Пном Пен

Пном Пен ភ្នំពេញ
Колаж слика Пном Пена
Основни подаци
Држава	Камбоџа
Провинција	Пном Пен
Становништво
Становништво (2011)	2.234.566
Густина становништва	3.293,6 ст/km²
Положај
Координате	11°33′00″N 104°55′00″E
Надморска висина	11,9 (минимално 2) m
Површина	375 km²
Пном Пен Пном Пен на мапи Камбоџе
Остали подаци
Веб-страна	www.phnompenh.gov.kh

Пном Пен (кмер. ភ្នំពេញ) је главни и највећи град Камбоџе. Године 2006. достигао је број од 2 милиона становника. Налази се на југозападу земље, на рекама Тонле Сап, Меконг и Басак.

Име је добио од фразе „Ват фаном даун пен“ (храм на брду баке Пен), која се односила на храм (Ват фаном) саграђен 1372. на вештачком брду високом 27 метара. У храму се чува 5 статуа Буде. Једно од старих имена града је и „Кронг чактомук“ (Град са четири лица). То име потиче од облика река које се укрштају код Пном Пена.

Клима

Клима у Пном Пену је тропска саванска. Температуре су високе целе године (18° до 38°C). Карактеристични су тропски монсуни. Југозападни се крећу ка копну доносећи влажан ваздух од маја до октобра. Североисточни монсуни најављују сушну сезону од новембра до марта. Највише падавина има у септембру и октобру, а најмање у јануару и фебруару.

Историја

Пном Пен је био престоница Кмерског краљевства од 1432. до 1505, а онда је напуштен 360 година. Краљ Нородом I је овде преселио престоницу 1866. Тада је изграђена садашња краљевска палата. Француски колонијалисти су 1870. претворили ово село у град изградњом хотела, школа, касарни, банке, судова и других јавних институција. Током 1920-их Пном Пен је био познат по надимку „бисер Азије“ јер је био један од најлепших француских колонијалних градова у Индокини. За време Вијетнамског рата град су преплавиле стотине хиљада избеглица. Црвени Кмери су заузели град 17. априла 1975. Добар део становништва, а нарочито они који су били богатији и образованији, истерани су из града и натерани да раде на пољопривредним имањима. Режим Пол Пота је претворио једну од градских средњих школа у затвор и мучилиште за политичке противнике. Данас је ова зграда Музеј геноцида. У овом периоду режим је побио велики број људи, а многи су умрли од глади услед неефикасне производње хране. Режим Црвених Кмера су уклонили Вијетнамци 1979. Тада се народ вратио у град. Уз страну помоћ Пном Пен је поново изграђен. Данас је привредни, индудстријски, трговински, политички и културни центар земље.

Становништво

Године 2008. Пном Пен је имао 2.009.264 становника, што даје густину насељености од 5.358 становника по километру квадратном (површина града је 375 км²). Годишње повећање броја становника је 3,92%.

У граду живе углавном Кмери који представљају 90% популације. Веће мањинске заједнице су: Кинези, Вијетнамци, Тајланђани, Будонг и друге. Главна религија је теравадски будизам. Постоје мање заједнице муслимана и хришћана.

Главни језик је кмерски, а у граду се често користе енглески и француски.

Знаменитости

Престона дворана у краљевској палати

Најстарија грађевина у граду, Ват фаном, изграђена је 1373. Најважније туристичке атракције су: Краљевска палата са Сребрном пагодом из половине 19. века, Национални музеј с краја 19. века кога су изградили Французи у кмерском стилу, и Споменик независности изграђен 1950-их у традиционалном стилу. Из периода француске колонијалне власти у Пном Пену су остали булевари, виле, цркве и пијаца у стилу Арт деко.

Од 1950-их до периода власти Црвених Кмера град је доживљавао велики раст и трансформацију. Млада независна нација се трудила да покаже свој оригинални архитектонски стил - „Нова кмерска архитектура“, преко младих архитеката образованих у Француској. Њихово стваралаштво се базирало на комбиновању европске постмодерне архитектуре, Баухауса и традиционалне архитектуре Ангкора. Најзначајнији архитект овог стила био је Ван Моливан.

Споменици и музеји посвећени геноциду почињеном за време Црвених Кмера су Музеј геноцида Туол Сленг (бивша средња школа која је коришћена као концентрациони логор) и центар Чоенг Ек. Споменик вијетнамско-камбоџанског пријатељства подигнут је касних 1970их када су вијетнамске трупе збациле режим Црвених Кмера.

Референце

Главни градови у Азији

Абу Даби • Аман • Анкара • Астана • Ашхабад • Багдад • Баку • Бандар Сери Бегаван • Бангкок • Бејрут • Бишкек • Вијентијан • Дамаск • Дака • Дили • Доха • Душанбе • Исламабад • Јерусалим • Јереван • Кабул • Катманду • Куала Лумпур • Кувајт • Мале • Манама • Mанила • Маскат • Нејпјидо • Њу Делхи • Никозија • Пекинг • Пном Пен • Пјонгјанг • Ријад • Сана • Сеул • Сингапур • Сри Џајаварденепура Коте • Ташкент • Тбилиси • Техеран • Тимбу • Токио • Улан Батор • Ханој • Џакарта