Планков закон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Планкова дистрибуција у зависности од температуре

Планков закон је једначина која нам каже колики је интезитет електромагнетног зрачења црног тијела у зависности од температуре и фреквенције, односно таласне дужине. Написао ју је Макс Планк 1901.


Планков закон изражен преко фреквенције :


I(\nu,T) =\frac{2h\nu^{3}}{c^2}\frac{1}{ e^{\frac{h\nu}{kT}}-1}


исти закон изражен преко таласне дужине :


I(\lambda,T) =\frac{2hc^2}{\lambda^5}\frac{1}{ e^{\frac{hc}{\lambda kT}}-1}




Симбол Значење SI јединице
I \, Енергија по квадратном метру по просторном углу (стерадијан) у секунди по метру J•s-1•m-2•sr-1•m-1
\nu \, фреквенција херц
\lambda \, таласна дужина метар
T \, температура црног тијела келвин
h \, Планкова константа џула по херцу
c \, брзина светлости метара у секунди
e \, база природног логаритма, 2.718281... без димензије
k \, Болцманова константа џула по келвину