Пловило

Из Википедије, слободне енциклопедије
Брод

Пловило или пловни објекат, направа која плива - плута и креће се по површини воде или зарања и креће се испод нивоа површине воде. [1] [2]

Пливање брода

Пловност[уреди]

Постојање пловила омогућава појава која се зове пловност. Свако тијело, лакше специфичне тежине од течности у коју је уроњено, остаје на површини – плива.

Тијело заузима одређени положај равнотеже под утицајем двију сила: тежине тијела и узгона (Архимедов закон). Тежина тијела има хватиште у тежишту тијела, а узгон у тежишту волумена истиснуте воде. У положају стабилне равнотеже оба се хватишта морају налазити на истој вертикали. Mетацентр одређује стабилан положај тијела које плива. То је тачка у којој смјер дјеловања узгона на тијело, које је изведено из положаја равнотеже, сијече смјер тежишнице у положају равнотеже. Ако се метацентар налази изнад тежишта, онда се јавља пар сила које враћају тијело у положај равнотеже и пливање је стабилно. Да се постигне што већа висина метацентра над тежиштем, а тиме и стабилност, граде се пловила којима је тежиште што ниже а облик трупа што повољнији. Међутим, у овоме има граница, јер је вријеме клаћења око положаја равнотеже то веће што је метацентар виши, а то је непогодност за стабилност и сигурност пловидбе. [1]

Посебно грађена пловила којима се пловност по жељи поништава повећањем дјеловања гравитационе силе могу да се крећу и испод нивоа површине воде. То су подморнице и батискафи. [2]

Историјат[уреди]

Сплав
Галија

Плутајући балван, дебло дрвета, је прво природно пловило којим су се спашавали и животиње и људи. Повезани балвани су сплав. Издубљени балван-дебло био је први чамац-чун. Са веслима је постао значајан поготово на ријекама. Захваљујући веслима чамац се могао и кретати и усмјеравати. Велики чамци постају бродови и крећу се помоћу весала а њима се управља кормилом - крмом. То су галије. Чамац са дрвеном конструкцијом на коју се разапињала животињска кожа био је први једрењак. Погонска снага му је вјетар. Када је 1807.г. Фултон констуисао први парни строј, бродоградња доживљава револуцију. Пара под притиском преко преносних механизама покреће лопатице и пропелере чијим окретањем се погони брод. Први пут у историји кретање не зависи искључиво од природних околности и директне људске физичке снаге. Даљњим усавршавањем науке и технологија настају мотори са унутрашњим сагоријевањем. Габарити горива се знатно смањују по јединици пређеног пута. Човјек све даље и све сигурније плови. Електрични погон са електричним моторима је важан нарочито у кретању подморница испод нивоа водене површине. Настају и прва пловила на млазни-реактивни погон. Атомска енергија обезбијеђује да са горивом од свега неколико стотина грама пловила прелазе хиљаде наутичких миља.

Једрењак
Титаник- пароброд
Носач авиона
Супертанкер

Подјела пловила[уреди]

  • Према средини у којој плове:
  • ријечна и језерска
  • морска
  • Према материјалу од којих су грађена:
  • дрвена
  • метална
  • пластична
  • Према погону:
  • Према конструкцији трупа:
  • Основна подјела пловила:

[1]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.
  2. ^ а б в Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета, Београд, 1959.г.