Плутарко Елијас Каљес

Из Википедије, слободне енциклопедије
Плутарко Елијас Каљес

Plutarco Elias Calles.jpg

Биографија
Датум рођења 25. септембар 1877.
Место рођења Гвајамас (Мексико)
Датум смрти 19. октобар 1945.
Место смрти Мексико Сити (Мексико)
Вероисповест атеиста,[1] спиритуалиста (касније у животу)[2]
Политичка партија Национална револуционарна партија
Професија војно лице, политичар
Мандат(и)
40. председник Мексика
1. децембар 192430. новембар 1928.
Претходник Алваро Обрегон
Наследник Емилио Портес Хил

Плутарко Елијас Каљес (шп. Plutarco Elias Calles; Гвајамас, Сонора, 25. септембар 1877Мексико Сити, 19. октобар 1945) био је мексички генерал, политичар и 40. председник Мексика.

Биографија[уреди]

Рођен је под именом Плутарко Елијас Кампузано, а пошто су му родитељи били невенчани након мајчине смрти узео је презиме Каљес због ујака који га је одгајио. У раној младости радио је као бармен и учитељ.[3]

У Мексичкој револуцији подупирао је Мадера, а касније Обрегона, за чије је владавине вршио низ функција. Чин генерала добио је 1915. године.

Био је прагматичар, који се сврставао уз свакога ко би му донео корист. Пре успона на власт, био је гувернер Соноре, где је истерао све католичке свештенике и увео низ антиклерикалних реформи; чак је променио и грађански закон да би ванбрачна деца добила иста права као и она рођена у браку. Такође је желео да претвори Сонору у државу без алкохола, а иако је испрва био левичар близак синдикатима и осталим слојевима друштва, касније је скренуо удесно и проводио сасвим другачију политику.

Дошао је на власт након првог Обрегоновог мандата. У кампањи се служио популистичком реториком, те је обећао аграрну реформу, више образовања, радничких права и демократскију власт.[4] Током популистичке фазе своје владавине (1924–1926) потрудио се да оствари своја обећања, али је његова политика у периоду 1926–1928. скренула удесно: повео је рат против Католичке цркве, притом смањивши број свештеника од 4500 на једва 334. Био је атеиста и масон, те због тога изразито антикатолички расположен.[5][6]

На изборима 1928. године, победио је Обрегон, али је убијен пре инаугурације. Власт је презео Емилио Портес Хил, који је као и наредна два председника био Каљесова марионета. На власт је 1934. године дошао његов бивши подређени Лазаро Карденас. Каљес је мислио да ће лако контролисати и њега, али је Карденас зазирао од његових насилних метода владања и кокетирања с мексичким фашистичким организацијама. Због тога је Каљес стављен у кућни притвор и 1936. године депортован у Сједињене Америчке Државе.[7]

Допуштено му је да се врати у Мексико 1941, након чега је усвојио умеренију политику. Године 1942. дао је подршку влади у проглашењу рата силама Осовине. Умро је 1945. у 68. години живота. Пред крај живота, изразио је веровање у вишу силу.[8]

Извори[уреди]

  1. ^ Shirk, David A. (2005). Mexico's New Politics. Lynne Rienner Publishers. ISBN 978-1-58826-270-7. 
  2. ^ Krauze, Enrique. Mexico: Biography of Power. A History of Modern Mexico, 1810–1996. HarperCollins Publishers Inc. New York, 1997. Page 436-437
  3. ^ Gonzales, Michael J. The Mexican Revolution, 1910–1940. University of New Mexico Press. Albuquerque, 2002. Page 203
  4. ^ Jürgen Buchenau, Plutarco Elias Calles and the Mexican Revolution (2007), pp. 103
  5. ^ Denslow (2004), стр. 171.
  6. ^ Buckman (2006), стр. 234.
  7. ^ Falleció Luís León - 26 Noticias
  8. ^ Krauze, Enrique. Mexico: Biography of Power, A History of Modern Mexico, 1810–1996. HarperCollins Publishers Inc. New York. 1997. ISBN . pp. 436

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]