Плејстејшн

Из Википедије, слободне енциклопедије
Pslogo.jpg
Плејстејшн
Прва верзја Плејстејшна у светло сивој боји
Произвођач Сони
Верзија
Генерација Пета генерација
Доступна од 3. децембар 1994. Japan 9. септембар 1995. SAD
29. септембар 1995. EU
Медијуми CD
Управљач  Dual Analog и Dual Shock
Online service
Продатих примерака 102 милиона 2008
Најпродаванија игра Gran Turismo

Плејстејшн (енгл. PlayStation) је породица конзола коју је развила јапанска фирма Сони почетком деведесетих. Конзола је изашла на тржиште у децембру 1994. у Јапану. До 2006. године продата је у 100 милиона примерака. Сони Плејстејшн је прва Сонијева играчка конзола, и заједно са Нинтендо 64 конзолом и Сегиним Сатурном чини 5. генерацију конзола за видео-игре.

Историја развоја[уреди]

Компанија Нинтендо приступила је Сонију да развије ЦД-РОМ додатак за играчку конзолу Супер Нинтендо. Кодно име конзоле је било СНЕС ЦД. Међутим, након што је прочитао оригинални уговор из 1988. Хироши Јамаучи, председник Нинтендоа у то време, је схватио да права на све објављене игре за СНЕС ЦД има Сони, а не Нинтендо, што је допринело брзом раскидању уговора са Сонијем и потписивањем новог уговора са Филипсом.

Након раскида уговора, уместо да напусти развој, Сони преименује пројекат у Плејстејшн Икс (енгл. PlayStation-X) и наставља да развија систем као самосталну играчку конзолу.

Нинтендо је након ових догађаја уложио жалбу Федералном суду у САД, у намјери да спречи продају нове конзоле. Темељ Нинтендове тужбе била је та да је име Плејстејшн® њихово власништво, те да је фирма Сони прекршила основе уговора. Судија који је предсједао овом случају одбацио је тужбу и није опуномоћио забрану продаје нове играчке конзоле која је коначно издата 3. децембра у Јапану, и то под називом Плејстејшн.

Хардвер[уреди]

Процесор Плејстејшна је МИПС Р3000 – компатибилан 32 битни RISC чип са радним тактом од 33,8688 мегахерца. Чип је произведен од стране LSI Logic корпорације, према технологији откупљеној од СГИ корпорације. Чип садржи и јединицу за трансформацију геометрије и јединицу за декомпресију података. Процесор има оперативне перформансе од 30 МИПС-а, са 132 МБ/с бандвита.

Јединица за трансформације се првенствено користи за 3Д инструкције и тиме проширује спектар могућности процесора за рад са графиком. Јединица за декомпресију података се користи за декомпресију слика и видео-снимака и има оперативне перформансе од 80 МИПС-а.

Графички чип је одвојен од централног процесора, има максималу палету боја од 16,7 милиона, 24-битну дубину боја и подржава резолуције од 256×224 до 640×480.

Плејстејшн има 2MB главне меморије, 1MB видео-меморије и 512 килобајта меморије намењене звучном чипу.

ЦД-РОМ драјв је двобрзински са максималном пропусношћу података од 300 кб у секунди.

Игре[уреди]

Због одлуке о коришћењу ЦД формата за игре, Сони је у почетку уживао огромну подршку независних тимова, који су одбацили Нинтендо 64 због одлуке о коришћењу кетриџа. Неки од најважнијих студија, као што је Сквер Еникс, су у потпуности одбацили Нинтендову нову конзолу и тако допринели Сонијевом вртоглавом успону на тржишту конзола.

Након изласка Gran Turisma, Final Fantasya VII и VIII, као и Metal Gear Solidа, Сонијева победа је била запечаћена. Конзола се, захваљујући широкој лепези врхунских игара, продавала у огромним количинама, док су се Сега Сатурн и Н64 морали задовољити преосталим мрвицама.

Улазак Плејстејшна на тржиште је изазвало окретање старијој популацији, па је тако Сонијева конзола имала много већи број игара намењених првенствено пунлолетној публици.

Током свог животног века, за Плејстејшн 1 је објављено укупно 7 978 наслова (рачунајући игре које су изашле у више региона као самосталне наслове).

Последња игра објављена за Плејстејшн је била FIFA 2005.

Укупан број продатих игара за Плејстејшн 1, закључно са 31. мартом 2007. је 962 милиона.

Наследник[уреди]

Наследник Плејстејшна је Плејстејшн 2, конзола која је пуштена у продају 2000. године у Јапану, а која је касније наслеђена од стране Плејстејшн 3 конзоле.

Осим ове 2 конзоле, Сони је произвео и преносну конзолу под називом Плејстејшн Портабле, која је пуштена у продају 12. децембра 2004.

Ток продукције[уреди]

Производња Плејстејшна је трајала читавих 11 година, током којих је произведено преко 100 милиона примерака Плејстејшн конзоле. Сони је прекинуо производњу 23. марта 2006.

Верзије[уреди]

Плејстејшн са LCD-ом
  • Плејстејшн
  • Net Yaroze (развојна јединица намењена почетницима и ентузијастима у програмирању, иако су постојале посебне верзије за сва три тржишта, на њој су се могле покретати игре за све три регије, појавила се 1997. године у црној боји)
    • PSOne (умањена верзија)

Умањена верзије Плејстејшна је почела са продајом 2000. године.

У односу на оригинални Плејстејшн, има упола мање димензије и донекле промењен изглед, који је сада заобљен, за разлику од обичног Плејстејшна који је имао оштре ивице и изгледом подсећао на квадар.

Остале промене су укључивале промену графичког интерфејса и промена распореда елемената на матичној плочи, како би се спречила инсталација мод чипова.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Плејстејшн
п  р  у
Плејстејшн
Плејстејшн | Плејстејшн 2 | Плејстејшн 3 | Плејстејшн 4