Племетина

Племетина
Племетина;
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовски
Општина	Обилић
Становништво
— 2011.	1.381
Географске карактеристике
Координате	42° 42′ 27″ С; 21° 02′ 44″ И / 42.70751° С; 21.04565° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	780 m
	Племетина Племетина на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	38211
Позивни број	028
Регистарска ознака	PR

Племетина је насеље у општини Обилић на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Племетина површине 573 ha.

Карактеристике села[уреди | уреди извор]

Становништво почиње да долази у ово село после Првог светског рата и то већином из централне Србије. Становништво у овом селу се претежно бави пољопривредом (узгаја се кукуруз, пшеница...) а мали део и сточарством. У селу нема староседелаца.

Порекло становништва по родовима[уреди | уреди извор]

Подаци о пореклу становништва из 1934. године.^[1]

Српски родови Живићи (5 кућа, Св. Георгије). Досељени средином 19. века из Слаковца надомак Самодрежке Цркве у 1964, Отац Миломир, деца Милодраг и Живојин. Даља старина им је из Црне Горе.

Дицићи (2 к., Св. Петка), досељеници непознатог порекла.
Ночићи (6 к., Св. Врачи). Досељени почетком 19. века из Бајчине у Лабу. Појасеви у 1934. од досељења: Филип, Петар, Дана, Стојко (70 година). Око 1905. од овог рода су се иселиле две куће у Топлицу у село Прекодим.
Ивановићи (4 к., Св. Никола). Претка им око 1820. „пропудија“ господар са чифлика у Новом Селу Мађунском.
Маљоци (5 к., Св. Петка). Пресељени из Лесковчића око 1830. Даља старина им је у Старом Колашину.
Ковачани (4 к., Св. Врачи). Пресељени из Ковачице око 1840.
Божићи (2 к., Св. Петка). Пресељени из Драговца средином 19. века.

Роми православни

Јанићијевић (1 к., Св. Василије). Пресељен 1910. из В. Алаша.

Роми муслимани

Куртићи (5 к.) и Скендеровић (5 к.). Давно су насељени у селу. Надничари су.

Албански мухаџири

Рашиц (1 к.), од фиса Шаље, Ђемниц (8 к.), од фиса Сопа, братства Маврића.
Бацалије (3 к.), од фиса Краснића и Планалије (6 к.), од фиса Тсача. Досељени 1878. као мухаџири из Рашице, Ђемнице, Баце и В. Плане у Топлици. Последњи (Планалије) даљу старину знају у Ђаковачким Рекама („Вокши Ђаковец“).

Колонисти

Анђелковићи (2 к.), Попићи (1 к.) и Јовановић (1 к.). Досељени из Жупе Александровачке 1928, први из Злегиње, а друга два из Ступање.
Трипковић (1 к.), досељен 1920. као аутоколониста из Брешничића у Топлици.