu}{kT}}-1}$

исти закон изражен преко таласне дужине :

$I(\lambda,T) =\frac{2hc^2}{\lambda^5}\frac{1}{ e^{\frac{hc}{\lambda kT}}-1}$

Симбол	Значење	SI јединице
$I \,$	Енергија по квадратном метру по просторном углу (стерадијан) у секунди по метру	J•s-1•m-2•sr-1•m-1
$\nu \,$	фреквенција	херц
$\lambda \,$	таласна дужина	метар
$T \,$	температура црног тијела	келвин
$h \,$	Планкова константа	џула по херцу
$c \,$	брзина светлости	метара у секунди
$e \,$	база природног логаритма, 2.718281...	без димензије
$k \,$	Болцманова константа	џула по келвину